„Za radikalno desne populiste u Evropi Tramp je sve više teret“: Kolumnista Gardijana pojašnjava i zašto

Trampova kasnija pogrdna izjava da su trupe savezničkih zemalja iz NATO-a „ostale malo dalje od prve linije“ dok su se borile uz američke snage u Avganistanu dodatno je produbila razdor, podstičući patriotska osećanja radikalne desnice i izazivajući lavinu kritika.

Američki predsednik je prošle nedelje odustao od pokušaja da se domogne Grenlanda, obećavši da ga neće zauzeti silom niti uvesti tarife zemljama koje mu se protive. Suočen sa oštrom osudom, delovalo je da se povukao i iz svoje kritike prema trupama NATO-a koje nisu iz SAD, piše Džon Hinli u kolumni za Gardijan.

Ali za radikalno desne populiste koji vode ili podržavaju vlade u trećini država članica EU, koji se bore za vlast u drugim zemljama i koji su u Trampu videli moćnog saveznika za svoju politiku „nacija na prvom mestu“, protiv imigracije i kritičnu prema EU on je sve više teret.

Ovaj raskol mogao bi ugroziti ciljeve nacionalne bezbednosne strategije njegove administracije, koja je postavila za političku cilj „podsticanje otpora“ prema „trenutnom kursu“ Evrope, kroz saradnju sa „patriotskim saveznicima“ kako bi se sprečilo „civilizacijsko brisanje“.

Pre nešto više od godinu dana, lideri evropske radikalne desnice su s velikim oduševljenjem dočekivali Trampov povratak u Belu kuću. Nekoliko meseci kasnije, okupili su se u Madridu da pozdrave njegovu agendu „Amerika na prvom mestu“ pod sloganom „Učinimo Evropu ponovo velikom“.

U poslednje vreme, neki su počeli da preispituju svoje stavove. Ankete dosledno pokazuju da je Tramp izuzetno nepopularan u Evropi. Većina Evropljana, uključujući i mnoge birače radikalne desnice, smatra predsednika SAD opasnošću za EU i želi jaču uniju.

Anketa objavljena u utorak na pariskoj platformi za debate o evropskim pitanjima Le Grand Continent sugeriše da između 18 odsto i 25 odsto birača radikalne desnice u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji smatra Trampa „neprijateljem Evrope“.

Kada su ih pitali kako bi definisali njegovu spoljnu politiku, između 29 i 40 odsto pristalica partija National skup (RN), Alternativa za Nemačku (AfD), Braća Italije (FdI) i Vox izabralo je opciju „rekolonizacija i pljačkanje globalnih resursa“.

Možda najzanimljivije, između 30 i 49 odsto birača radikalno desničarskih partija u te četiri zemlje reklo je da bi, ukoliko bi se tenzije sa SAD oko Grenlanda dodatno povećale, podržali raspoređivanje evropskih trupa na tu teritoriju.

Trampov ekspanzionizam i njegova spremnost da koristi ekonomsku moć kako bi ostvario cilj stavljaju evropsku radikalnu desnicu u tešku poziciju. Lideri u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji kritikovali su njegove planove, a neki su zvučali vrlo slično glavnim političarima koje preziru.

Na evropskoj parlamentarnој debati prošle nedelje, u kojoj su obično pro-Tramp poslanici radikalne desnice, oni su u velikoj većini podržali zamrzavanje ratifikacije trgovinskog sporazuma EU-SAD, jer su bili toliko uznemireni njegovim pristupom, nazivajući ga „prisilom“ i „pretnjom suverenitetu“.

Džordan Bardela, zaštitnik Marin Le Penin i predsednik francuskog Nacionalnog okupljanja (RN), koji je pre samo nekoliko nedelja opisao Trampa kao „dašak slobode“, nazvao je Trampovo obećanje da će se domoći Grenlanda „direktnim izazovom suvereniteta evropske države“.

On je na debati rekao: „Kada američki predsednik preti evropskom teritorijom koristeći trgovinski pritisak, to nije dijalog, to je prisila“. Grenland je, kako je rekao, „strateški preokret u svetu koji se vraća imperijalnoj logici“. „Popuštanje bi postavilo opasan presedan“.

