Da li je Tramp novi don Donbasa?

Predsednik SAD Donald Tramp pravi sopstvenu igru kako bi postao Don ogromnih retkih minerala iz Donbasa – bogatstvo za koje se procenjuje da vredi više od 5,75 biliona dolara, ukazuju u kolumni u magazinu The Hill Džonatan Svit, američki vojni obaveštajac sa 30 godina iskustva i Mark Tot, koji piše o nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici.

Ukrajina je pristala na sporazum o retkim mineralima sa Belom kućom. Sporazum predviđa uspostavu fonda za rekonstrukciju Ukrajine, a 50 odsto profita će ići na otplatu američkog doprinosa ratnim naporima.

Bezbednosni sporazumi za Ukrajinu se samo iskosa pominju. Međutim, ukrajinski premijer Denis Šmihal je rekao: „Ovaj sporazum je direktno vezan za bezbednosne garancije. Ni predsednik Ukrajine ni ukrajinska vlada neće razmatrati ili potpisati ovaj sporazum odvojeno od ukrajinske bezbednosne garancije“.

Ako je tako, onda više nismo u Kanzasu. Trampov globalni pristup odbrani demokratije radikalno se razlikuje od prošlih administracija. Postaje transakciona – spoljna politika u smislu „šta ima za mene“.

Čini se da se SAD bave demokratijom franšizinga i sada naplaćuju franšizne naknade saveznicima.

Lični interes, u ovom slučaju Trampova agenda „Amerika na prvom mestu“, postala je pokretačka snaga. SAD više nisu „nevoljni šerif“, već su lihvar ili najamnik – plaćenička sila.

U suštini, Bela kuća je dala Zelenskom „ponudu koju nije mogao da odbije“, kako je to jednom rekao Majkl Korleone.

Potpisivanjem sporazuma sa Ukrajinom o mineralima Tramp će se naći u direktnom nadmetanju ko će biti Don Donbasa. Vašington se pretvara u mafijaški svet, a ovaj dogovor je ekvivalentan da Ukrajina plaća novac za zaštitu.

Dok Putin na oligarhe gleda kao na svoje kape, čini se da Tramp na evropske lidere gleda kao na svoje. Tokom zajedničke konferencije za novinare u ponedeljak, Tramp je rekao novinarima da „Evropa pozajmljuje novac Ukrajini. Oni dobijaju svoj novac nazad“.

Francuski predsednik Emanuel Makron, međutim, nije bio voljan da poljubi prsten svog potencijalnog kuma.

Brzo je ispravio Trampa, primetivši: „Ne. U stvari, da budemo iskreni, platili smo 60 odsto ukupnih napora, i to kao u SAD, kroz zajmove, garancije i grantove. Dali smo pravi novac, da bude jasno“.

Makron je takođe rekao da podržava „ideju da Ukrajina prvo bude obeštećena, jer su oni ti koji su izgubili mnogo svojih sugrađana i uništeni ovim napadima“. Naglašeno, dodao je francuski predsednik, „za sve će to platiti Rusija, jer su oni izvršili agresiju“.

Evropska unija trenutno ima 230 milijardi evra zamrznute ruske imovine, za koju Makron očekuje da će biti iskorišćena za obnovu Ukrajine.

Bilateralni sporazum SAD i Ukrajine ne pominje Rusiju koja plaća za rekonstrukciju štete koju je prouzrokovala Ukrajini, niti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su Putinove snage nanele Ukrajincima.

U preambuli, SAD priznaju „punu invaziju Rusije na Ukrajinu u februaru 2022″. Poslednjih dana Trampovi zvaničnici nisu bili voljni čak ni da priznaju da je Putin ilegalno izvršio invaziju.

Prema uslovima sporazuma, „Ukrajina će doprineti Fondu sa 50 odsto svih prihoda zarađenih od buduće monetizacije svih relevantnih sredstava prirodnih resursa u vlasništvu ukrajinske vlade“.

Fond će biti u zajedničkom vlasništvu SAD i Ukrajine. Korišćenje sredstava kojima se zajednički upravlja „biće reinvestirano najmanje jednom godišnje u Ukrajini kako bi se promovisala bezbednost, bezbednost i prosperitet Ukrajine“.

Zauzvrat, Tramp tvrdi da će „Ukrajina dobiti 350 milijardi dolara, vojnu opremu i pravo da nastavi da se bori prema sporazumu“.

Nedostaje krajnje stanje ovog rata – ne samo u smislu okončanja borbi, već i u pogledu toga ko kontroliše koju teritoriju. Pretpostavka je da Ukrajina zadržava Donbas region, pošto se tamo nalazi polovina retkih minerala.

Ali šta je sa ostalih 50 odsto prihoda od ukrajinskih prirodnih resursa. Da li je to diskreciono pravo Ukrajine o tome kako ih troše? Druge zemlje koje doprinose takođe mogu želeti deo kolača.

Zanimljivo je da Andrej Danko, lider Slovačke nacionalne partije sugeriše da bi Ukrajina trebalo da vrati Slovačkoj 3,5 milijardi dolara koje je obezbedila. Mađarski Viktor Orban možda ne zaostaje mnogo.

Rusi još uvek ratuju protiv Ukrajine. Moskva, iako je u početku bila euforična zbog Trampovih uzastopnih napada na Zelenskog, sada izgleda da je uznemirena ovim novim razvojem događaja.

U sredu je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio Evropu da se meša u mirovne pregovore. Tvrdio je da Rusija neće dozvoliti evropske mirovnjakr u Ukrajini i da ukrajinska vojska mora biti raspuštena.

Najvažnije je, međutim, citiran Lavrov koji je rekao: „Neće biti prekida rata u Ukrajini duž linije kontakta“.

Da li je Tramp, kao potencijalni Don Donbasa, voljan da se bori za svoj teren? Ako je tako, Ukrajina je više nego voljna da se bori u toj borbi da povrati svu svoju teritoriju, ako je pravilno opremljena i podržana od Vašingtona i NATO-a.