Stručnjak za špijunažu kaže da „nam je vreme već isteklo“: Zašto NATO ne može da spreči Belorusiju da puštaju dečje balone?

S obzirom na krhke protivvazdušne odbrane NATO-a, najnoviji probni let (izveštavan, ali ne i potvrđen) Burevestnika svakako zaslužuje pažnju.

Suzbijanje projektila koji se konvencionalno pokreće već je dovoljno teško. Ako obaranje uljeza nosi rizik da vašu zemlju zaspe nuklearnim otpadom, ulozi su još veći, piše Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije u novoj analizi za Centar za evropske analize.

Ali druga pretnja je daleko hitnija. Za malu cenu, uz minimalnu tajnost i rizik, Rusija izgleda kao da je našla novo efikasno oružje: balone.

To ne podrazumeva visoku tehnologiju i ne nose značajan teret. Njihova uobičajena upotreba je krijumčarenje.

Uz pravi vetar, oni neprimetno i profitabilno prebacuju cigarete preko litvanske granice iz Belorusije. Jedini tehnološki trik je osigurati da se oni sruše na prikladno mesto i da ih pronađu saradnici krijumčara.

Korišćenje tih balona kao oružja je još jednostavnije. Ne nose ništa i nikome nije bitno gde će na kraju sleteti.

Njihova jedina misija je da odlepršaju u blizini aerodroma i svojim samim prisustvom ga zatvore. Odluka je automatska: averzija prema riziku ugrađena je u savremenu avijaciju, ne samo iz poštovanja prema ljudskom životu i vrednoj imovini, već i zbog kolosalnih osiguravajućih obaveza koje prate svesno kršenje bezbednosnog protokola.

Za modernu ekonomiju, zatvaranje aerodroma znači ogromne neprijatnosti (samo pitajte Ukrajince, koji nemaju civilnu avijaciju od 2022).

A šteta po ugled je još gora. Ako zemlja nije bezbedna za letenje, verovatno nije bezbedna za pozajmljivanje novca, ulaganje, trgovinu ili posetu.

Za cenu od možda 100 evra po komadu, baloni mogu prouzrokovati neizmernu ekonomsku štetu, koja se ogleda u višim troškovima zaduživanja i otkazanim poslovima.

To je ono sa čim se Litvanija sada suočava. Baloni iz Belorusije poremetili su letove dve uzastopne noći prošle sedmice, što je dovelo do otkazivanja četrnaest letova i preusmeravanja još sedam.

Drugi slučajevi zabeleženi su ranije tokom meseca. Zvaničnici za sada ne krive Rusiju niti opisuju letove kao čin „hibridnog ratovanja“. Ovi baloni bi (teoretski, možda, moguće) mogli biti deo neke intenzivne, ali nevešte krijumčarske operacije.

Ali bilo bi velika greška posmatrati ovaj događaj kao lokalni problem, beznačajan incident ili izolovan slučaj. Svaki evropski aerodrom je ranjiv na ovakvu vrstu napada.

A meta nije litvanska avijacija. Meta je kredibilitet NATO-a. Kremlj sistematski testira naše donošenje odluka – baš kao što je to činio prethodnih meseci napadima na podmorske kablove i cevi u Baltičkom moru, na energetsku i komunikacionu infrastrukturu u Švedskoj, kao i brojnim napadima dronovima i povredama vazdušnog prostora.

Pitanja su jednostavna: kako zemlje NATO-a reaguju na ove napade? Da li ih pripisuju nekome? Ko odgovara i na koji način?

Odgovori su sumorni. Saveznici prepuštaju Litvaniju da sama snosi teret pokušaja odvraćanja Belorusije zatvaranjem graničnih prelaza, dok Sjedinjene Države, navodni hegemon evropske bezbednosti, koketiraju sa režimom u Minsku.

Ako NATO ne može da spreči paradržavu poput Belorusije da lansira dečje balone, kako onda može da odvrati donosioce odluka u Kremlju, dok se oni poigravaju svojim novim, nuklearno-pokretanim igračkama?

Donosioci odluka u zemljama NATO-a i dalje ne umeju (kako to kaže šefica evropske diplomatije Kaja Kalas) da „povežu tačke“.

U izvrsnoj zbirci eseja koju je objavila poljska bezbednosna agencija ABW, Rafal Mjetkjevič sa Poljske mornaričke akademije tvrdi da „prikrivene, postepene i teško odmah prepoznatljive“ pretnje u regionu Baltičkog mora zahtevaju „dalekosežnu konsolidaciju“ nacionalnih i prekograničnih aktivnosti, uz novi politički naglasak na promeni strategija, doktrina, zakona i institucija.

Potpuno tačno. Ali malo je znakova da se to dešava. A vreme nam je već isteklo.