„Da nema Trampa, niko ne bi pregovarao sa Putinom“: Dva dana do susreta američkog i ruskog predsednika, danas brojni sastanci

Portparolka Bele kuće Karolina Livit saopštila je da će Tramp u Enkoridž otputovati u petak ujutru gde planira da sa Putinom razgovara o ratu u Ukrajini.

Osim što je potvrdila da je planiran privatan sastanak dvojice predsednika, livit nije dala konkretan raspored, ali je napomenula je da se detalji još uvek razrađuju.

Sa tog sastanka su, bar za sada, isostavljeni ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i Evropska unija.

Zelenski će danas prvo razgovarati sa liderima EU a potom i sa Trampom. Ukrajinski predsednik posetiće danas Berlin kako bi se pridružio nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu na razgovorima sa evropskim i američkim liderima uoči samita Trampa i Putina.

Merc je sazvao niz direktih i virtuelnih sastanaka, u pokušaju da se čuje glas evropskih i ukrajinskih lidera pre sastanka američkog i ruskog predsednika sa kog su isključeni.

Zelenski će, zajedno sa evropskim liderima, nakon njihovog sastanka razgovarati sa Trampom i potpredsednikom Dej Di Vensom.

Ukrajina se nada da će ovaj sastanak makar delimično poslužiti kao evropska protivteža samitu na Aljasci.

Evropski lideri više puta su naglašavali da pozdravljaju Trampove mirovne napore, ali i da ne sme biti dogovora o Ukrajini bez učešća Ukrajine.

Tramp je rekao da želi da vidi da li je Putin ozbiljan u nameri da okonča rat, te naveo da će Ukrajina morati da se odrekne dela teritorije koju drži Rusija.

Takođe je rekao da Rusija mora da prihvati razmenu teritorija, iako nije jasno šta se očekuje od Putina da preda. Evropske zemlje su zabrinute da će Putin, ako pobedi u Ukrajini, ciljati na jednu od njih.

Zelenski je ranije izjavio je da Putin želi da sporazum o prekidu vatre uključuje povlačenje Ukrajine sa 30 odsto teritorije Donjecke oblasti, koju sada kontroliše.

On je ponovio da se Ukrajina neće povući sa teritorija koje kontroliše, jer je to neustavno i da bi služilo samo kao odskočna daska za rusku invaziju u budućnosti.

S druge strane, prema pisanju britanskog Telegrafa Ukrajina bi mogla da pristane na prekid borbe i da ustupi Rusiji teritoriju koja je već pod njenom kontrolom.

To bi značilo zamrzavanje bojnog polja na sadašnjim položajima i de facto davanje kontrole Rusiji nad teritorijom koju zauzima u Lugansku, Donjecku, Zaporožju, Hersonu i na Krimu, navodi britanski list.

Mihail Kasjanov, koji je bio ruski premijer od 2000. do 2004. godine, smatra da je Putin oduvek želeo da on i američki predsednik – ko god obavljao tu funkciju – odlučuju o sudbini sveta.

Ruski opozicioni političar Dmitrij Gudkov, koji živi u egzilu, kaže za DW da će sastanak na Aljasci biti i jedinstvena prilika za Putina da se rukuje sa zapadnim liderom.

To je, kako on veruje, nešto što Putin ne želi da propusti. „Za Putina, sama činjenica da ima priliku da se sastane sa Trampom je ogroman plus. Tramp u suštini legitimiše ratnog zločinca i daje mu pravo da učestvuje u pregovorima sa Zapadom“, kaže Gudkov. Da nije bilo Trampa, dodaje on, niko ne bi pregovarao sa Putinom.

U međuvremenu, Putin je telefonom razgovarao sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom i obavestio ga o planiranom sastanku koji će održati sa Trampom na Aljasci.

Severnokorejska državna novinska agencija KCNA izvestila je o razgovoru dvojice lidera, bez pominjanja sastanka zakazanog za petak između Putina i Trampa, prenosi HRT.

“Kim i Putin su razgovarali o razvoju odnosa zemalja u okviru sporazuma o strateškom partnerstvu potpisanog prošle godine, koji potvrđuje njihovu volju da ojačaju saradnju u budućnosti“, saopštila je KCNA.

Putin je izrazio zahvalnost Severnoj Koreji za pomoć u „oslobađanju“ Kurske oblasti u zapadnoj Rusiji u ratu protiv Ukrajine i za „hrabrost, herojstvo i samopožrtvovani duh koji su pokazali vojnici Korejske narodne armije“, navodi se u saopštenju.

Severna Koreja je poslala više od 10.000 vojnika u Rusiju kao podršku njenom ratu u Ukrajini i veruje se da planira još jedno raspoređivanje, prema južnokorejskim obaveštajnim službama.