„Tokom prvog mandata izazvao je podsmehe, sad mu se više niko ne smeje“: Tramp danas pred govornicom UN, počinje „opšta debata“ u Njujorku

„Velika nedelja“ Generalne skupštine počela je u ponedeljak događajima među kojima je bila i konferencija o izraelsko-palestinskom sukobu.

Danas počinje „opšta debata“, tokom koje predsednici, premijeri, monarsi i članovi vlada iznose svoje godišnje viđenje stanja u svetu i u sopstvenim zemljama.

Predsednik Brazila Luia Inasio Lula da Silva, predsednik SAD Donald Tramp, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, jordanski kralj Abdulah II, francuski predsednik Emanuel Makron, predsednik Južne Koreje Li Džae Mjung i predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafosa nalaze se među liderima koji će govoriti danas.

Brazil tradicionalno prvi govori, u skladu sa decenijama starom tradicijom koja datira iz vremena kada je bio jedina zemlja voljna da otvori debatu.

Nagoveštavajući glavne teme ovogodišnje debate, predsednica Generalne skupštine Analena Berbok izjavila je u ponedeljak da se Ujedinjene nacije nalaze na prekretnici.

„Ne možemo izabrati lakši put i jednostavno odustati,“ rekla je ona na događaju povodom 80. godišnjice postojanja Ujedinjenih nacija. „Moramo izabrati ispravan put, da pokažemo svetu da možemo biti bolji zajedno — ne zato što je proteklih 80 godina bilo savršeno, već zato što smo se 80 godina trudili.“

Iako je tema debate „Bolji zajedno“, posmatrači mogu očekivati niz primera kako se svet raspada.

„Civili su mete, a međunarodno pravo se gazi u Gazi, Ukrajini, Sudanu i šire“, rekao je generalni sekretar Antonio Gutereš na ceremoniji obeležavanja godišnjice u ponedeljak.

Dodao je da siromaštvo i glad rastu.

„Planeta gori, sa požarima, poplavama i rekordnim vrućinama koje besne usled klimatskog haosa“, naveo je on.

Ujedinjene nacije, nastale na ruševinama Drugog svetskog rata kako bi ujedinile narode u rešavanju problema koje ne mogu da reše sami, danas, prema njegovim rečima, vide svoje principe „pod napadom kao nikada ranije“.

Priznanja Palestine u centru pažnje prvog dana

Gaza je već privukla pažnju na Generalnoj skupštini. Konferencija u ponedeljak, kojom su kopredsedavali Francuska i Saudijska Arabija, bila je fokusirana na prikupljanje podrške za davno predloženo rešenje o postojanju dve države u izraelsko-palestinskom sukobu.

Višesatni sastanak završen je time što je nekoliko zemalja, uključujući Francusku, Belgiju, Luksemburg, Maltu i Monako, najavile ili potvrdile priznanje palestinske države, dan nakon što su to učinile Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Australija i Portugal.

Druge zemlje, poput Nemačke, Italije i Japana, učestvovale su na konferenciji, ali nisu priznale palestinsku državu. Trenutno oko tri četvrtine od 193 članice UN priznaje Palestinu kao državu.

Izraženo odsustvo na događaju imali su Izrael i Sjedinjene Američke Države. Oni su bojkotovali skup, tvrdeći da međunarodni pritisak za priznavanje palestinske države nagrađuje Hamas i da time otežava postizanje dogovora o okončanju rata i povratku preostalih talaca iz te enklave.

„Više se niko ne smeje“

Danas će mnogi biti usmereni ka Donaldu Trampu, koji se vraća za govornicu Generalne skupštine pet godina nakon što se poslednji put obratio putem video-linka. Zasedanje 2020. godine održano je virtuelno zbog pandemije koronavirusa.

Trampov slogan „Amerika na prvom mestu“ oduvek se teško uklapao u posvećenost UN zajedničkom odlučivanju na globalnom nivou. Njegova aktuelna administracija smanjila je direktnu američku pomoć inostranstvu, povukla SAD iz nekih tela UN i obustavila deo finansiranja same svetske organizacije.

Gotovo sve članice UN prijavile su se za svoje vreme za govornicom tokom šestodnevnog maratona govora. Na listi govornika do sada je 89 šefova država, 43 šefova vlada, 10 potpredsednika ili zamenika premijera, kao i 45 ministara spoljnih poslova i drugih visokih zvaničnika.

