Šta su carine i zašto ih Tramp koristi kao oružje?

On je već uveo porez od deset odsto na sve proizvode iz Kine, koja je odgovorila sopstvenim merama, i zapretio da će uvesti carine na proizvode iz Kanade i Meksika.

Tramp kaže da će carine podstaći američku ekonomiju i „zaštititi“ zemlju od ilegalne imigracije i protoka droge, podseća BBC.

Šta su carine i kako funkcionišu?

Carine su porezi koji se naplaćuju na robu uvezenu iz drugih zemalja. Kompanije koje unose stranu robu u zemlju plaćaju porez vladi. Tipično, carine su procenat vrednosti proizvoda. Carina od deset odsto na kinesku robu znači da bi proizvod vredan deset dolara imao dodatnu naknadu od jednog dolara. Firme mogu odlučiti da neke ili sve troškove carine prebace na kupce.

Zašto Tramp koristi carine?

Carine su centralni deo Trampovih ekonomskih planova. On je obećao da će uvesti uvozne carine protiv nekih od glavnih američkih trgovinskih partnera tokom svoje predizborne kampanje.

On kaže da će carine podstaći američku proizvodnju i zaštititi radna mesta, kao i povećati prihode od poreza i razviti ekonomiju.

Bela kuća je saopštila da predsednik takođe „preduzima hrabre akcije kako bi Meksiko, Kanadu i Kinu pozvao na odgovornost za svoja obećanja da će zaustaviti ilegalnu imigraciju i zaustaviti dotok otrovnog fentanila i drugih droga u našu zemlju“.

Fentanil je povezan sa desetinama hiljada smrtnih slučajeva od predoziranja u SAD svake godine.

Trampova administracija kaže da hemikalije dolaze iz Kine dok ih meksičke bande snabdevaju ilegalno i vode laboratorije za fentanil u Kanadi. Kanadski premijer Džastin Trudo rekao je da je njegova zemlja odgovorna za manje od jedan odsto fentanila koji ulazi u SAD.

Kako će funkcionisati carine za čelik i aluminijum?

Tramp kaže da će carina od 25 odsto na oba metala stupiti na snagu 12. marta, bez izuzetaka.

Sjedinjene Američke Države su najveći svetski uvoznik čelika, sa Kanadom, Brazilom i Meksikom među tri najveća dobavljača. Kanada je takođe obezbedila više od 50 odsto aluminijuma uvezenog u SAD 2024.

Akcije američkih proizvođača čelika porasle su nakon objave. Međutim, američke kompanije koje koriste čelik i aluminijum za proizvode upozorile su da bi carine mogle povećati njihove cene.

Kanadska vlada je saopštila da su carine „potpuno neopravdane“ i obećala brzu odmazdu.

Tramp je ranije najavio carine od 25 odsto na čelik i 15 odsto na aluminijum 2018. godine, tokom svog prvog predsedničkog mandata. Međutim, kasnije je pregovarao o izuzecima za mnoge zemlje uključujući Australiju, Kanadu i Meksiko.

Uprkos izuzećima, carine su podigle prosečnu cenu čelika i aluminijuma u ​​SAD za 2,4 odsto, odnosno 1,6 odsto, prema američkoj komisiji za međunarodnu trgovinu.

Šta se dešava sa carinama protiv Kine, Kanade i Meksika?

Zajedno, Kina, Meksiko i Kanada su činile više od 40 odsto uvoza u SAD 2024.

Kina

Naknada od deset odsto na svu robu uvezenu iz Kine u SAD stupila je na snagu 4. februara. Tramp je tada rekao da će pošiljke vredne manje od 800 dolara (645 funti) biti izuzete.

Peking je uzvratio sopstvenim carinama, koje su stupile na snagu 10. februara. To uključuje carinu od 15 odsto na američki ugalj i proizvode tečnog prirodnog gasa i carinu od deset odsto na sirovu naftu, poljoprivredne mašine i velike automobile.
Kina je više puta izrazila svoje protivljenje trgovinskom ratu sa SAD.

