Da li Ujedinjene nacije i dalje ispunjavaju svoju svrhu?

Ujedinjene nacije okupljaju 193 države članice. Tu međunarodnu organizaciju sačinjavaju predstavnici vlada iz celog sveta. Osnovana je posle Drugog svetskog rata. Prva konferencija održana je 1945. godine, a prva Generalna skupština sledeće godine u Londonu. To znači da se ovogodišnja skupština, koja se održava u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, održava osamdeseti put.

Ciljevi Ujedinjenih nacija su održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, zaštita ljudskih prava, pružanje humanitarne pomoći, podrška održivom razvoju i klimatskim akcijama, te očuvanje međunarodnog prava. To se postiže putem velike mreže agencija i tela širom sveta.

Ova institucija je suočena sa izazovima kao nikada do sada. Jedan od ključnih problema jeste podela u Savetu bezbednosti u odnosu na pitanje rata Izraela u Gazi i ruske invazije na Ukrajinu.

Mirovne misije Ujedinjenih nacija su takođe predmet kritika, posebno u Africi. Grupa stručnjaka za klimatsku politiku, među kojima su bivša šefica Ujedinjenih nacija za klimu Kristijana Figeres, bivši generalni sekretar Ban Ki-Mun i poznati naučnik Johan Rokstrom, prošle godine su ocenili da svetske klimatske konferencije Ujedinjenih nacija više nisu prikladne za ostvarenje zacrtanih klimatskih ciljeva.

Šta je Generalna skupština UN?

Svake godine u septembru, svetski lideri se okupljaju kako bi raspravljali i pokušali da usvoje rezolucije koje države predlažu o raznim temama u okviru Generalne skupštine. Centralni deo je „Opšta debata“, tokom koje svaki lider drži govor, uz preporučeno ograničenje od 15 minuta. Tradicionalno, Brazil prvi govori, zatim SAD kao domaćin. U 2025. godini, debata je počela 23. septembra i trajaće nekoliko dana.

Međutim, ove rezolucije su u suštini samo izrazi međunarodno usaglašenih stavova i uglavnom nisu pravno obavezujuće. Generalna skupština može da donosi određene budžetske odluke i imenuje nestalne članove Saveta bezbednosti.

Čak je i generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, uoči skupštine priznao da njegova organizacija teško ostvaruje praktičan uticaj u oblasti bezbednosti. „Nemamo ni šargarepu ni štap. A u svetu sa ovakvim geopolitičkim podelama, izuzetno je teško naterati aktere sukoba da shvate potrebu za mirom.“

Mogu li UN zaista doprineti miru?

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija smatra se glavnim telom za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, ali već dugo je predmet kritika zbog svog ograničenog sastava, koji često omogućava ključnim članicama da blokiraju rezolucije.

Trenutno, Savet čine pet stalnih članica: Velika Britanija, SAD, Rusija, Kina i Francuska — sve nuklearne sile i pobednice u Drugom svetskom ratu. Tu je i deset nestalnih članica koje se biraju na dvogodišnji mandat po regionalnom ključu.

Ključno je da ovih pet stalnih članica imaju pravo veta, kojim mogu samostalno blokirati odluke. SAD su više puta koristile veto u vezi s ratom u Gazi, dok je Rusija isto učinila povodom Ukrajine, kao i kada je u pitanju bila Severna Koreja, Sirija i palestinske teritorije. Nasuprot tome, da bi nestalne članice sprečile usvajanje rezolucije, čak sedam od deset njih mora da glasa protiv.

Kritičari tvrde da je Savet bezbednosti zastareo i ne obezbeđuje ravnopravnu zastupljenost zemalja sveta. Posebno je to slučaj sa Afrikom i Južnom Amerikom, koje nemaju stalnog predstavnika u Savetu. Danijel Forti, specijalista za Ujedinjene nacije pri nevladinoj organizaciji Međunarodna krizna grupa, izjavio je za DW da je reforma teško izvodljiva jer „stalnih pet članica ne žele da prihvate promene koje bi umanjile njihov uticaj“.

On dodaje da bi malo ko rekao da Savet bezbednosti trenutno funkcioniše dobro. „Geopolitički sukobi između SAD, Kine i Rusije učinili su gotovo nemogućim da Savet reaguje na najveće svetske sukobe u poslednjoj deceniji. To je ozbiljno narušilo kredibilitet Saveta, a samim tim i Ujedinjenih nacija.“

Da li povlačenje SAD otežava finansiranje UN?

Ujedinjene nacije se prvenstveno finansiraju iz obaveznih doprinosa država članica, u skladu sa njihovom veličinom i bogatstvom, kao i iz dobrovoljnih priloga, obično bogatijih zemalja.

Iako Sjedinjene Američke Države i dalje uplaćuju sredstva, odluka Donalda Trampa da potpiše niz izvršnih uredbi o povlačenju iz više programa i institucija Ujedinjenih nacija, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju (WHO), dovela je organizaciju u finansijske teškoće.

Početkom ovog meseca, Gutereš je predložio smanjenje budžeta UN za 500 miliona dolara (oko 425 miliona evra) za narednu godinu, što je oko 15 odsto osnovnog budžeta — sa 3,7 milijardi na 3,2 milijarde dolara. Inicijative poput Svetskog programa za hranu (9,7 milijardi dolara), Organizacije za izbeglice Ujedinjenih nacija (10,7 milijardi) i Svetske zdravstvene organizacije (6,8 milijardi) koštaju još više i takođe se suočavaju s finansijskom neizvesnošću.

„Smanjenja pomoći i zamrzavanja sredstava koje je Vašington uveo primoravaju organizaciju na značajno povlačenje“, rekao je Forti. „Nijedna druga država nije pokazala spremnost da popuni sve finansijske rupe koje su ostale. To znači da će Ujedinjene nacije morati da naprave veoma teške rezove, ne samo unutar sistema, već i u pomoći koju pružaju ljudima širom sveta. To znači manje kampanja za vakcinisanje, manje obrazovnih inicijativa i manje podrške za izbeglice.“

Da li je moguća reforma Ujedinjenih nacija?

Pozivi na reformu Ujedinjenih nacija postoje gotovo koliko i sama organizacija, ali sada su sve glasniji i češći. Predsednik Irske, Majkl D. Higins, prošle godine je pozvao da se Ujedinjene nacije „preoblikuju za budućnost, dajući veća ovlašćenja Africi, Aziji i Latinskoj Americi“. A američki predsednik Donald Tramp u februaru je izjavio: „Oduvek sam smatrao da Ujedinjene nacije imaju ogroman potencijal. Trenutno ga ne koriste kako treba.“ Tu izjavu je ponovio i na Generalnoj skupštini u ponedeljak.

Danijel Forti iz Međunarodne krizne grupe takođe vidi potrebu — ali i mogućnost — za promene. „Organizacija može da se reformiše. Ali to će biti trnovit put. Ozbiljna reforma zahteva vreme i verovatno će biti bolan proces za zemlje koje se oslanjaju na podršku Ujedinjenih nacija“, rekao je on. Forti zaključuje: „Da bi Ujedinjene nacije ušle u sledeću fazu postojanja, biće potrebna jasna vizija reforme sledećeg generalnog sekretara, kao i značajna diplomatska podrška brojnih članica. Organizacija je preživela turbulentne periode u svojoj istoriji. Da bi to ponovo uspela, zemlje će morati da jasno pokažu zašto su Ujedinjene nacije važne za njihove narode.“