Foto: EPA/SHAWN THEW– Američke carine od 50 odsto na robu iz Brazila imaju manje veze s robnom razmenom, a više sa ličnom osvetom predsednika SAD Donalda Trampa zbog krivičnog gonjenja njegovog prijatelja, bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, piše danas nemački Dojče vele (DW).
Odnosi SAD i Brazila, na čijem je čelu levičarski predsednik Luis Inasio Lula da Silva, nalaze se u verovatno najtežoj krizi poslednjih decenija, čiji se kraj ne nazire, navodi DW.
Brazilu, koji iz SAD uvozi više robe nego što u tu zemlju izvozi, Tramp je uveo carine od 50 odsto na gotovo sve proizvode, osim na sok od pomorandže, drvo i delove za avione.
Iako će američke carine teško pogoditi Brazil, ta zemlja je ekonomski manje zavisna od izvoza u SAD nego u druge zemlje regiona. Najveću korist imaće država protiv koje se Tramp najviše bori – Kina, koja je najvažniji trgovinski partner Brazila.
Tramp od Brazila traži da obustavi krivično gonjenje Bolsonara, za koje tvrdi da je „politički motivisano“.
„Predsednik Bolsonaro je dobar čovek, a oni hoće da ga strpaju u zatvor. Smatram to lovom na veštice i veoma žalosnim. Niko nije srećan zbog onoga što Brazil radi, jer je Bolsonaro bio cenjen predsednik, veoma cenjen“, kazao je Tramp.
Bolsonaro, desničarski predsednik od 2019. do 2023. i Trampov saveznik, nije priznao poraz na izborima 2022. godine, kao što ni Tramp nije dve godine ranije.
Pristalice Bolsonara su potom upale u administrativnu četvrt glavnog grada Brazilije i demolirale je, a ti prizori su podsetili na napad Trampovih sledbenika na Kongres SAD 6. januara 2021. godine.
Bolsonaru se sudi po optužbi za pokušaj puča i preti mu kazna do 40 godina zatvora.
Neposredno pre nego što je juče objavila da uvodi carine Brazilu, Trampova administracija je uvela sankcije sudiji brazilskog Vrhovnog suda Aleksandru de Moraesu, koji je postao simbol sudskog procesa protiv Bolsonara. Moraesu je zabranjeno da putuje u SAD i da poseduje imovinu u toj zemlji.
Ministar finansija SAD Skot Besent optužio je Moraesa da je odgovoran za „represivnu kampanju cenzure, proizvoljna hapšenja, kršenja ljudskih prava i politički motivisano krivično gonjenje“.
Članovi Luline vlade su optužili Trampovu administraciju za težak napad na brazilsku demokratiju, dok su Bolsonarove pristalice pozdravile uvođenje sankcija Moraesu.
Brazilski predsednik je, navodi DW, u međuvremenu pokazao odlučnost i borbeni duh, rekavši za Njujork tajms da Tramp „možda ne zna da je brazilsko pravosuđe nezavisno“ i da se „ne boji“ američkih carina.
Ranije, sredinom jula, kada je Tramp zapretio Brazilu carinama od 50 odsto, Lula da Silva je izjavio da mu „nijedan gringo neće komandovati“, upotrebivši izraz koji se u latinoameričkim zemljama često pogrdno koristi za Amerikance.
Zahvaljujući istupu u odbranu suvereniteta Brazila posle Trampovog napada, Luli je neočekivano porasla popularnost, pokazalo je istraživanje agencije Atlas intel, dodaje DW.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
