Dekodiranje Putinovog ukrajinskog ratnog leksikona: Gestovi dobre volje i denacifikacija

Ovo je dovelo do stvaranja čitave alternativne stvarnosti u kojoj su ruske trupe “plemeniti oslobodioci” koji vode vitešku kampanju protiv “podlih ukrajinskih nacista” koji sami sebe bombarduju i insceniraju lažna zverstva masakrirajući sopstveno civilno stanovništvo, ocenjuje u autorskom članku Piter Dikenson, urednik UkraineAlert servisa pri Atlantskom savetu.

Dok je zvanična ruska verzija događaja sama po sebi apsurdna, razumevanje pravog značenja iza preferirane terminologije Moskve je od suštinskog značaja za međunarodnu publiku koja želi da shvati smisao često bizarnih izjava koje dolaze iz Kremlja.

Ukoliko se ne zaustavi u Ukrajini, Putinove imperijalne ambicije će se sigurno proširiti

Od “gestova dobre volje“ do “denacifikacije“ i “povraćaja ruskih zemalja“, evo nekih dekodiranih ključnih fraza iz leksikona Putinovog ukrajinskog rata.

Specijalna vojna operacija: Kada rat nije rat? Kada je to specijalna vojna operacija. Čini se da je to bila Putinova logika kada je najavio svoju “specijalnu vojnu operaciju” protiv Ukrajine u ranim satima 24. februara.

Uprkos tome što je poveo najveći evropski rat od vremena Hitlera i Staljina, ruski diktator ostaje takav paranoid zbog negativnih konotacija reči “V” da je u potpunosti zabranio njenu upotrebu u ruskim medijima.

Denacifikacija: Putin je izjavio da je glavni cilj njegove “specijalne vojne operacije“ u Ukrajini “denacifikacija“ zemlje. Ovaj pokušaj da se opravda invazija prikazujući je kao krstaški rat protiv krajnje desnog ekstremizma odražava istorijske napore Kremlja da diskredituje ukrajinski pokret za nezavisnost tako što će ga izjednačiti sa fašizmom.

Putinove tvrdnje o “denacifikaciji“ emotivno su privlačne ruskoj publici koju proganjaju užasi Drugog svetskog rata, ali su i duboko obmanjujuće. Današnja Ukrajina je zapravo demokratija u nastajanju sa jevrejskim predsednikom i krajnjom desnicom koja se borila da obezbedi dva odsto glasova na poslednjim nacionalnim izborima u zemlji.

U stvarnosti, često divlje akcije ruskih trupa u Ukrajini potvrdile su da Kremlj na bilo šta što se može identifikovati ukrajinsko gleda kao na “nacističko“ i da ne pravi razliku između njih dvoje. Putinova proklamovana „denacifikacija“ zapravo znači “deukrajinizacija”.

Što se većine Ukrajinaca tiče, jedini nacisti u zemlji su ruski vojnici koji vode genocidni rat u ime nepokolebljivog diktatora.

Vojni objekti: Ruska invazija na Ukrajinu bila je praćena masovnom vazdušnom kampanjom bombardovanja i raketnih udara širom zemlje. U međuvremenu, Putinove trupe koje polako napreduju uveliko se oslanjaju na neselektivne i nadmoćne artiljerijske napade koji su ostavili hiljade mrtvih i desetine ukrajinskih gradova pretvorili u ruševine.

Dok ceo svet vidi da veliki deo Ukrajine sada leži u ruševinama, Kremlj je i dalje izuzetno osetljiv na optužbe za ratne zločine i nastavlja da insistira da ruske snage gađaju samo vojne objekte.

Na osnovu iskustva iz protekla četiri meseca, rusko razumevanje “vojnih objekata“ očigledno uključuje Dramsko pozorište u Marijupolju, železničku stanicu u Kramatorsku i tržni centar Kremenčuk, zajedno sa stotinama škola, bolnica i stambenih zgrada širom Ukrajine.

Pošto su međunarodne istrage o ratnim zločinima već u toku, ruske tvrdnje u vezi sa “vojnim objektima“ verovatno će biti testirane na sudu.

Gest dobre volje: Rusija je očekivala brz i pobedonosni rat u Ukrajini, ali stvari nisu išle po planu Kremlja. Umesto da zauzmu Kijev u roku od nekoliko dana kako se očekivalo, ruske snage su naišle na snažan otpor i pretrpele niz bolnih gubitaka na bojnom polju. U očajničkom pokušaju da prikrije ove poraze i zaštiti rusko dostojanstvo, Kremlj je svoje povlačenje zvanično opisao kao “gest dobre volje“.

Prvi “gest dobre volje“ došao je krajem marta kada se Rusija u potpunosti povukla iz severne Ukrajine nakon poraza u bici za Kijev. Posle najnovijeg povlačenja Rusije sa Zmijskog ostrva, strateški vitalne ispostave u Crnom moru 30. juna, Kremlj je na sličan način izjavio da se povlači kao “gest dobre volje“ Ukrajini.

Ukrajinci će se nadati još mnogo takvih “gestova dobre volje“ u narednim nedeljama dok će nastojati da istisnu ruske snage sa juga i istoka svoje zemlje.

Povraćaj ruskih zemalja: U mesecima koji su prethodili ruskoj invaziji, Putin se pretvarao da je prvenstveno zabrinut zbog širenja NATO-a na bivši SSSR. Od tada je odstupio od ovog pretvaranja i proglasio se naslednikom Petra Velikog. Govoreći početkom juna, Putin je uporedio trenutni rat sa osvajanjima slavnog cara u osamnaestom veku i izjavio da je, kao i Petar, sada takođe angažovan u istorijskom poduhvatu “povratka ruskih zemalja“.

Putin nikada nije krio da teritoriju moderne Ukrajine posmatra kao istorijski rusku zemlju. Godinama je poricao pravo Ukrajine na postojanje tvrdeći da su svi Ukrajinci u stvari Rusi (“jedan narod“).

Pravo pitanje je koje bi druge suverene države takođe mogle odgovarati Putinovoj definiciji. Nedavno je aktivirao zvona za uzbunu komentarišući da je ceo bivši Sovjetski Savez istorijski bio ruska teritorija.

Nije jasno ni da li je Putinov apetit za povratkom ruskih zemalja ograničen na 14 neruskih postsovjetskih država. Carska Rusija je nekada takođe vladala Finskom i Poljskom, dok se Sovjetsko Carstvo posle Drugog svetskog rata protezalo duboko u centralnu Evropu i uključivalo Istočnu Nemačku.

Jedno je jasno: ukoliko se ne zaustavi u Ukrajini, Putinove imperijalne ambicije će se sigurno proširiti.