„Buši, bejbi, buši“: Da li je Venecuela zaista naftno blago za Trampa

Amerika je najavila nove sankcije brodskim kompanijama i plovilima za koje tvrdi da pomažu u prevozu venecuelanske nafte, stavljajući dodatni pritisak na predsednika Nikolasa Madura, dan nakon što je zaplenila tanker koji je prevozio naftu vrednu milione dolara kod obala Venecuele, prenosi RTS.

Trojica rođaka Madurove supruge Silije Flores, kao i još jedan biznismen povezan sa venecuelanskim liderom, takođe su se našli na listi sankcionisanih, koju je objavilo američko Ministarstvo finansija.

Ministarstvo je saopštilo da je šest brodova bilo uključeno u “obmanjujuće i nebezbedne prakse brodarstva“ koje su obezbeđivale finansijska sredstva Madurovoj vladi.

Ovaj potez dodatno eskalira višemesečnu kampanju pritiska Trampove administracije na Venecuelu. Nikolas Maduro poručuje da se eskalacija pritiska svodi na jednu stvar – Vašington želi da prigrabi ogromne rezerve nafte te južnoameričke zemlje.

Kolike rezerve nafte ima Venecuela

Tačno je da se u Venecueli, sa procenjenih 303 milijarde barela, nalaze najveće dokazane rezerve nafte na svetu. Oko petine svetskih rezervi poseduje ta južnoamerička zemlja. Ali količina nafte koju Venecuela zapravo proizvodi je mala.

Proizvodnja je naglo opala od početka dvehiljaditih, jer su bivši predsednik Ugo Čavez, a zatim i Madurova administracija, pooštrili kontrolu nad državnom naftnom kompanijom PDVSA, što je dovelo do odliva iskusnijih stručnjaka.

Iako su neke zapadne naftne kompanije, uključujući američku kompaniju „Ševron“, i dalje aktivne u zemlji, njihovo poslovanje je značajno smanjeno, jer su SAD proširile sankcije i ciljale izvoz nafte, želeći da ograniče Madurov pristup ključnoj ekonomskoj „liniji spasavanja“.

Sankcije, koje su SAD prvi put uvele 2015. godine tokom mandata predsednika Baraka Obame zbog navodnih kršenja ljudskih prava, takođe su u velikoj meri odsekle zemlju od investicija koje su joj potrebne.

Stručnjaci su saglasni da je infrastruktura pravi izazov za Venecuelu.

U novembru je Venecuela proizvodila oko 860.000 barela dnevno, prema najnovijem izveštaju o tržištu nafte Međunarodne agencije za energiju. To je jedva trećina onoga od pre 10 godina i čini manje od jedan odsto svetske potrošnje nafte.

Želi li Tramp venecuelansku naftu

Neretko u američkim krugovima pojave se argumenti za intervenciju u Venecueli ukazujući na mogućnosti da američka preduzeća ožive naftnu industriju, a šef Bele kuće čini se otvorenim za tu vrstu sugestija.

Tramp je zapravo i vodio domaću kampanju pod sloganom “Buši, bejbi, buši“ i tada je pozivao na povećanje proizvodnje nafte sa ciljem stvaranja veće nezavisnosti, a sve to je povezao sa nižim cenama tog energenta za Amerikance.

Ali kada je reč o Venecueli, na pitanje da li je američka kampanja u tom regionu usmerena na drogu ili naftu, portparolka Bele kuće Karolina Livit je rekla da je administracija fokusirana na “mnoge stvari“. Doduše, zaustavljanje trgovine narkoticima nazvala je “prioritetom broj jedan“.

Koje interese SAD imaju u Venecueli

Trenutno je „Ševron“ jedini američki proizvođač nafte koji je još uvek aktivan u Venecueli, nakon što je dobio licencu za rad tokom mandata bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena 2022. godine, uprkos američkim sankcijama.

Trampova administracija je ove godine produžila toj kompaniji još jedno izuzeće, iako je ukinula izuzeća za druge firme, poput španskog „Repsola“, u pokušaju da obuzda priliv sredstava Madurovom režimu.

Danas „Ševron“ čini oko petinu proizvodnje nafte u Venecueli. Analitičari kažu da bi „Ševron“ bio među onima koji bi mogli najviše da profitiraju ukoliko SAD počnu da ukidaju svoje barijere protiv poslovanja sa Venecuelom.

Rafinerije u SAD, posebno one oko obale Meksičkog zaliva, takođe su željne “teže“ vrste sirove nafte koju proizvodi Venecuela, a koja je obično jeftinija i stoga profitabilnija za preradu.

Koji su izazovi

Iako bi svako povećanje izvoza nafte iz Venecuele moglo pomoći u smanjenju cena u Americi, analitičari kažu da bi to potrajalo, s obzirom na to da je njena trenutna proizvodnja previše ograničena da bi imala značajniji uticaj.

Sa druge strane, vraćanje venecuelanske naftne industrije u nekadašnje stanje bilo bi težak zadatak.

Prema nedavnom izveštaju kompanije „Vud Makenzi“, bolje upravljanje i neka skromna ulaganja mogla bi pomoći u povećanju proizvodnje nafte u Venecueli na oko dva miliona barela dnevno tokom naredne dve godine.

Ali analitičari upozoravaju da bi bilo potrebno desetine milijardi dolara, a potencijalno i decenija, da se proizvodnja značajnije poveća.

Još jedan rizik su izgledi za potražnju za naftom, jer ona postaje relativno manje važna kao izvor energije, napominju analitičari.

Svako ko ulaže u venecuelanski naftni sektor morao bi da razmisli da li se isplati, upozoravaju analitičari. Čak i ako bi Maduro bio svrgnut ili američke sankcije ukinute, pitanje je koliko bi kompanije bile spremne da ulože vremena i novca koji su neophodni da venecuelanska nafta ponovo poteče.