Došli su sa Istoka: Evropa se bori da odgovori Rusiji na sve veću upotrebu hibridnog ratovanja

Novaja Gazeta Evropa je prikupila i analizirala sve poznate incidente ruskog hibridnog ratovanja u poslednja tri meseca.

Od avgusta 2025. broj incidenata koji uključuju kršenje vazdušnog prostora i neidentifikovane dronove u blizini kritične infrastrukture značajno je porastao širom Evrope.

Najmanje dvanaest zemalja, većina članica NATO-a, prijavile su sumnjive dronove iznad vojnih baza, kršenja vazdušnog prostora od strane ruskih lovaca i privremena zatvaranja aerodroma izazvana rizikom od sudara sa dronovima.

Evropske vlade pojačavaju vazdušno nadgledanje, raspravljaju o novim pravilima za upotrebu vojne sile i sve češće opisiju ove događaje kao deo hibridnog rata koji vodi Kremlj. Istovremeno, većina incidenata nema zvaničnu potvrdu o učešću Rusije.

U protekla tri meseca, ovakvi događaji zabeleženi su u različitim zemljama: od Poljske i Rumunije, suseda Ukrajine, do Belgije i Francuske.

Novaja Gazeta Evrope je sastavila sveobuhvatan spisak ovih incidenata i pokušala da proceni da li se oni mogu smatrati delom koordinisane kampanje.

Nebo nad Evropom

Od izbijanja rata u Ukrajini, evropske zemlje redovno beleže ovakve incidente. Neidentifikovani dronovi primećeni su 2022. u blizini naftnih platformi u Norveškoj. Naredne godine ruska raketa je prekršila poljski vazdušni prostor a 2024. godine, Američka vazdušna sila je detektovala letenje dronova u blizini svojih baza u Velikoj Britaniji.

U to vreme, ovi slučajevi su se smatrali izolovanim incidentima, ali su tokom ove jeseni postali toliko učestali da su mnogi počeli da ih vide kao novu strategiju Kremlja da uznemiri Evropu.

Prema istraživanju Novaja Gazeta Evropa, između početka avgusta i kraja oktobra ove godine, u Evropi je zabeleženo najmanje 67 incidenata sa avionima i dronovima za koje se veruje da su povezani sa Rusijom.

U poslednjim mesecima broj slučajeva je stalno rastao: sa samo 1 do 3 incidenta nedeljno u avgustu do vrhunca od 17 u jednoj nedelji krajem septembra.

Ono što je posebno značajno je kako se geografija ovih incidenata konstantno širi: Novaja Gazeta Earopa je otkrila da su u poslednjim mesecima incidenti zabeleženi u najmanje 17 evropskih zemalja.

Ovo su najistaknutiji slučajevi tokom tog perioda:

– Norveška, 18. avgust: Lovac Su-33 ušao je u norveški teritorijalni vazdušni prostor na jedan minut u blizini Vardoa, na istočnoj granici zemlje, 170 kilometara od Murmanska. Ovo je bio treći ruski vazdušni incident u norveškom vazdušnom prostoru samo ove godine. Pre toga, nije bilo sličnih kršenja više od 10 godina.

Poljska, 9–10. septembar: Oko 20 ruskih dronova prekršilo je granicu. Neki su oboreni, ali većina se sama srušila, a olupine su potom prikupljene.

Estonija 19. septembar: Tri naoružana MiG-31 borbena aviona ostala su u estonskom vazdušnom prostoru 12 minuta.

Danska, 22–26. septembar: Brojni neidentifikovani dronovi detektovani su iznad vojnih baza i kritične infrastrukture; pet civilnih i vojnih aerodroma bilo je zatvoreno tokom jedne nedelje.

Nemačka, 25. septembar – 4. oktobar: U početku su dronovi primećeni iznad kritične infrastrukture, uključujući vojne baze, bolnicu i energetske objekte u severnoj Nemačkoj. Zatim je tokom dva uzastopna dana aerodrom u Minhenu morao biti zatvoren zbog pretnje dronova. Više od 10.000 putnika bilo je pogođeno.

