„Nepopravljivi srpski nacionalista koji podržava Putina“: Njujork tajms o Dodiku i Trampovim saveznicima koji mu pomažu da ojača

Umesto crvenih kačketa sa natpisom „Make America Great Again“ („Učini Ameriku ponovo velikom“), koji su bili prepoznatljiv simbol na Trampovim skupovima tokom protekle decenije, na Đulijanijevom kačketu pisalo je „Make Srpska Great Again“ („Učini Srpsku ponovo velikom“).

Njegov nastup sa tom kapom na političkom skupu za Milorada Dodika, tada predsednika manjeg entieta Bosne i Hercegovine označio je javni debi skupe i široko rasprostranjene kampanje uticaja čiji je cilj da ubedi Trampovu administraciju da stane u odbranu proruskog Dodika koji pokušava da odbije pretnje svom režimu kod kuće i u Vašingtonu, piše Njujork Tajms.

Ova inicijativa je prerasla u angažovanje dobro povezanih lobista i advokata sa vezama sa Trampom, koji prema podacima Ministarstva pravde zarađuju oko 300.000 dolara mesečno ili i više.

Njihov cilj je da predstave Dodika kao nekakvog balkanskog Trampa.

Kampanja je predstavila Dodika, koji se bori za opstanak na vlasti i da mu se ukine američke sankcije, kao žrtvu političkih progona sličnih onima sa kojima tvrde da su se suočavali Đulijani i Tramp, i kao osobu spremnu da pravi unosne dogovore sa Vašingtonom.

Trampova administracija javno je držala distancu od Dodikove kampanje, a on se suočava sa značajnim preprekama u očuvanju vlasti. Ipak, kampanja uticaja je ostvarila neke uspehe, uključujući sastanke sa dvojicom vrhunskih diplomata koje je imenovao predsednik, kao i ranije neobjavljeno olakšavanje sankcija za Dodikov tim.

Lobiranje prilagođeno Trampovoj eri

Ovaj poduhvat predstavlja nacrt za novi tip stranog lobiranja prilagođen Trampovoj eri.

Pod prethodnim administracijama, strani političari, oligarsi ili biznisi plaćali su dvojezične lobističke firme da pišu beleške i organizuju sastanke u Kongresu kako bi pokušali da dokažu da su interesi njihovih klijenata u skladu sa američkom politikom.

Sada se oni obraćaju Trampovim insajderima kako bi direktno apelovali na predsednika ili njegovu bazu, hraneći njegov ego ili predstavljajući svoje zahteve kao usklađene sa njegovim političkim ili poslovnim agendama.

Ovaj pristup odražava Trampov status lidera desničarskog populističkog talasa koji osvaja svet, rekao je bivši guverner Ilinoisa Rod Blagojević, koji je izabran kao demokrat. Presuda protiv njega za političku korupciju ukinuta je Trampovim pomilovanjem u februaru, a u martu je potpisao ugovor sa Dodikovom vladom.

„Mogu to prepoznati kada se dešava na drugim mestima, bilo mi je veoma jasno dok sam sedeo u zatvoru: gledao sam šta rade predsedniku Trampu“, rekao je Blagojević.

„Isto se sada dešava u Evropi, i to ne samo Dodiku i Republici Srpskoj, koja je mala tačka u ovom velikom svetu u kome živimo. To se dešava u Francuskoj, u Brazilu, u Rumuniji“.

Kao deo svog ugovora, Blagojević je napisao brojne objave na društvenim mrežama i eseje u kojima osuđuje proces protiv Dodika u Sudu BiH zbog nepoštovanja i neprimenjivanja odluka Visokog predstavnika, međunarodnog tela uspostavljenog da nadgleda sporazum o miru kojim je okončan rat u BiH.

Blagojević je uporedio ono što naziva „oružani progon“ Dodika i drugih desničarskih populističkih političara širom sveta sa slučajevima korupcije protiv njega samog, Đulijanija i Trampa.

Dodik i njegovi saveznici nisu prvi koji pokušavaju ovaj pristup.

Od Albanije do Brazila

U Albaniji, jedan konzervativni lider opozicije koji se bori protiv optužbi za korupciju od strane Stejt departmenta i domaćih tužilaca, pokušao je da se poveže sa Trampom angažujući nekoliko njegovih saveznika, uključujući Krisa LaCivitu, saradnika na Trampovoj predsedničkoj kampanji za 2024, i lobističku firmu povezanu sa državnim sekretarom Markom Rubijem.

