Kada Tramp sutra stigne u Britaniji, uobičajena pravila državnih poseta neće važiti, evo i zbog čega

Međutim, jedno od mnogih poznatih nepoznanica kada je reč o Trampovoj državnoj poseti jeste – kakav će Tramp zapravo doći kada mu se stavi mikrofon ispred lica, piše Gardijan.

Američki predsednik često je pun kontradikcija. Tokom svoje prve državne posete 2018. većina britanskih diplomata izjavila je da je bio oličenje ljubaznosti, a ipak je samoinicijativno dao intervju za The Sun u kojem je uvredio Terezu Mej i rekao da bi Boris Džonson bio odličan premijer. Delovalo je kao da nije ni svestan da je mogao da izazove uvredu.

Starmer, kao domaćin, moraće da se nasmeje i izdrži šta god Tramp odluči da kaže o stanju slobode govora u Ujedinjenom Kraljevstvu, priznanju države Palestine, imigraciji, ili mogućnosti da Reform UK pobedi na sledećim izborima.

Jedna stvar koju Forin ofis zna jeste da za Trampove državne posete ne važe uobičajena pravila.

Dodatni problem predstavlja odsustvo bivšeg britanskog ambasadora u Vašingtonu Pitera Mendelsona, koji je smenjen zbog svojih veza sa Džefrijem Epstinom.

Ambasadori inače lično obilaze svaku lokaciju tokom državne posete. Njihov posao često podrazumeva da „gledaju iza ćoška“ i predvide šta bi moglo da se dogodi.

Lord Mendelson, poznat po pedantnosti, detaljno bi analizirao svaki aspekt državne posete u saradnji sa Bekingemskom palatom i Belom kućom. Srećom, većina stvari je verovatno bila dogovorena i pripremljena nedeljama ranije, ali njegova sposobnost da razume raspoloženje unutar Trampove administracije u danima pre posete biće itekako propuštena.

Iza formalnog glamura i unapred pripremljenih dogovora o tehnološkoj i nuklearnoj saradnji, Starmer će morati da odluči kako da rasporedi svoj ograničeni politički kapital.

Dva najvažnija spoljna pitanja po kojima se Velika Britanija i SAD ne slažu su: budući odnos Izraela sa arapskim svetom i pretnja koju Vladimir Putin predstavlja za Evropu i Ukrajinu. Međutim, Starmer se nada da će napraviti napredak u vezi sa ovim drugim.

Tokom vikenda u Kijevu, Džonatan Pauel, britanski savetnik za nacionalnu bezbednost, dao je uvid u aktuelno razmišljanje u Dauning stritu: “Putinova omiljena borilačka veština je džudo. On voli da kontrira akciju reakcijom. Voli da ima opcije. Ako uspemo da mu zatvorimo sve opcije i ostavimo mu samo jednu, on će je prihvatiti“.

„Glavna poruka koju treba da šaljemo jeste stvarni pritisak da ubedimo Putina da će rat dugo trajati ako ne postigne mir. Njegova letnja kampanja je već manje-više propala, ruska ekonomska situacija nije dobra, cela ekonomija je ratna ekonomija. Ako uspemo da primenimo pritisak o kome američki predsednik govori u vidu ciljnih sankcija i tarifa koje je uveo Indiji, možda ćemo ga dovesti za pregovarački sto“.

Međutim, Pauel je zaobišao pitanje da li je Trampov najnoviji predlog o sankcijama ozbiljan ili samo dimna zavesa da se ništa ne preduzme.

Nakon meseci odlaganja i iscrpljivanja strpljenja, Tramp je u poslednjih petnaest dana postavio nove preduslove bez kojih SAD neće masovno uvoditi sankcije Rusiji. Rekao je da će to učiniti samo ako sve zemlje NATO, uključujući Tursku, prestanu da uvoze rusku energiju, a takođe kazne Kinu tarifama od 50 do 100 odsto na uvoz ruske energije.

Tramp je već uveo 25 odsto tarifa Indiji, drugom velikom uvozniku ruske energije.

Republikanski senator Lindzi Grejem, koji je mnogo radio na usklađivanju evropskog i američkog pristupa Rusiji, objasnio je u nedelju: „Probali smo crveni tepih. Nije uspelo. Sad je vreme da Evropljani krenu putem predsednika Trampa i krenu u obračun sa Indijom i Kinom – ako Kina i Indija promene svoje odnose prema Putinu, ovaj rat će se završiti“.

Starmer planira da testira Trampa da li su tarife od 50 odsto na Kinu, koje bi poremetile trgovinu Kine i Evrope, nepremostiva prepreka za dogovor.

Postoji mogućnost da se postignu koordinisane transatlantske sankcije ako Tramp zahteva zabranu uvoza ruske sirove nafte od strane Mađarske i Slovačke ili zabranu uvoza goriva proizvedenog od ruske sirove nafte u trećim zemljama poput Indije.

Zabrana uvoza ruske sirove nafte po moru već je smanjila uvoz ruske nafte u EU za 90 odsto, ali Mađarska i Slovačka je i dalje uvoze putem naftovoda.

Zadatak Starmera biće da usmeri Trampa na ciljane sankcije prema kineskim i indijskim rafinerijama, kao i na dodatne mere protiv ruske “ flote u senci“. Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu, Kit Kelog, izjavio je: “Ako sankcije ocenjujemo na skali od jedan do deset, mi smo na šest. Ali nivo sprovođenja sankcija je na tri“.

Starmer će takođe pokušati da ubedi Trampa da invazija od oko 20 dronova na poljski vazdušni prostor od strane Rusije nije bila slučajnost, kako je Tramp sugerisao. Radoslav Šikorski, poljski ministar spoljnih poslova, ismejao je teoriju o slučaju u Kijevu rekavši: „Ne verujemo u 20 grešaka odjednom“.

Iza ovog spora krije se suštinska diskusija koju Starmer nastoji da izbegne u javnosti – da li Tramp zna da Putin odugovlači sa prekidom vatre, ali ga to i ne zanima previše, jer veruje da će Ukrajina izgubiti rat i neizbežno morati da preda velike delove svoje teritorije.

To zahteva povratak na same početne principe o žrtvi i agresoru u Ukrajini.