Belgija, 3. oktobar: 15 dronova preletelo je vojnu bazu Elsenborn u blizini nemačke granice.

Litvanija, 21–27. oktobar: Serija krijumčarskih balona iz Belorusije nekoliko puta zatvorila je vazdušni prostor iznad Viljnusa: aerodrom je četiri puta suspendovao operacije u jednoj nedelji, a zemlja je zatvorila granicu sa Belorusijom do 30. novembra.

Belgija, 31. oktobar – 1. novembar: Na NATO vazdušnoj bazi Kleine-Brogel, gde se verovatno nalaze američko nuklearno oružje, zabeležena su dva leta dronova, mada pokušaji da se obore nisu bili uspešni.

Pronađeni objekti

Sve sumnjive vazdušne incidente povezane sa Rusijom podelili smo u tri glavne kategorije: kršenja vazdušnog prostora, pronalaženje olupina borbenih dronova (ako kršenje granice nije zabeleženo) i sumnjivo nadgledanje kritične infrastrukture.

Kršenja vazdušnog prostora

Od avgusta 2025. godine, vazdušni prostor zemalja EU prekršen je najmanje 15 puta. Pet od ovih incidenata uključivalo je ruske vojne avione sa posadom – ukupno sedam borbenih aviona, jedan avion za dopunu goriva i jedan vojni helikopter.

Još pet incidenata uključivalo je balone, verovatno lansirane od strane krijumčara iz Belorusije u Litvaniju.

Preostali slučajevi bili su kratkotrajna kršenja dronovima, kako ruskim vojnim dronovima, tako i neidentifikovanim dronovima iz Rusije ili Belorusije.

Rusija negira bilo kakvo namerno kršenje vazdušnog prostora u svim ovim slučajevima.

Presretanja ruskih aviona koji prilaze evropskim granicama – kada evropski borbeni avion priđe spornom avionu i isprati ga dalje od granice – dešavaju se često, i do stotina puta godišnje.

Međutim, stvarna kršenja vazdušnog prostora, čak i kada traju samo nekoliko sekundi, izuzetno su retka. Takvi događaji smatraju se ozbiljnim narušavanjem teritorijalnog integriteta zemlje i mogu izazvati trenutne i odlučne odgovore.

Na primer, 2015. godine, jedan član posade je poginuo kada je ruski borbeni avion ušao u turski vazdušni prostor na 17 sekundi i bio oboren od strane turske protivvazdušne odbrane nakon što mu je 10 puta naređeno da promeni pravac.

Olupine vojnih dronova

Ostaci ruskih dronova otkriveni su u najmanje 10 različitih slučajeva na različitim mestima širom Evrope, uglavnom u Poljskoj i Rumuniji, obe zemlje koje se graniče sa Ukrajinom.

Većinom su pronađeni dronovi bili Geran-1 i Geran-2, modifikovani od iranskih Shahed dronova, i nisu uvek bili opremljeni eksplozivom. Ovi tzv. „mamac“ dronovi koriste se da bi Rusija preplavila ukrajinske protivvazdušne sisteme.

Ponekad masovni upadi dronova deluju kao namerne provokacije. Tokom noći 9–10. septembra, oko 20 dronova ušlo je u poljski vazdušni prostor, izvestile su lokalne vlasti. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdio je da je bilo uključeno preko 90 dronova, od kojih su neki presretnuti od strane ukrajinske vojske.

U nekim slučajevima dronovi su pronađeni daleko od teatra vojnih operacija, na primer u Bugarskoj ili Letoniji. Jasno je da su potonuli u teritorijalnim vodama i isplivali na obalu.

„Špijunski“ dronovi

Za razliku od prve dve kategorije, incidenti sa „špijunskim“ dronovima mnogo je teže povezati sa operaterom.

Zapravo, neki dronovi koji su otkriveni od strane vlasti ispostavili su se kao dronovi kojima su upravljali kreatori sadržaja na TikToku ili koji su korišćeni za snimanje životinja u prirodi.

U slučajevima kada se takvi dronovi približe kritičnoj infrastrukturi, njihovi piloti se suočavaju sa visokim novčanim kaznama koje mogu iznositi desetine, pa čak i stotine hiljada evra.

