SAD ušle na Južni Kavkaz, Kremlj drhti: Poseta potpredsednika SAD Jermeniji i Azerbejdžanu naglasila dve stvari

Putovanje potpredsednika SAD Azerbejdžanu i Jermeniji, prva poseta tako visokog američkog zvaničnika Jermeniji, naglasilo je dve stvari: ravnodušnost Amerike prema ruskim „zonama uticaja“ i slabost Kremlja, ukazuje u analizi za CEPA.org Emil Avdaliani, istraživač u istraživačkom centru Turan i profesor međunarodnih odnosa na Evropskom univerzitetu u Tbilisiju, Gruzija.

Vensova poseta pokazuje da, iako administracija Donalda Trampa teži boljim odnosima sa Rusijom, Sjedinjene Države ne oklevaju da uđu u prostor koji Kremlj voli da naziva svojim „bliskim inostranstvom“.

Poseta potpredsednika SAD izazvala je frustriranu reakciju ruskog državnog lista Kommersant. „Postoje razočaranje, frustracija i osećaj nemoći“, napisao je autor povodom Vensovog dolaska na Južni Kavkaz.

„Jer upravo u ovom regionu pozicija Rusije je poslednjih godina primetno oslabljena. Glavni razlog je očigledan: preterana zaokupljenost ukrajinskim sukobom vezuje ruke u svim drugim oblastima“.

Američke ambicije ne treba preuveličavati. SAD ne planiraju vojno prisustvo u regionu. Ciljevi su više ekonomski nego geopolitički, iako, kako Rusija dobro zna, jedno često može da vodi ka drugom.

This week, Vice President Vance made a historic trip to Armenia and Azerbaijan in the name of peace.

“This is the sort of thing the President of the United states has committed our foreign policy to…President Trump is committed to this partnership and so am I.” – VP Vance🇺🇸 pic.twitter.com/C3YnUOdIYl

— Vice President JD Vance (@VP) February 11, 2026

Ipak, SAD nastoje da se prošire u tradicionalne ruske sfere. Prave prodore u oblastima kao što je miroljubiva nuklearna saradnja.

Pre svega, Jermenija i SAD su potpisale takozvani „Sporazum 123“ o nuklearnoj saradnji, koji bi podrazumevao ili zamenu nuklearne elektrane Mecamor iz sovjetskog perioda ili izgradnju modularnih reaktora pored Mecamora – tehnologije u kojoj su SAD globalni lider.

Vašington je time otvorio put za investicije u iznosu od čak 9 milijardi dolara u toj oblasti.

Odluka jermenske vlade predstavlja udarac za Rosatom. Nuklearni sektor je bio ključna komponenta ruskog projektovanja moći u bivšem sovjetskom prostoru.

Državna kompanija Rosatom potpisala je brojne ugovore sa zemljama Centralne Azije, Bliskog istoka i Afrike. To je kompanija sa globalnim dometom i snažno se zalagala za dobijanje ugovora u Jermeniji.

Jerevan bi ipak mogao pokušati da uspostavi ravnotežu između Moskve i Vašingtona. Očekuje se da će Jermenija potpisati poseban sporazum sa ruskom kompanijom za barem deo svoje nuklearne infrastrukture, kako je razmatrano na sastanku ruskih i jermenskih zvaničnika početkom februara.

U još jednom sporazumu sa Vašingtonom, Jermenija se takođe obavezala da kupi američke dronove tipa V-BAT u vrednosti od 11 miliona dolara, a obe strane su se složile da prošire saradnju u oblasti veštačke inteligencije i inovacija u poluprovodnicima.

Američki potpredsednik je rekao da će Jermenija moći da nabavlja grafičke procesorske jedinice (GPU) kompanije NVIDIA.

Sledeća stanica bio je Azerbejdžan, gde je Vens potpisao Povelju o strateškom partnerstvu između dve zemlje.

Bilateralni razgovori bili su fokusirani na partnerstva u oblasti nafte i gasa, isporuke električne energije preko Trampove rute za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP), puta-koridora koji SAD daju u zakup, a čiji je krajnji cilj da poveže Tursku sa Kaspijskim morem.

Ovo je usledilo nakon intenzivnih razgovora između Bakua i Vašingtona o vojnim pitanjima, bezbednosti i trgovini.

SAD su svesne da Jermenija i Azerbejdžan čine kontinualni front prema severnoj granici Irana. U periodu intenzivnih tenzija između Sjedinjenih Država i Islamske Republike, približavanje Jermenije i Azerbejdžana Vašingtonu moglo bi poslužiti kao dodatna tačka pritiska na Teheran – OSINT analitičari su prebrojali više od 20 velikih američkih transportnih vojnih aviona koji su sleteli u ove dve zemlje u danima do 9. februara.

TRIPP predstavlja još jedan izazov za Iran. Teheran želi da održi operativnim Aras koridor – postojeći put koji zaobilazi Jermeniju sa juga i omogućava Azerbejdžanu da se poveže sa svojim eksklavom Nahčivan.

Ukoliko TRIPP bude realizovan po predloženom planu, Iran će izgubiti prihode od tranzita, ali što je još važnije, izgubiće moćan geopolitički alat u odnosima sa Azerbejdžanom, jer bi mogao da prekine tranzit kada to poželi.

Vensova poseta je dodatni znak da je Vašington ozbiljan po pitanju projekta, iako je o TRIPP-u bilo manje razgovora nego što se mnogi očekivali.

Fokus je više bio na tome da se Jermenija i Azerbejdžan približe konačnom potpisivanju sveobuhvatnog mirovnog sporazuma, što je logičan korak nakon samita u Vašingtonu u avgustu. I ovde se američka strana nametnula kao ključni učesnik u mirovnom procesu, marginalizujući Rusiju.

Vašington je postao omiljeni akter, budući da Jermenija i Azerbejdžan imaju ozbiljne zamerke na politiku Kremlja, a napori na normalizaciji stagniraju.

Rusija se bori da pronađe odgovor. Pre drugog mandata Donalda Trampa, američko angažovanje na Južnom Kavkazu bilo je više fokusirano na promociju demokratije, ljudskih prava i, u određenoj meri, geopolitički značaj regiona.

Rusija je odgovarala nastojeći da osujeti američke inicijative vojim potezima, kao što je invazija na Gruziju 2008. godine.

Sad pod Trampom razvija se suptilniji pristup, uglavnom zasnovan na transakcionim aktivnostima. To podrazumeva američke investicije u ključne oblasti i direktan politički dijalog.

Naravno, da bi SAD imale sveobuhvatnu strategiju za Južni Kavkaz, neophodno je uključiti i Gruziju, nakon zastoja u odnosima izazvanog ishodom predsedničkih izbora 2024. godine, koji je administracija Bajdena snažno kritikovala.

Zanimljivo je da je Vens razgovarao sa gruzijskim zvaničnicima tokom ceremonije otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Milanu a vladajuća partija je tvrdila da su kratki razgovori bili pozitivni.

Glavna tema u ovom trenutku je jasna: SAD jačaju na Južnom Kavkazu, a Rusija se bori da pronađe adekvatan odgovor, zaključuje Avdaliani.