DW: BiH između terorizma i islamofobije 1Mevlid Jašarević tokom napada na Ambasadu SAD u Sarajevu Foto: EPA/STR

Hapšenje Adisa A. u Nemačkoj još jednom je skrenulo pažnju na problem islamizma u BiH. Analitičari iz Sarajeva strahuju da bi to mogao da bude novi povod za „islamofobiju“ i „predstavljanje BiH u lošem svetlu“.

U Bosni i Hercegovini nije bilo zvaničnih reakcija na hapšenje Adisa A. iz Zenice koji se dovodi u vezu s terorističkim napadima u Parizu 2015. godine, ali su informaciju o hapšenju preneli gotovo svi mediji u BiH. Onlajn-portal Radiosarajevo.ba objavio je da je Abaz uhapšen „u saradnji nemačkih vlasti s Obaveštajno-sigurnosnom agencijom (OSA) BiH“.

Adisa A, koji se prema nezvaničnim informacijama dovodi u vezu s napadima u Parizu, tačnije napadom u koncertnoj dvorani „Bataklan“ u novembru 2015. godine, uhapsila je nemačka policija u Bad-Direnbergu kod Lajpciga.

Adis A. je u BiH bio pod istragom zbog organizovanog kriminala i „neovlašćenog prometa oružjem i vojnom opremom“. Navodno je formirao i grupu za krijumčarenje oružja i njegovu prodaju na ilegalnom evropskom tržištu, što je navedeno i u optužnici koju je početkom 2019. godine potvrdio Sud BiH.

Duga ruka Interpola

Profesor na Fakultetu za kriminalistiku i studije bezbednosti, Armin Kržalić strahuje da bi i ovaj slučaj mogao da bude iskorišćen za predstavljanje BiH u negativnom svetlu u smislu bezbednosnih pretnji. „Ali ovo isključivo treba posmatrati kao pomak u razmeni informacija između službi bezbednosti koje su dovele do otkrivanja osumnjičenog za krivično delo“, rekao je Kržalić.

Nakon terorističkih napada u Parizu 2015, francuska policija je putem Interpola tražila podršku od bezbednosnih agencija u BiH. Zatražene su i informacije o osobama koje se dovode u vezu s napadima, a Udarna grupa BiH za borbu protiv terorizma tada je saopštila da nijedna od traženih osoba nije državljanin BiH. Nadležne službe u toj zemlji potom su aktivnije angažovane u okviru globalne koalicije u borbi protiv terorizma, a posebna pažnja posvećena je povratnicima sa ratišta u Siriji i Iraku.

BiH „ni manji ni veći“ bezbednosni rizik od drugih evropskih država

Procenjuje se da je od 2012. do 2017. godine oko 240 državljana BiH (180 muškaraca i 60 žena) otišlo na bliskoistočna ratišta gde su se pridružili „Islamskoj državi“ i drugim ekstremističkim grupama. Nakon poraza te terorističke organizacije, mnogi bi mogli da budu vraćeni u BiH.

Stručnjaci tvrde da se oko 50 „boraca“ iz Sirije i Iraka već vratilo u BiH gde su podvrgnuti zakonskoj proceduri. Do sada je pravosnažno okončano dvadesetak takvih procesa nakon kojih su ekstremisti upućeni na izdržavanje zatvorskih kazni.

U regionu je tada ponovo aktuelizovano pitanje „terorističkih pretnji“, dok su na „ekstremne i radikalne elemente“ u BiH upozoravale i zemlje susedi Bosne i Hercegovine. Profesor na sarajevskom Fakultetu za kriminalistiku, kriminologiju i studije bezbednosti Jasmin Ahić kaže da u odnosu na druge evropske države „BiH ne predstavlja ni veći ni manji bezbednosni rizik“ i upozorava da je „lažna slika o BiH kao pogodnom tlu za terorizam“ zasnovana na islamofobiji.

„Određeni centri političke moći u regionu islamofobnim delovanjem prema BiH pokušavaju da pridobiju glasove radikalne desnice. Tako se izmišljanjem protivnika čini osnovna greška u borbi protiv terorizma. BiH je među najbolje ocenjenima kao partner u globalnoj antiterorističkoj koaliciji, što je nedavno potvrdio i visoki američki diplomata Metju Palmer prilikom posete Sarajevu. Pohvale „velikih bezbednosnih igrača“ izazvale su nervozu radikalnih i secesionističkih krugova u BiH koji danas politikantski napadaju OSA“, kaže Ahić za DW.

Činjenica je da u BiH nekoliko godina nije bilo incidenata koji bi se mogli okarakterisati kao teroristički napadi, ali jeste bilo pretnji, među kojima i onih upućenih reisu-l-ulemi Islamske zajednice u BiH Huseinu Kavazoviću. Amir Selimović iz Živinica, koji je pretio smrću reisu i drugim muslimanima „koji su napustili islam“, zarobljen je na granici Sirije i Iraka kao pripadnik „Islamske države“. Poslednji teški slučajevi koji se dovode u vezu s terorizmom su ubistvo dvojice vojnika Oružanih snaga BiH u Rajlovcu 2015. godine i napad na policijsku stanicu u Zvorniku iste godine kada je naoružani ekstremista ubio dvojicu policajaca.

Eksplozija auto-bombe u Mostaru prvi teroristički akt

Godine 2011. je Mevlid Jašarević, poreklom iz Novog Pazara, većinski bošnjačkog grada u Srbiji, pucao iz automatske puške na američku ambasadu u Sarajevu. Tom prilikom ranjen je jedan policajac, a Jašarević je uhapšen i osuđen.

Jedan od najtežih terorističkih napada u BiH počinjen je 2011. godine u Bugojnu. Napadnuta je policijska stanica, a u eksploziji je ubijen jedan policajac dok ih je nekoliko ranjeno. Smatra se da je napad 1997. godine u Mostaru, kada je aktivirana auto-bomba, bio prvi teroristički akt u posleratnoj BiH. Tom prilikom povređeno je 29 osoba, a napadači su dovođeni u vezu sa Al Kaidom.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.