Ipak, većina sumnjivih incidenata nosi oznake namernog špijunaže ili sabotaže. Tipično, to su bile grupe od 10–15 dronova koje su se kretale u koordinisanim obrascima, često primetno većih dimenzija od tipičnih civilnih modela, i koje su primećene u blizini kritične infrastrukture.

Prema proračunima Novaja Gazeta Evropa, u Evropi je od avgusta 2025. godine zabeleženo najmanje 49 takvih incidenata. Najčešće su primećeni u blizini aerodroma (23 incidenta), vojnih baza (17) i raznih vladinih objekata (5).

U većini slučajeva u kojima su dronovi pronađeni, istrage su i dalje u toku, i još nisu doneti zvanični zaključci o tome ko stoji iza njih. Evropski lideri, međutim, više puta su izjavili da veruju kako stoji profesionalni akter ili država iza lansiranja dronova. Bivši nemački kancelar Olaf Šolc direktno je povezao talas dronskih incidenata sa Rusijom, istovremeno priznajući da još uvek ne postoji konačan dokaz o umešanosti Moskve.

Neki stručnjaci sugerišu da lansiranja mogu poticati iz ruske baltičke enklave Kalinjingrad, dok većina istraga ukazuje na umešanost tzv. „senke flote“ — brodova koji plove pod zastavom treće zemlje, a koriste se za izvoz ruske nafte u kršenju međunarodnih sankcija.

Na primer, u avgustu je teretni brod Scanlark zadržan u Nemačkoj; istražitelji veruju da je možda korišćen za lansiranje drona iznad broda nemačke mornarice 26. avgusta.

Kako Evropa odgovara?

Prava razmera ruskog nadzora nad vojnom i kritičnom infrastrukturom u Evropi može biti daleko veća nego što medijski izveštaji sugerišu.

U nekim zemljama, liste takvih incidenata su poverljive: češke vlasti su priznale povećanu aktivnost dronova u blizini strateških lokacija, ali ne objavljuju detalje javno.

Čak i kada se sumnjivi incidenti ne smatraju tajnim, ne svaki izveštaj o dronu dospeva u štampu. U Danskoj, policija je primila više od 500 prijava građana tokom talasa dronskih incidenata, ali nije bila u mogućnosti da ih sve pravovremeno obradi.

Kao odgovor na nadzor i provokacije, evropske vlade donose zakone koji dozvoljavaju obaranje dronova koji krše vazdušni prostor i ugrožavaju infrastrukturu.

Direktori najvećih evropskih odbrambenih firmi, uključujući Airbus i Thales Belgija, takođe su potvrdili da su primetili povećanu aktivnost dronova u blizini svojih objekata, ali dodaju da im nisu dati jasni instrukcije šta da rade u takvim situacijama.

Nemačka priprema zakonodavstvo koje bi policiji omogućilo neutralizaciju dronova pomoću vatrenog oružja, lasera ili ometanja signala. Slično tome, Litvanija i Rumunija su ovlastile svoje oružane snage da obaraju dronove koji nelegalno ulaze u njihov vazdušni prostor.

U isto vreme, odbrambena infrastruktura se unapređuje i širi, a EU će obezbediti dodatna sredstva koja će omogućiti formiranje „zida protiv dronova“- sistema senzora, presretača i protivmera duž njenog istočnog kraka – do kraja 2027. godine.

NATO takođe jača svoje prisustvo na istoku pokretanjem Operacije Eastern Sentry, radi proširenja kapaciteta protivvazdušne odbrane, unapređenja sopstvene dronske izviđačke sposobnosti i modernizacije vojne opreme na istočnoj granici NATO-a.

Evropski političari kažu da je cilj porasta vazdušnih incidenata povećanje pritiska na Evropu, skretanje pažnje i resursa sa fronta u Ukrajini, te izazivanje straha i sumnje u sposobnost EU da zaštiti svoj vazdušni prostor.

Cilj ovog pritiska nije uništavanje infrastrukture, već demonstracija ranjivosti protivnika.