U Brazilu, bivši predsednik Žair Bolsonaro, njegov sin i njihovi saveznici negovali su bliske veze sa Trampovim okruženjem.

Tramp je letos neuspešno pokušao da iskoristi poluge američke vlade da prisili Brazil da odustane od optužbi protiv Bolsonara za pokušaj puča nakon njegovog izbornog poraza 2022, za koji je lažno tvrdio da je bio opterećen masovnom izbornom prevarom.

Dodik – nepopravljivi srpski nacionalista

Đulijani se i dalje se suočava sa pravnim, finansijskim i drugim posledicama svojih napora kao lični advokat predsednika Trampa da poništi pobedu Džozefa Bajdena na izborima 2020. godine. Iako Đulijani više nema formalnu ulogu kod Trampa, ostaje u dobrim odnosima sa predsednikom, koji je najavio planove da mu dodeli Predsedničku medalju slobode.

Đulijani, koji je tokom prve Trampove administracije tražio poslovne prilike od klijenata na Bliskom istoku, u Africi i Ukrajini i dalje se širom sveta vidi kao kanal za komunikaciju sa predsednikom.

„Vi i predsednik Tramp bolje od bilo koga razumete nemilosrdnu prirodu duboke države i koliko daleko idu u napadima na političke protivnike“, napisao je Dodik u pismu kojim je pozvao Đulijanija u Republiku Srpsku.

Đulijani je pismo objavio na društvenim mrežama u februaru. Nedelju dana kasnije, bio je najvećem entitetskom gradu Banja Luci, noseći kapu sa natpisom „Make Srpska Great Again“ („Učini Srpsku ponovo velikom”).

Entitet RS koji je nastao Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine kao jedna od dve političke podele u Bosni i Hercegovini, je većim delom svog postojanja bio pod vođstvom Dodika.

Nekada viđen kao umeren koji bi smirio tenzije, Dodik je postao nepopravljivi srpski nacionalista. Kako je gubio podršku u međunarodnoj zajednici, Dodik je sve više tražio zaštitu od predsednika Rusije Vladimira Putina i podršku od Trampa.

U poslednjim nedeljama mandata bivšeg predsednika Baraka Obame, njegova administracija je odbila Dodikovu molbu da putuje na Trampovu inauguraciju 2017. godine, a zatim su mu uvedene sankcije zbog podrivanja Dejtonskog sporazuma.

Sankcije su ostale na snazi tokom prve Trampove administracije, a potom su dodatno pooštrene u Bajdenovoj administraciji, koja je kaznila Dodikovu porodicu i saradnike.

U podkastu snimljenom tokom Đulijanijeve posete u februaru, bivši gradonačelnik Njujorka rekao je Dodiku da postoje „veoma, veoma ozbiljne predrasude protiv tebe“ od strane demokratskih administracija.

Đulijani je hvalio Dodika kao „veoma snažnog prijatelja Sjedinjenih Država“, ističući potez Dodikove vlade da na zvaničnoj predsedničkoj rezidenciji prikažu Trampovu sliku u čast njegove pobede na predsedničkim izborima 2024. godine u SAD.

Njegov portparol, Ted Gudman, rekao je da Đulijani nije plaćen od strane Republike Srpske za put i pojavljivanje sa Dodikom, već od strane privatnih interesa.

Gudman ih nije imenovao, ali je naveo da Đulijani nije bio obavezan da se registruje kao lobista pri Ministarstvu pravde.

Rekao je da Đulijani „ostaje veoma tražen javni govornik“ širom sveta, ističući njegovo vođstvo nakon terorističkih napada 11. septembra.

Predstavnici vlade Republike Srpske nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Dan nakon što se Đulijani pojavio na skupu, Dodik je osuđen u odsustvu pred sudom BiH na godinu dana zatvora ili novčanu kaznu, i zabranjeno mu je da obavlja javne funkcije šest godina zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita, međunarodnog zvaničnika čiji je ured, koji se pretežno finansira iz SAD i Evropske unije, zadužen za sprovođenje Dejtonskog sporazuma.

Dodik je osporio Šmitovu nadležnost, najavio da bi mogao povući Srpsku iz Dejtonskog sporazuma i u početku odbio da prihvati poziv Izborne komisije za održavanje vanrednih izbora u novembru.

Njegov bunt izazvao je osudu Marka Rubija, koji je njegovo ponašanje nazvao „destabilizujućim“. Ipak, Dodik je dobio podršku premijera Viktora Orbana iz Mađarske i Vladimira Putina, koji su ga pojedinačno primili u svojim prestonicama.

