Dok Tramp smanjuje finansiranje: Ukrajinci se pitaju ko će odgovarati za decu otetu u ratu

Sahaidak je vodio rehabilitacioni centar za više od 50 dece u gradu Hersonu na jugu zemlje kada su ruske snage izvršile invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. Većinu ih je brzo rasturio među rođacima i osobljem da spreči Ruse da ih odvedu. Ali nisu svi mogli da se vrate u domove i nekolicina onih koji su pohađali stručnu školu u gradu je prebačena na teritoriju koju su okupirali Rusi.

„Ljut sam što jedna osoba može da poništi sav posao koji je obavilo desetine ljudi“, rekao je Sahaidak Rojtersu u Hersonu, koji je ponovo pod ukrajinskom kontrolom od novembra 2022. Ruske granatiranje i bespilotne letelice nastavljaju da ga redovno gađaju.

„Treba da postoji krivična odgovornost (za ovo), ali Amerika nam sada pokazuje drugačije. Mnogi Ukrajinci dele njegov gnev zbog obustavljanja vitalne američke podrške programima koji traže pravdu za civile koji kažu da su žrtve zlostavljanja – i za decu čiji se glas nije čuo“.

Humanitarna istraživačka laboratorija Univerziteta Jejl bila je deo inicijative koja je pod predsednikom Džozefom Bajdenom počela da dokumentuje potencijalna kršenja međunarodnog prava i zločine protiv čovečnosti od strane ruskih vlasti u Ukrajini.

Ukrajina je saopštila da je više od 19.500 dece odvedeno u Rusiju ili na teritoriju koju je Rusija okupirala tokom rata bez saglasnosti porodice ili staratelja, nazivajući otmice ratnim zločinom koji ispunjava definiciju genocida iz sporazuma UN. Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je naloge za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i njegove komesarke za prava dece Marije Lvove-Belove zbog deportacije dece.

Rusija kaže da je evakuisala ugroženu decu iz ratnih zona radi njihove bezbednosti. Kremlj, kancelarija Lvove-Belove i rusko ministarstvo odbrane nisu odgovorili na detaljna pitanja za ovaj članak. Prema Sahajdaku, četiri neidentifikovana ruska predstavnika su jednog dana u junu 2022. došla u njegovo sirotište i uklonili papirologiju dece.

Na snimcima CCTV-a u centru vide se četiri muškarca – dvojica u civilnoj odeći i maskama za lice i dvojica u vojnim uniformama i balaklavama – kako pretražuju njegovu kancelariju. Rojtersova istraga je ranije otkrila da je šestoro dece koja pohađaju stručnu školu u Hersonu potom odvedeno na Krim, ukrajinsko poluostrvo koje je Rusija okupirala od 2014. godine.

Sahajdak je bio oduševljen kada je MKS, čijem je istražitelju ispričao svoju priču, izdao naloge za hapšenje Putina i Lvove-Belove. To se pretvorilo u zaprepašćenje kada je Trampova administracija sankcionisala tužioca Međunarodnog krivičnog suda koji je vodio slučaj, Karima Kana, zbog odvojene odluke koja se odnosila na izraelskog premijera.

„To je pogrešno, i brinem se da će, ako se ovo nastavi, (Putin) otići bez ikakvih posledica“, rekao je on.

U američkom saopštenju objavljenom nakon razgovora u Saudijskoj Arabiji u utorak navodi se da će Vašington nastojati da vrati otetu decu u Ukrajinu, ali nije izneo detalje. „Trampovo i Putinovo prijateljstvo ne bi trebalo da utiču na odluke o nezakonitim akcijama Rusije“, rekao je Sahaidak.

Za Inu Kholodniak, glavnu lekarku u glavnoj dečjoj bolnici u Hersonu, povlačenje finansiranja programa Jejl bilo je gorka pilula za progutanje.

„Prestanak finansiranja tako važnog projekta dovešće do toga da svi shvate da koji god zločin počine, ništa im se neće dogoditi, a to će izazvati lančanu reakciju širom sveta“.

Bela kuća nije odgovorila na pitanja o prekidu podrške inicijativi Jejla i da li bi to moglo da naškodi naporima da se ljudi pozovu na odgovornost. Nakon što su Rusi zauzeli Herson, Kholodnjak je rekla da je odbila da prima njihova naređenja i da je zamenjena na mestu glavnog lekara, ali je ipak pomogla da se bolnica vodi na daljinu, seleći se kućama jer se plašila pritvora od strane okupacionih snaga.

Ona se prisetila kako su deca, od kojih su mnogi bili predškolci, dovedena u bolnicu iz Hersonskog dečjeg doma – odvojenog od Sahajdakovog centra – i kako su svi osim dvoje ostali tamo. „Lekari bi preuveličavali težinu bolesti na papirima da deca ne bi mogla da se oduzmu“, rekla je ona.

Jedan od dvojice koji su odvedeni bio je Ilija Vaščenko, koji je tada imao dve godine, preneo je Rojters. Ruska državna matična služba Iliji je 2023. godine izdala novi ruski izvod iz matične knjige rođenih. Dokumenti iz registra, koje je pregledala prethodna istraga Rojtersa, ne otkrivaju njegovu tačnu lokaciju niti da li je usvojen.

„Osećam mržnju i nepoštovanje prema Rusima“, rekao je Holodnjak. Na pitanje da li veruju da će oteta deca jednog dana imati pravdu, Holodnjak i Sahajdak su se složili da su Trampove intervencije ovo učinile manje verovatnim.

„Uvek sam verovao i verujem u pobedu dobra, pravde i zdravog razuma“, rekao je Holodnjak. Sahaidak je bio manje siguran. „Mislim da dok Ukrajina ne postane moćna država, neće biti pravde“.