CNN analizira zašto je trajni mir u Ukrajini daleko van domašaja

Korisno je povući se i sagledati svet i rusku invaziju njegovim očima, navodi se u analizi Nika Patona Volša za CNN.

To je rat koji je Putin započeo, nadajući se da će za nekoliko dana vratiti Rusiju na mapu kao vodeću vojnu silu u Evropi, sposobnu za odlučnu akciju nakon sramotnog povlačenja Sjedinjenih Država iz svog najdužeg rata u Avganistanu, dodaje se.

Njegova nada za brzu pobedu pretvorila se u ružan rat iscrpljivanja. Neko vreme se nadvijao strateški poraz, a pomoć SAD i NATO-a hrabroj, maloj Ukrajini omogućila je Kijevu da postigne pobede nezamislive godinu dana ranije.

Ali onda je došao dar Trampovog drugog mandata i njegove kolebljive simpatije (ili divljenja) prema Putinu, i želja za mirom, gotovo po svaku cenu. Putin se ne suočava sa izborima; jedino verovatno ograničenje njegovog mandata je njegov prirodni životni vek.

Kada čuje Trampa kako kaže da Ukrajina nije njegov rat, da ne želi da troši novac na to i da samo želi da se završi, čuje krhkost i nezainteresovanost najveće svetske vojne sile. Ovo je šansa koju bivši špijun KGB-a verovatno nikada nije zamišljao da će mu istorija pružiti – SAD mole Rusiju da sklopi mir. I što duže proces traje, to će verovatno biti bolji ishod po Moskvu.

Putinov pomoćnik Jurij Ušakov nakon razgovora u utorak pomenuo je plan od 27 tačaka i četiri druga dokumenta. Ovi detalji su verovatno bili osmišljeni da iritiraju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji se nedavno osvrnuo na plan od dvadeset tačaka i verovatno se nadao da su imali uvid u sadržaj ostala tri dokumenta.

Ali kraj ove diplomatije odvija se uglavnom u tišini, sa malo razloga za radost Zelenskog. Njegov tim će obavestiti Evropljane, a zatim će se ponovo sastati sa Amerikancima, a on se vraća u Kijev. Trampov rok za Dan zahvalnosti za hitan dogovor sada je fatamorgana, a ispred se nadvija negostoljubiva pustinja.

Ukrajina je izdržala skoro četiri godine ruske invazije, ali sada je i skoro 11 meseci na milosti i nemilosti Trampove mreže Truth Social. Uticaj ove nepredvidljivosti se često gubi, jer se Tramp koleba između nametanja nekih od najstrožih sankcija Rusiji do sada i razmišljanja o slanju raketa Tomahavk, sve do sledećeg trenutka recitovanja ruskih teza i vršenja najvećeg pritiska na svoje evropske saveznike i samog Zelenskog.

Šteta naneta ukrajinskom moralu ne može se potceniti, i kada se bude pisala istorija o ovoj epizodi, verovatno će se fokusirati na hrabar i izvanredan otpor Ukrajine protiv većeg neprijatelja, nakon čega će uslediti drastično potkopavanje njihove žrtve od strane Bele kuće opsednute televizijskim mikro-trenutcima ugađanja ili vršenja pritiska na bilo kog svetskog lidera koji je završio u Trampovom fokusu. Tramp je u pravu kada traži što brži kraj ovog rata.

Ali ovo proizilazi iz fatalnog pogrešnog tumačenja Putina i njegovih ciljeva. Putin je pragmatičar, koji se prilagođava svakoj novoj prilici ili neuspehu, ali zadržava širi, sveobuhvatni san. A to je da resetuje ravnotežu globalne bezbednosti i poništi uspon SAD do njihove višedecenijske hegemonije.

Putin nije svemoćan, katastrofalno je pogrešno procenio svoje poslušnike u samo poslednje dve godine – kao što smo videli sa neuspelom Vagnerovom pobunom 2023. godine – i suočava se sa jasnim pritiscima u vezi sa radnom snagom i budžetom kod kuće.

Ali ne suočava se sa istragama protiv korupcije, srednjoročnim izborima ili naslednicima koji čekaju spremni da zauzmu njegovo mesto. On je vratio ruski industrijski kompleks u svirepu ratnu poziciju i verovatno mora imati ozbiljan plan za demobilizaciju sada krhke, preopterećene nacije.

U mnogim aspektima, nastavak rata je Putinova najbolja šansa za nastavak vladavine.

Ušakov je rekao da su elementi predloženog sporazuma prihvatljivi dok su drugi oštro kritikovani. Činilo se mogućim da se Zelenski privatno poigravao idejom razmene teritorija pre sastanka u Kremlju – ublažavajući crvenu liniju rata.

Pa ipak, tačna priroda bilo kakvih ustupaka iz Kijeva bila je strogo čuvana tajna, verovatno da se Zelenski ne bi naterao na novu početnu tačku za buduće razgovore. Pa ipak, kakve god zaslađivače Vitkof dodao sporazumu, Putin je vratio jelo.

Ovo je dinamika narednih meseci i nije preterano teško razumeti šta Rusija radi. Putin pobeđuje vojno – sporo, ali nesumnjivo – i vidi Ukrajinu slabu sa problemima u ljudstvu i finansiranju i u stisku domaće političke krize koja se stalno iznova pojavljuje.

Zelenski je sputan kod kuće, nestanci struje i žrtve na frontu narušavaju moral, a ponavljajuća agonija gubitka, diplomatske obmane i pritiska, zajedno sa smanjenjem pomoći, navode mnoge da se zapitaju gde se ova priča završava bez sve veće ruske pobede?

Tramp želi mir iznad svega i poslednjih meseci je pokazao da je pritisak na njegove saveznike da naprave ustupke refleksivan potez. To je logično ako ste tajkun nekretnina koji stiska svoje podizvođače da poboljšaju uslove za potencijalnog kupca. Ali Putin ne želi da kupi hotel.

Tramp radije pokušava da ubedi naoružanog skvotera da napusti imanje koje je zapalio, jednostavno da bi pokazao da je ponovo sila u komšiluku. Ovo nije vrsta dogovora na koju je Tramp navikao.

Borba i spora pobeda su „gorivo“ za Putina, i on vidi da će u budućnosti biti još i jednog i drugog. Svom zadovoljstvu može dodati i sočan prizor nekadašnjeg glavnog podržavaoca svog protivnika, SAD, koje ga sada mole da sklopi dogovor, koristeći zeta američkog predsednika Džareda Kušnera i izaslanika Stiva Vitkofa da to urade.

Napredak Moskve na frontu može biti mučan i brutalno spor, ostvaren po ogromnoj ceni. Ali širi spektakl polako postaje jedan od Putinovih geopolitičkih grozničavih snova, što verovatno čini pravi, trajni mir daleko van domašaja.