Kanada

Predložena tarifa od 25 odsto na svu robu koja ulazi iz Kanade takođe je trebalo da počne 4. februara. Međutim, ovo je odloženo 30 dana.
Kanada je takođe pauzirala sopstvenu carinu od 25 odsto na 155 milijardi kanadskih dolara (107 milijardi dolara; 86 milijardi funti) američkog uvoza.

Premijer Trudo je rekao da Kanada sprovodi „granični plan vredan 1,3 milijarde dolara“ kako bi dodala „nove helikoptere, tehnologiju i osoblje na granicu“, kao i „povećana sredstva za zaustavljanje protoka fentanila“. Veći deo plana za bezbednost granica je već bio najavljen.
Tramp je rekao da će odlaganje omogućiti SAD da vide „da li bi se mogao postići konačni ekonomski sporazum sa Kanadom ili ne“.

Meksiko

Predložene carine od 25 odsto protiv Meksika takođe su odložene za mesec dana, kao i nove mere Meksika protiv američke robe.
Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum pristala je da pošalje 10.000 pripadnika Nacionalne garde na američko-meksičku granicu kako bi „sprečili šverc droge, posebno fentanila“.

Šejnbaum je rekao da su se SAD zauzvrat složile da pojačaju mere za sprečavanje krijumčarenja američkog oružja velike snage u Meksiko.

Na koje proizvode će to uticati i da li će cene porasti?

Sva roba iz Kine vredna više od 800 dolara je pokrivena tarifom od deset odsto.

Ekonomisti upozoravaju da će kompanije koje prodaju uvoznu robu verovatno povećati cene za američke potrošače, kako bi pokrile troškove carine.

Ako se mere protiv meksičkog i kanadskog uvoza nastave, očekuje se da će njihovi proizvodi takođe postati skuplji. Proizvodnja automobila bi mogla biti izuzetno teško pogođena. Delovi vozila prelaze granicu SAD, Meksika i Kanade više puta pre nego što se vozilo potpuno sastavi.

Prosečna cena automobila u SAD mogla bi da poraste za 3.000 dolara zbog uvoznih taksi, sugerisao je finansijski analitičar TD Economics.
Ostala roba iz Meksika koja bi mogla biti pogođena je voće, povrće, žestoka pića i pivo.

Pored čelika, kanadska roba kao što su drvo, žitarice i krompir će takođe verovatno poskupiti. Kanadska energija bi se suočila sa tarifom od deset odsto umesto 25 odsto.

Američke carine na uvezene mašine za pranje veša između 2018. i 2023. povećale su cenu opreme za pranje veša za 34 odsto, prema zvaničnoj statistici. Cene su pale kada su carine istekle.

Neki stručnjaci sugerišu da bi Trampova nova runda carina mogla da izazove širi trgovinski rat koji bi mogao da poveća cene uopšteno. Capitol Economics je saopštio da bi godišnja stopa inflacije u SAD mogla porasti sa 2,9 odsto na čak četiri odsto.

Da li će Velika Britanija i Evropa morati da plate carine?

Tramp je ranije rekao za Bi-Bi-Si da je Ujedinjeno Kraljevstvo „van linije“, ali je sugerisao da bi rešenje moglo da se „razradi“.
Velika Britanija izvozi farmaceutske proizvode, automobile i naučne instrumente u SAD.

Ministar preduzetništva Džonatan Rejnolds rekao je da Ujedinjeno Kraljevstvo treba da bude isključeno iz carina jer više kupuje od SAD nego što tamo prodaje.

Govoreći u Parlamentu nakon najave carina na čelik i aluminijum, ministar trgovine Daglas Aleksander rekao je da Velika Britanija neće “reagovati brzopleto“, već „hladno i bistre glave“.

Tramp je takođe rekao da razmišlja o uvođenju carina EU jer „oni ne uzimaju skoro ništa (od SAD), a mi uzimamo sve od njih“. Godine 2024. SAD su imale trgovinski deficit od 213 milijardi dolara sa EU – što je Tramp opisao kao „zverstvo“. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen oštro je kritikovala nove spoljne namete na čelik i aluminijum. „Neopravdane carine EU neće ostati bez odgovora“, rekla je ona.

Američke kompanije Harli Dejvidson, koja proizvodi motocikle, i destilerije viskija kao što je Džek Denijels, ranije su se suočile sa carinama EU.