Za Merca neće biti medenog meseca, nema prvih 100 dana: Džon Kampfner analizira novu vladu Nemačke

U jednoj od karakteristika ustava zemlje, bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) će igrati značajnu ulogu u novoj administraciji, a Soder je iskoristio svoj trenutak u centru pažnje da igra zabavljača, analizira za Gardijan Džon Kampfner, autor „U potrazi za Berlinom“, „Blerovi ratovi“ i „Zašto Nemci to rade bolje“.

Bio je to čudan način da se najavi dolazak nove vlade, za koju se očekuje da će položiti zakletvu tokom prve nedelje maja.

Novi kancelar Fridrih Merc mora da se nosi sa Sjedinjenim Državama koje su van kontrole, Rusijom koja koristi haos pretvarajući se da je zainteresovana za mirovni sporazum dok istovremeno vrši dalje vojne prodore u Ukrajinu, a Kina povećava uticaj kako raste antiameričko raspoloženje.

Na domaćem planu, nemačka privreda, koja već posustaje, suočava se sa američkim carinama od 20 odsto koje su nametnute širom Evropske unije, plus dodatnim kaznenim nametima na njenu veoma važnu automobilsku industriju.

Pri tom, nekoliko sati pre nego što su Demohrišćani CDU/CSU i Socijaldemokrate (SPD) izašli na scenu da zaključe svoj dogovor, istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da je krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) prvi put prešla u vođstvo.

Sve ovo će koncentrisati umove. Nemačka i Evropa ne mogu sebi da priušte ponavljanje poslednje koalicije, koja se raspala uzbog zajedljivosti i lošeg vođstva Olafa Šolca. Tada su ulozi bili veliki, a sada su stratosferski još veći.

„Nemačka dobija vladu koja je jaka i sposobna za akciju“, rekao je Merc. „Zajedno ćemo dobro vladati“, dodao je on, dok je sa osmehom gledao u lidera SPD-a i verovatno sledećeg zamenika kancelara i ministra finansija, Larsa Klingbeila.

Malo je verovatno da je to bromanse, ali moraće da nastave. Kako su obojica istakli, „politički centar“, kako Nemci nazivaju mejnstrim partije, mora da pokaže da može da funkcioniše. Inače, AfD na krilima čeka sledeće izbore, najkasnije do 2029. godine.

Tokom pregovora, koji su vođeni uz malo turbulencija i malo curenja informacija, partijski tvrdolinijaši su Merca optužili da je previše dao SPD-u. Rezultat, kako je navedeno u koalicionom sporazumu, je neophodan kompromis, koji kao i uvek ostavlja sve strane da se osećaju da su neke dobile, a neke dale.

Merc je obezbedio strožiju imigracionu kontrolu – provere na granicama, bez porodice prve dve godine i pet godina umesto tri za zahteve za državljanstvo. Porez na dobit će biti smanjen. Pravila oko garancije minimalnog dohotka biće pooštrena. Klingbeil i njegov tim su sačuvali povećanje minimalne plate i druge mere socijalne pomoći.

Sve strane su se složile oko pristupa Ukrajini i Rusiji. Uvođenje saveta za nacionalnu bezbednost u okviru Kancelarije za rešavanje mnogih vanrednih situacija sa kojima se zemlja suočava je dobrodošao, iako zakasneli potez.

Neki oblik nacionalne vojne službe će biti ponovo uveden, ali se očekuje da će biti uključen, uz pogodnosti za učesnike, a ne obavezan. Klimatska kriza jedva da se pominje.

Svi pričaju o modernizaciji i uklanjanju birokratije. Novo ministarstvo za digitalizaciju osmišljeno je da pokrene nezadovoljnu digitalnu ponudu u Nemačkoj. Hoće li se ovo analogno društvo zasnovano na gotovini konačno pridružiti modernom svetu?

Kao i uvek u savremenoj Nemačkoj, sumor je obavio zemlju. Nešto od toga je razumljivo – zemlja koja žudi za stabilnošću mora da se pomiri sa svetom koji je na ivici više nego u bilo kom trenutku od formiranja Savezne Republike 1949.

Ipak, veliki deo toga je samozadovoljavajući. Pošto su upravo glasali na opštim izborima, sa najvećom izlaznošću od ponovnog ujedinjenja 1990. godine, i nakon što su obezbedili relativno stabilnu dvopartijsku koaliciju, (CSU se ne posmatra kao poseban entitet), Nemci su se okrenuli protiv Merca pre nego što je on uopšte dobio pečat na funkciji.

Njegov najveć „zločin“ bio je taj što je pogurao ustavne promene kroz odlazeći parlament umesto da čeka da se formira novi.

Znao je da to mora da uradi, pošto bi krajnja desnica i radikalna levica izglasali promene. Na taj način, on je otvorio put za ubrizgavanje veće potrošnje na odbranu i injekciju od 500 milijardi evra za rešavanje problema sa infrastrukturom zemlje.

Kao što sam pisao pre nekoliko nedelja, koristio je neprincipijelna sredstva za principijelne ciljeve, a njega, SPD i Zelene treba pohvaliti što su to progurali.

Čak i u ovim očajnički teškim vremenima, i uprkos svojim teškim počecima, ova koalicija je mogla da funkcioniše. Čini se da Merc i Klingbeil dobro rade. Očekuje se da će Boris Pistorijus, popularni ministar odbrane, ostati na svom poslu, obezbeđujući preko potrebnu stabilnost.

Pod Šolcom, Nemačka je bila odsutna bez odsustva. EU je bila bez kormila. Ekonomija je atrofirala. Nešto više od dva meseca nakon što je poslednja vlada preuzela vlast, Vladimir Putin je izvršio invaziju na Ukrajinu.

Ovog puta mrak se spustio i pre nego što su radovi počeli. Za Merca neće biti medenog meseca, nema prvih 100 dana. Teško je zamisliti pristupanje kao što je ovo. Ovo će biti poslednji put da neko zbija šale.