Dojče vele o Srbiji u 2026. godini: Nastavak kordon demokratije?

Godina za nama donela je nastavak protesta studenata i građana, koji su, kako je vreme proticalo, izgubili zamah, ali za takav razvoj događaja zaslužan je i veliki pritisak vlasti. Ili još preciznije, vlast je ušla u period koji bismo mogli nazvati kordon demokratijom.

Pokazalo se da je vlast spremna da svaki politički sukob, građanski ili studentski protest, svako političko neslaganje ili kritiku, rešava slanjem enormne količine policije u punoj ratnoj opremi.

U mnogim slučajevima vlast je svoje otvoreno kršenje zakona takođe rešavala kordonima policije, i pri tome nije bilo bitno gde se ona šalje: skupštine lokalne samouprave, mirne proteste, fakultete, mesta u kojima se održavaju izbori – čitava mašinerija sile i prisile ometala je normalan politički i društveni život tokom 2025. godine.

Ako se tome doda sada već otvorena saradnja policije i raznih „lojalističkih“ grupa sastavljenih od“ ljudi sumnjivih biografija i kriminalne prošlosti, postavilo se pitanje kako je moguće boriti se demokratskim sredstvima protiv nedemokratske vlasti.

Ta dilema postaje sve aktuelnija zbog toga što je pitanje vanrednih izbora sada glavni politički fokus pobunjenog društva.

Pritisak za raspisivanje izbora

Pretpostavlja se da će ti izbori uslediti tokom 2026. ali bar za sada nema naznaka da će oni imati bar za nijansu bolje izborne uslove od dosadašnjih.

O tome svedoče i lokalni izbori koje je Srbija imala tokom proteklih meseci obeleženi brojnim mahinacijama vlasti. Studentski aktivisti su u nedelju 28. decembra 2025. prikupljali potpise podrške studentskoj listi i raspisivanju izbora.

Kako tim povodom za DW primećuje politički analitičar Dragomir Anđelković „dokle god ne postoji nekakva struktura koje se Vučić plaši, on se neće plašiti ni takvih poteza. Mora se u tom smislu definisati neko vođstvo, jer ne može da se ide u promene dok neko vođstvo nije definisano. Ako bi studenti sada definisali neku grupu koja bi bila adresa za dalje nastupe, i ponudili širi dogovor opoziciji i drugim društvenim pokretima, to bi dodatno ugrozilo režim koji se u međuvremenu u izvesnoj meri konsolidovao“, ocenjuje Anđelković.

Pozitivni signali sa Zapada

Vlast kupuje vreme što se tiče izbora, ocenjuje za DW spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, „u očekivanju da će protesti oslabiti, i da će se formacija nezadovoljnih na neki razbiti. S druge strane protivnici vlasti očekuju da će okupiti neke nove saveznike, i tu vidimo neke dobre signale iz Evropske unije koja sve jasnije i glasnije kritikuje Vučićev režim, ali i probleme za vlast sa Moskvom i Vašingtonom. Vlast pokazuje da nema nameru da menja izborne uslove, ali je sada pitanje da li ima dovoljno resursa da kontroliše izbore kako je to bilo na pet lokalnih izbora tokom jeseni. Čini mi se da ih nema, i presudno će biti da li će pokušati da ih brutalno pokrade i da nakon toga uđemo u period napetosti dan nakon izbora“, navodi naš sagovornik.

Grčevita borba za EXPO

„Mislim da je Vučiću ključno da završi EXPO projekat, jer je to krunska pljačka Srbije“, ističe Dragomir Anđelković.

„Zavisno od unutrašnjeg i spoljnog pritiska on će procenjivati kako da sebi kupi vreme do EXPO-a. Od toga zavisi da li ćemo imati izbore 2026. godine, ili će ih možda prebaciti i na 2027. godinu. Činjenica je da on izbore nepošteno organizuje, ali ako pritisak građana bude toliko veliki, možda raspiše izbore, ali uz neki pokušaj trulog kompromisa kako ne bi ugrozio ni EXPO, ni svoju vlast do kraja mandata“, smatra Anđelković.

Pojačanje represije – tačka ključanja

Ako se ponovo osvrnemo na pravila kordon demokratije, i za sada visok stepen lojalnosti policije aktuelnom režimu, bilo kakav nepovoljan rezultat izbora za Vučića bi ponovo mogao dovesti do poznatih scena. Kordoni policije ispred svake srpske opštine i jednostavno ignorisanje svih izbornih krađa, nepravilnosti i postizbornih prigovora.

