Carina Kine: Za pet meseci rusko-kineska robna razmena povećana skoro za trećinu 1Foto: Shutterstock

Za pet meseci ove godine rusko-kineska robna razmena povećana je skoro za trećinu dostigavši sumu od oko 66 milijardi dolara, navodi Glavna carinska uprava Kine.

Nagli rast robne razmene stručnjaci vezuju delom i za poskupljenje energenata koji čine oko 70 odsto isporuka Rusije u Kinu, navodi Sputnjik.

Moskva aktivno preusmerava izvoz svojih proizvoda sa evropskog pravca u ovu azijsku zemlju. Prema mišljenju stručnjaka, takva strategija omogućiće Rusiji da ove godine minimizira gubitke prouzrokovane zapadnim sankcijama. Štaviše, stručnjaci veruju da Rusija može da poveća kupovinu niza komponenti, rezervnih delova i drugih proizvoda iz Pekinga, zaobilazeći ograničenja SAD i EU.

Od januara do maja ove godine robna razmena između Rusije i Kine povećana je za 28,9 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine i dostigla vrednost od 65,81 milijarde dolara.

U tom periodu izvoz kineskih proizvoda u Rusiju porastao za 7,2 odsto i dostigao sumu od 24,56 milijardi dolara, dok je Moskva povećala izvoz svojih proizvoda Pekingu za 45,5 odsto koji je vredo 41,25 milijardi dolara.

Jedan od glavnih razloga naglog povećanja obima međusobne trgovine bio je nagli rast cena energenata.

Podsetimo, od kraja zime EU, SAD i niz drugih država nastavljaju sa uvođenjem ekonomskih sankcija protiv Rusije. Ovako Zapad reaguje na sprovođenje specijalne ruske operacije na teritoriji Ukrajine.

Moskvi je uvedeno već više od 10.600 ograničenja (7.900 je uvedeno posle 22. februara). O tome svedoče materijali globalne baze podataka za praćenje sankcija Castellum.AI. Ograničenja su posebno uticala na trgovinu. Na primer, EU i SAD su odlučile da prekinu uvoz ruske nafte.

U međuvremenu, Kina, naprotiv, pokazuje sve veće interesovanje za kupovinu energenata iz Rusije. Kako objašnjavaju stručnjaci, u ovoj zemlji trenutno raste potražnja za gorivom, dok se ekonomija zemlje oporavlja od posledica krize izazvane pandemijom korona virusa.

Poslednjih godina Peking je postao jedan od najvećih trgovinskih partnera Moskve. Zato će, s obzirom na antiruske sankcije i veliku potražnju za ugljovodonicima u Kini, robna razmena dve zemlje neminovno rasti, smatraju stručnjaci.

Prema podacima kineske carine, oko 70 odsto uvoza iz Rusije u Kinu otpada na naftu, gas i ugalj.

Osim energenata, Moskva aktivno isporučuje Kini metale, drvo, đubriva, hemikalije i dijamante. Uz to, Kina povećava kupovinu ruskih prehrambenih proizvoda.

Krajem marta ruska vlada je odlučila da legalizuje paralelni uvoz. Radi se o uvozu stranih proizvoda u zemlju bez saglasnosti nosilaca autorskih prava. Kako je objašnjeno u ruskoj vladi, u uslovima spoljnih ograničenja, takva mera će pomoći da se domaće tržište obezbedi traženim proizvodima i stabilizujua njihove cene.

Treba napomenuti da je 2021.godine obim međusobne trgovine Moskve i Pekinga porastao za 36 odsto i dostigao rekordnih 147,1 milijardu dolara. Istovremeno, stručnjaci su sigurni da bi novi rekord mogao da bude postavljen ove godine i da dostigne 185 milijardi dolara.

Analitičari procenjuju da će Kina nastaviti da povećava kupovinu energenata. Prema prognozama OPEK-a, do 2030.godine četvrtinu svetske potražnje za naftom činiće dve zemlje – Kina i Indija. S obzirom na ovo i na rast paralelnog uvoza u Rusiju, nije isključeno da će se ostvariti prognoza da će robna razmena dve zemlje dostići sumu od 200 milijardi dolara do kraja 2022.godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.