CNN: Zakon korišćen za proterivanje nacista mogao bi se koristiti za oduzimanje državljanstva mnogim Amerikancima

Ta ovlašćenja, pod novom Trampovom administracijom, mogu se proširiti.

Prema dopisu koji je prošlog meseca izdalo Ministarstvo pravde, advokati bi trebalo da usmere svoj rad na denaturalizaciji na mnogo širi krug pojedinaca – svakoga ko može „predstavljati potencijalnu opasnost po nacionalnu bezbednost“.

Direktiva izgleda kao podsticaj ka većim naporima denaturalizacije koji se uklapaju u čvrstu imigracionu politiku Trampove administracije. Ovo bi moglo da izloži neke od miliona naturalizovanih američkih građana riziku od gubitka statusa i deportacije.

Ljudi koji su počinili nasilne zločine, članovi su ili saradnici bandi i narko-kartela ili su počinili prevaru takođe treba da budu prioritet, navodi se u dopisu koji je izdao šef Civilnog odeljenja Ministarstva pravde.

Ali za mnoge zvaničnike i stručnjake, prava zabrinutost, kažu oni, jeste da je osmišljen da izazove strah u srcima legalnih imigranata širom zemlje – posebno onih koji su u sukobu sa samim Trampom, piše CNN.

„Politizacija prava na državljanstvo je nešto što me zaista brine, mislim da je to jednostavno potpuno nespojivo sa našim demokratskim sistemom“, rekla je za CNN Kasandra Berk Robertson, profesorka prava na Univerzitetu Kejs Vestern Rezerv.

Sporni zakon je deo zakona iz doba (senatora Džozefa) Makartija, prvobitno donetog radi iskorenjivanja komunista tokom „crvene panike“.

Ali njegova najčešća upotreba tokom godina bila je protiv ratnih zločinaca.

Godine 1979, Ministarstvo pravde osnovalo je jedinicu koja je koristila zakon da deportuje stotine ljudi koji su pomagali nacistima. Eli Rozenbaum, čovek koji ju je godinama vodio, pomogao je odeljenju da oduzme državljanstvo ili deportuje sto ljudi i stekao je reputaciju najefikasnijeg lovca na naciste u Ministarstvu pravde.

Rozenbaum se nakratko vratio 2022. godine da bi vodio napore za identifikaciju i gonjenje svih koji su počinili ratne zločine u Ukrajini.

Međutim, ministarstvo je nekoliko puta proširilo te napore izvan nacista, uključujući inicijativu iz doba Obame pod nazivom Operacija Janus, usmerenu na one koji su krali identitete da bi stekli državljanstvo.

Godine 2020, Tramp je pokušao da proširi napore za denaturalizaciju stvaranjem posebne kancelarije u Ministarstvu pravde, ali ju je Bajdenova administracija tiho raspustila sledeće godine.

Jedan bivši zvaničnik Ministarstva pravde nazvao je kancelariju „prilikom za brendiranje“, napominjući da nije bila posebno efikasna i da se nije uklapala u prioritete Trampovog naslednika.

Od povratka u Belu kuću, Tramp je radio na redizajniranju načina na koji savezna vlada sprovodi imigraciju u zemlji, podstičući agencije poput FBI-ja i Američkih maršala da se pridruže naporima za deportaciju i targetirajući vize za strane studente za ljude u inostranstvu koji se nadaju da će pohađati privatni univerzitet u državama.

Umesto da ponovo uspostavi samostalnu kancelariju iz svoje prve administracije, celom Civilnom odeljenju se sada nalaže da da prioritet denaturalizaciji „u svim slučajevima dozvoljenim zakonom“, navodi se u dopisu, koji takođe sugeriše da kancelarije američkih tužilaca širom zemlje treba da označe slučajeve u kojima bi mogle da pokrenu postupke denaturalizacije.

Tramp je podneo 102 zahteva za denaturalizaciju tokom svoje prve administracije, u poređenju sa 24 podnetih zahteva pod Bajdenom, rekao je portparol Ministarstva pravde Čed Gilmartin na društvenim mrežama u sredu. Do sada je druga Trampova administracija podnela pet zahteva u prvih pet meseci.

Ministarstvo pravde je u saopštenju za CNN izjavilo: „Postupci denaturalizacije biće sprovedeni samo u skladu sa zakonom i uz dokaze protiv pojedinaca koji su nezakonito pribavili ili pogrešno predstavili činjenice u procesu naturalizacije.“

Međutim, sadašnji i bivši zvaničnici Ministarstva pravde koji su razgovarali sa CNN-om rekli su da je, osim što nalaže advokatima da podnesu što više zahteva za denaturalizaciju, memorandum toliko širok da bi mogao da omogući Ministarstvu pravde da se pozove na nejasne ili neosnovane tvrdnje kako bi proteralo ljude iz zemlje.

Robertson iz organizacije Case Western upozorio je da bi memorandum mogao da omogući Trampovoj administraciji da retroaktivno traži pogrešne korake u procesu naturalizacije percipiranih političkih protivnika, poput studentskih aktivista.

Irina Manta, profesorka prava na Univerzitetu Hofstra, rekla je da bi potez administracije mogao imati „zastrašujući efekat“ na slobodu govora, kako političku tako i druge.

„Redovno iz prve ruke vidim strah“, rekla je.

Tramp je javno flertovao sa idejom deportacije američkih građana koje ne želi u zemlji.

Iako je ozbiljnost ovih izjava veoma nejasna, piše CNN, on je pozivao na sve, od deportacije „loših ljudi… mnogi od njih [koji su] rođeni u našoj zemlji“ do toga da bi njegova administracija trebalo da „razmotri“ „uklanjanje“ Ilona Maska nakon što je njegov nekadašnji saveznik kritikovao predsednikov zakon o potrošnji.

Barem jedan saveznik je preduzeo formalniji korak.

Prošle nedelje, Endi Ogls, republikanski kongresmen, zatražio je od državne tužiteljke Pam Bondi da istraži da li kandidat za gradonačelnika Njujorka Zohran Mamdani – koji je rođen u Ugandi i naturalizovan 2018. godine – treba da bude predmet postupka denaturalizacije jer „javno veliča“ ljude povezane sa Hamasom u rep pesmi.

Bondi nije javno odgovorio na pismo.