Kada se predsednik Donald Tramp obratio Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija tokom svog prvog mandata, piše Politico, oštro je kritikovao globalizam, što je izazvalo podsmeh u sali i na trenutak poremetilo njegov govor.

Danas se više niko ne smeje.

Mnogi svetski lideri su se svojski trudili da laskaju i umire Donalda Trampa otkako se ove godine vratio na funkciju.

Ali njihovo spoljašnje poštovanje skriva duboku i rastuću zabrinutost zbog „Trampa 2.0“. I dok predsednik uživa u laskanjima, on ostaje usredsređen na nametanje svoje volje svetu, koristeći pritiske i pretnje da bi primorao i kaznio druge zemlje.

Čak sedam stranih lidera nominovalo je ili podržalo Trampa za Nobelovu nagradu za mir, a još nekoliko ih je došlo u Belu kuću spremno da razgovaraju pod uslovima koje on postavi. Jedan je otputovao na Floridu radi partije golfa, piše Politico ne navodeći ko je u pitanju. Drugi ga je nazvao „tata“, misleći na generalnog sekretara UN Marka Rubija.

Ova promena tona naglašava kako su, uprkos tome što je MAGA pokret izrazito izolacionistički nastrojen, Sjedinjene Države postale neophodnije svojim tradicionalnim saveznicima nego što su bile u skorijoj prošlosti.

A s obzirom na to da Trampova administracija odbacuje uobičajene procedure kreiranja politike – oslabila je Savet za nacionalnu bezbednost i ostavila desetine ambasadorskih mesta nepopunjenim – mnoge zemlje ostaju u neizvesnosti u trenucima kada se suočavaju s najozbiljnijim bezbednosnim izazovima.

„Ništa od ovoga više nije smešno“, rekao je jedan visoki evropski zvaničnik kojem je odobrena anonimnost kako bi mogao otvoreno da govori. „Niti drugi lideri još veruju da mogu da obuzdaju Trampa. I dalje pokušavaju, ali on sada pokazuje nepredvidivost koju ni komplimenti ni pokloni više ne mogu da utiču“.

Donald Tramp koji se danas penje na zelenu mermernu govornicu Ujedinjenih nacija drugačiji je lider u svom drugom mandatu nego što je bio u prvom: i dalje skeptičan prema multilateralnim organizacijama i savezima zasnovanim na vrednostima, ali mnogo sigurniji u sebe na svetskoj sceni, zainteresovan kako za postizanje mira, tako i za moć i provokaciju.

Prema rečima dve osobe upoznate s planovima, kojima je takođe data anonimnost, Trampove izjave biće namenjene da ozbiljno, ali odlučno artikulišu njegovu filozofiju za snalaženje u složenom svetu.

„Trampov govor ostaviće trag“

„Govoriće jasno, i ostaviće trag“, rekao je jedan od izvora.

Zvaničnici administracije odbili su da otkriju detalje govora unapred, ali su naveli da će on predstaviti Trampov pogled na svet.

.@POTUS has arrived in New York City for the 80th session of the UN General Assembly — where he’ll deliver must-see remarks in the morning, then hold meetings with world leaders. pic.twitter.com/LdMbLMdr2q

— Rapid Response 47 (@RapidResponse47) September 23, 2025

Kako piše France 24, Tramp će u svom govoru pred Generalnom skupštinom UN u utorak usmeriti kritike na „globalističke institucije“, potvrđujući svoj stav „Amerika na prvom mestu“ usred rastućih pitanja o ulozi SAD u globalnim poslovima.

Sekretarka za štampu Karolajn Levit rekla je u ponedeljak da će govor naglasiti „američku snagu“.

Trampova strategija da prvo najavi velike sporazume, a tek kasnije radi na detaljima, pokazala se uspešnom u slučajevima gde je njegov tim preuzeo već započete, ali zapuštene diplomatske procese – kao što je slučaj sa Jermenijom i Azerbejdžanom, te Demokratskom Republikom Kongom i Ruandom.

Međutim, ta strategija nije donela rezultate u dva velika sukoba za koja je Tramp obećao da će ih odmah rešiti po povratku na funkciju – rat između Rusije u Ukrajini i i rat Izraela u Gazi.

To, čini se, Trampa ne brine previše. On rado koristi prilike da sebe predstavi kao mirotvorca. Često se hvali kako je zaustavio „sedam ratova“ i kako ima mnogo „dobrih prijatelja“ širom sveta, čak i u zemljama koje kažnjava rekordno visokim carinama.