Angažovanje lobista, advokata

Nakon što je Đulijani postao prvi visokoprofilisani Trampov saveznik koji je ove godine skrenuo pažnju na Dodikove probleme, vlada Republike Srpske počela je da angažuje advokate, lobiste i konsultante da traže podršku Trampove administracije, uključujući i Blagojevića.

Njihove taktike su podrazumevale pritisak na administraciju da ukine sankcije, ponovo razmotri Dejtonski sporazum i suprotstavi se Šmitu, uključujući i mogućnost da američke kompanije dobiju pravo na eksploataciju dragocenih litijumskih nalazišta u Srpskoj u zamenu za podršku Dodiku.

Među angažovanim stručnjacima, prema podacima Ministarstva pravde, bili su i Marti Obst, bivši pomoćnik bivšeg potpredsednika Majka Pensa, i Kristofer Harvin, iskusni republikanski operativac koji je radio na Trampovoj kampanji 2016. i predstavljao je nekoliko stranih država.

Izraelsko-američki lobisti Dodika

Vlada je takođe angažovala dva pravnika sa političkim vezama. Jedan od njih, Mark Zel, istaknuta ličnost u izraelsko-američkim konzervativnim krugovima, sa kojom je Dodik ostvario kontakte.

U ugovoru se predviđa da će Zelova firma biti plaćena milion dolara za godinu dana, uz dodatnu „nagradu za uspeh“ ukoliko se „ostvari ukidanje/suspenzija svih sankcija“.

Drugi, Robert Garson, zastupao je Trampa u tužbi protiv novinara Boba Vudvarda, koja je odbačena u julu. U avgustu, Garson je potpisao dvomesečni ugovor sa vlastima entiteta RS vredan 100.000 dolara.

Zel i Garson nisu komentarisali svoje uloge u ovom poduhvatu.

Srpska je takođe angažovala lobističku firmu Tactic Global, koju su ove godine osnovali Trampovi saveznici, uključujući i organizatorku prikupljanja sredstava i operativku Karolin Vren, koja je bliska uticajnim ljudima u Trampovom okruženju.

Prema izvorima upoznatim sa sastankom, ona je organizovala i prisustvovala sastanku u avgustu u Crnoj Gori između Dodika, jednog od njegovih najbližih saradnika i Ričarda Grenela, Trampovog izaslanika za specijalne misije.

Kancelarija Kristijana Šmita nije želela da komentariše.

Portparolka Bele kuće, Ana Keli, u izjavi je rekla da je Tramp radio na promociji stabilnosti u Bosni i Hercegovini i „na očuvanju mira koji je omogućio Dejtonski sporazum.“

Zamenik Dodika, koji je takođe pod sankcijama, održao je zasebne sastanke sa Kristofrom Landauom, zamenikom državnog sekretara, uključujući jedan u Vašingtonu prošlog meseca, prema izvorima.

Portparol Stejt departmenta odbio je da komentariše sastanke ili kampanju uticaja, ali je rekao da agencija „redovno održava sastanke sa širokim spektrom političkih, ekonomskih i lidera civilnog društva.“

Ukidanje sankcija šefu kabineta Dodika

Nekoliko dana nakon sastanka sa Landauom, na zahtev Stejt departmenta, Ministarstvo finansija privremeno je ukinulo sankcije koje su bile uvedene u poslednjim danima Bajdenove administracije protiv Dodikovog šefa kabineta, Danijela Dragičevića.

Dragičević je pomagao u vođenju kampanje uticaja. Ova dozvola otvorila je mogućnost da i drugi Dodikovi saveznici uskoro dobiju olakšice od sankcija.

Ministarstvo finansija nije želelo da komentariše.

Kampanja uticaja nastavila se i nakon što je Dodik prošlog meseca tokom foruma u Rusiji najavio da će kandidovati Sinišu Karana, njegovog lojalistu, koji je takođe pod sankcijama Ministarstva finansija, za svog favorita za naslednika na vanrednim izborima sledećeg meseca.

Ako Dodik sprovede svoje planove i Trampova administracija ukine sankcije, kampanja uticaja biće uspešna, jer se očekuje da Dodik nastavi da drži vlast u Srpskoj kao predsednik svoje stranke, rekao je Adnan Čerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost, berlinskog think tanka.

„Ono što će iz toga dobiti jeste da zadrži svoju koaliciju i da obezbedi svog kandidata za naslednika“, rekao je Čerimagić. „Tada će moći da kaže da je na kraju pobedio, jer su njegovi ljudi i dalje na vlasti“.