Boško Jakšić primećuje da, „ako sada imamo tačku zagrevanja srpske političke scene, onda bi takav scenario značio tačku ključanja. To bi značilo daleko represivnije ponašanje vlasti, što je vrlo diskutabilno, jer je reč o rizičnoj igri čega je Vučić svestan. Ali, imajući u vidu nespremnost za silazak sa vlasti i grčevitu borbu da se na njoj opstane, nije isključen i takav razvoj događaja. Ipak je to bumerang imajući na umu i spoljni pritisak o kojem sam govorio“, kaže Jakšić za DW.

Kako sprečiti bezakonje?

Mi smo sada negde između spin diktature i klasične diktature, gde je, kako dodaje Dragomir Anđelković, „represija sistema sve veća i aktivnija. Sada je na potezu tužilaštvo, koje bi moglo da pokrene postupke protiv onih koji krše zakone, uključujući i policiju, i to bi bacilo ozbiljan izazov u lice Vučiću.“

„Ako krene dalje s kvazi-demokratijom i represijom, onda može da očekuje potpuno izopštavanje iz okvira demokratskih država. Ako ne krene, onda tužilaštvo svakim danom može da mu sužava vlast“, navodi Anđelković.

Više kolona – recept za neuspeh

Velika nepoznanica ostaje i broj kolona za izbore. Manji broj političkih stranaka je potpuno podržao buduću studentsku listu, a spekulisalo se da će ostatak demokratske opozicije ići u najmanje još dve kolone, ili možda i tri. Pojedini analitičari smatraju da je više kolona recept za neuspeh i da to ide samo na ruku vlasti.

Budući izbori svakako neće biti klasični izbori već referendum za ili protiv ove vlasti, ističe Boško Jakšić, koji kaže da „s jedne strane postoji monolit vlasti i pobediti jedan takav blok značilo bi da s druge strane postoji jedan isti takav monolitan blok. Mislim da je najava opozicije o dve ili tri kolone jako loša. Ukoliko opozicija ostane pri tome, to će za nju biti praktično egzistencijalni test“, napominje Jakšić.

Lokalni izbori su pokazali da što je više kolona, to je veći prostor za manipulacije, skreće pažnju Dragomir Anđelković:

„Aleksandru Vučiću najmanje odgovara crno-bela slika, gde bi nastupio jedan široki front s idejom da se, nakon pada vlasti, u nekom razumnom periodu organizuju novi izbori. To bi za Vučića bilo najgore. Svaka priča o kolonama je iznuđeno rešenje, koje je opet bolje rešenje od međusobnih svađa“, kaže naš sagovornik.

Vučić precenio sebe

Srpska javnost je vrlo pažljivo ispratila donošenje takozvanog američkog Zakona o zapadnom Balkanu, u kome se Srbija eksplicitno pominje. To je izazvalo čitavu lavinu pozitivnih očekivanja demokratske javnosti, koja sada čak najavljuje i hapšenje čelnika Srpske napredne stranke (SNS) i njenih saradnika početkom naredne godine. Koliko su opravdana tako velika očekivanja?

„Verujem da je Vučić svakako sebe precenio u tim globalnim igrama“, naglašava Boško Jakšić, „jer je mislio da može da mešetari čitavim svetom i bude neki značajan globalni akter“.

„Svojim greškama je zalupio vrata američke administracije. Oštrina kojom je formulisan taj američki zakon jasno daje do znanja da Amerika više ne računa na Vučića. U svakom slučaju Srbiji preti ili hibernacija u odnosima sa SAD, ili će se raditi na njegovom laganom uklanjanju. Mislim da je sam sebe saterao u ćošak, a ova zemlja ne može da opstane bez spoljnopolitičkih saveznika“, primećuje Jakšić.

Mehanizam za ucenjivanje Vučića?

To je zakon koji je prenaduvan u javnosti, jer je on samo dopuna jednog drugog Zakona o nacionalnoj odbrani, napominje Dragomir Anđelković:

„Taj zakon u našem regionu kao ključnu stvar definiše zalaganje Amerike za priznanje Kosova, ulazak Kosova u NATO, i od Srbije se otvoreno traži priznanje Kosova. Priča o korupciji i demokratiji je nadgradnja. Skoro sam siguran da to neće ići ka Vučiću direktno, nego nekim ljudima oko njega, kako bi Amerika imala efikasnije mehanizme da ucenjuje Vučića da završi priznanje Kosova. Da je korupcija Trampu toliko bitna ne bi pre toga pokušavao uđe u projekat Generalštab gde je korupcija ključna stvar“, zaključuje Anđelković za DW.