„To je čovek koji želi Nobelovu nagradu za mir za sve napore koje je preduzeo. Ne očekujem da će u UN direktno lobirati za to priznanje, ali verujem da će dodatno učvrstiti brend u koji se pretvara – mirotvorca na određenim ratištima“, rekao je Džonatan Šancer, izvršni direktor Federacije za odbrambene demokratije, nezavisnog tink-tenka sa sedištem u Vašingtonu.

Uprkos poboljšanim ličnim odnosima sa nekoliko lidera, posebno u Evropi, Trampova ambicioznija i manje obuzdana agenda narušila je veze sa nekim dugogodišnjim saveznicima, najviše sa Indijom, koju je pogodio visokim carinama.

Njegova ratobornost – izražena želja da osvoji nova područja, od Grenlanda do Panamskog kanala, kao i otvorena spremnost da upotrebi vojnu silu, bilo kroz bombardovanje nuklearnih postrojenja u Iranu ili potapanje venezuelanskih brodova za koje se sumnja da prevoze drogu – uznemirila je i saveznike i rivale.

„Tramp ima mnogo moći. Ali gotovo nimalo dobre volje“, rekao je Jan Bremer, predsednik grupe Eurasia, firme za procenu globalnih rizika sa sedištem u Njujorku.

Uz nekoliko izuzetaka, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, gde mu je prošle nedelje priređena državna poseta, ključni saveznici poput Japana, Koreje, Kanade i većine Evrope, kako kaže Bremer, „plaše se Trampa i pokušavaju da se obezbede kako ne bi bili previše zavisni od SAD – iako će mu se, u krajnjoj liniji, povinovati kako bi izbegli neposredni sukob“.

Tramp se sastaje sa „verovatno 20“ svetskih lidera

Predsednik je u subotu izjavio da će se lično sastati sa „verovatno 20“ svetskih lidera. Među njima su: turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji će u sredu razgovarati o odbrani i trgovini sa Trampom tokom posete Beloj kući. Zatim, argentinski predsednik Havijer Milei, koji pokušava da zaustavi pad tržišta i izbegne dužničku krizu.

Tramp se danas sastaje sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, dok Rusija nastavlja da narušava vazdušni prostor NATO-a i odbacuje njegove pokušaje da se postigne mirovni sporazum.

Tramp je u nedelju nagovestio da bi razmotrio pomoć u odbrani Poljske i baltičkih država, istočnoevropskih članica NATO-a, ako Rusija nastavi sa vojnom provokacijom.

„Da, učinio bih to. Učinio bih“, rekao je.

U ponedeljak je Majk Volc, u svom prvom obraćanju Savetu bezbednosti UN otkako je položio zakletvu kao Trampov ambasador pri UN, pozvao Rusiju da zaustavi svoje „opasno ponašanje“ slanjem aviona i dronova u vazdušni prostor NATO-a.

„Očekujemo da Rusija traži načine za deeskalaciju a ne da rizikuje eskalaciju,“ rekao je Volc.

Sjedinjene Države i Francuska planiraju zajednički sporedni događaj o Siriji, prema rečima dve osobe upoznate sa planovima kojima je odobrena anonimnost radi diskusije o privatnim detaljima. Tramp će u utorak uveče biti domaćin prijema za svetske lidere. Novi sirijski lider, Ahmed Al-Šaraa, prvi put će prisustvovati Generalnoj skupštini nakon što je bivši predsednik Bašar Al-Asad zbačen sa vlasti u decembru, dok se zemlja nalazi usred krhkog perioda tranzicije.

SAD često organizuju velike sporedne događaje tokom Generalne skupštine, ali ove godine ništa nije zvanično najavljeno.

Trampova administracija preskočila je skup lidera u ponedeljak, koji organizuje Francuska zajedno sa drugim zemljama koje su simbolično priznale nezavisnu palestinsku državu – gest koji je još više izgubio na težini zbog odsustva SAD, koje imaju najveći uticaj na Izrael.

Tramp i dalje odlučno odbija da se pridruži priznavanju palestinske države, navodeći da bi to značilo „nagrađivanje“ Hamasa.

Administracija je odbila da izda vize Mahmudu Abasu, predsedniku Palestinske uprave, i njegovoj delegaciji, pozivajući se na bezbednosne razloge.

SAD su čak razmatrale organizovanje kontradogađaja, ali je to bilo otežano zbog početka Roš Hašane (jevrejske Nove godine), koja je počela u ponedeljak uveče.