Obično žestok kritičar navodnog preterivanja EU, Bardela je umesto toga pozvao blok da se ujedini i uzvrati najjačim oružjem u svom arsenalu. „Ovo nije eskalacija, ovo je samoodbrana“, rekao je. „Izbor je jednostavan: pokornost ili suverenitet“.

Alis Vajdel, jedna od liderki nemačke AfD, koja je slavila Trampovu strategiju nacionalne bezbednosti kao početak „konzervativne renesanse“ u Evropi, rekla je u Berlinu da je on „prekršio osnovno predizborno obećanje – da se neće mešati u druge zemlje“.

Čak je i Najdžel Faradž, lider Reform UK i Trampov lojalista, opisao kao „veoma neprijateljski čin“ to što američki predsednik „preti tarifama ukoliko se ne složimo da on može da preuzme Grenland, a da čak ne dobije ni saglasnost naroda Grenlanda“.

Oprezni zbog mogućih posledica, lideri radikalne desnice i populisti koji su trenutno na vlasti, a ne oni koji tek pokušavaju da je osvoje, nisu bili tako otvoreni u kritikama. Italijanska premijerka, koju mediji zovu „Trampova šaptačica“, Đorđa Meloni, kritikovala je raspoređivanje evropskih trupa na Grenland, ali je na kraju ipak rekla da je u razgovoru sa američkim predsednikom rekla da su njegove pretnje prema Grenlandu „greška“.

Viktor Orban, mađarski neliberalni premijer i možda vodeći Trampov fan u Evropi, izbegao je odgovor. „To je unutrašnje pitanje. To je pitanje NATO-a“, rekao je Orban, koji je dugo hvalio svoje prijateljstvo sa američkim predsednikom, govoreći o Trampovim planovima za Grenland.

Slično tome, poljski nacionalista i Trampov saveznik, predsednik Karol Navrocki, rekao je prošle nedelje da se tenzije oko Grenlanda trebaju rešavati „diplomatskim putem“ između Vašingtona i Kopenhagena, bez šire debate na nivou cele Evrope.

Navrocki je naglasio da su SAD i dalje „veoma važan saveznik“ njegove zemlje i pozvao zapadnoevropske lidere da ublaže svoje prigovore na Trampovo ponašanje. I u Češkoj je premijer Andrej Babiš upozorio na opasnost od transatlantskog sukoba.

Ali, iako su neki lideri bili oprezni da javno kritikuju Trampa zbog Grenlanda, gotovo univerzalni bes izazvale su Trampove izjave o trupama savezničkih zemalja NATO-a u Avganistanu, koje je Meloni na društvenim mrežama opisala kao „neprihvatljive“.

Italijanska premijerka je rekla da je njena zemlja podnela „cenu koja se ne može dovoditi u pitanje: 53 poginula italijanska vojnika i više od 700 ranjenih“. Dodala je da su Italija i SAD „povezane čvrstim prijateljstvom“, ali da „prijateljstvo zahteva poštovanje“.

Navrocki je rekao da nema sumnje da su vojnici njegove zemlje – više od 40 njih je izgubilo život u Avganistanu – heroji. „Zaslužuju poštovanje i reči zahvalnosti za svoju službu“, rekao je.

Babiš je bio podjednako kritičan. Četrnaest čeških vojnika poginulo je u Avganistanu, rekao je češki premijer, dodajući da zna da Tramp „voli da provocira i ne bira reči“, ali da je ono što je rekao o misiji u Avganistanu „potpuni promašaj“.

Analitičari smatraju da je prerano da se kaže da li će se ovaj razdor održati. Danijel Hegedus iz nemačkog Fonda Maršal rekao je da domaći izborni razlozi znače da će mnoge radikalno desničarske partije biti primorane da reaguju na bilo kakve dalje pretnje suverenitetu. Ali je dodao da Tramp i njegovi evropski ideološki saveznici „uvek mogu ponovo udružiti snage oko tema gde mogu sarađivati“, kao što je imigracija.

Pavel Zerka iz Evropskog saveta za inostrane odnose rekao je da lideri radikalne desnice neće izgubiti.

„Lideri radikalne desnice u Francuskoj, Nemačkoj i Britaniji verovatno neće izgubiti na popularnosti“, primetio je Zerka. Oni su „pokazali pravovremenu kritiku“ Trampovih preterivanja, dok su se glavni političari i EU „generalno pokazali slabo, bez jedinstva i odlučnosti“.