Hitna sednica Parlamenta Grenlanda: Ne žele da budu ni Amerikanci, ni Danci, već Grenlanđani

„Još jednom naglašavamo našu želju da se okonča nepoštovanje SAD prema našoj zemlji“, naveli su lideri svih pet parlamentarnih stranaka u zajedničkom saopštenju, koje je objavio na društvenim medijima premijer Jens-Frederik Nilsen.

Prema njihovim navodima, ne žele da budu ni Amerikanci, ni Danci, već žele da budu Grenlanđani.

Sednica grenlandskog parlamenta biće održana kako bi se osiguralo održavanje fer i sveobuhvatne političke debate i obezbeđivanje prava naroda, naveli su lideri.

Danska se, uz podršku evropskih saveznika, suočava sa složenom političkom situacijom jer nastoji da očuva Grenland, autonomnu teritoriju čije stanovništvo već decenijama teži nezavisnosti, dok istovremeno deo političkih aktera na ostrvu razmatra direktne razgovore sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Američki državni sekretar Marko Rubio sastaće se naredne nedelje sa danskim i grenlandskim zvaničnicima, nakon izjava predsednika SAD Donalda Trampa o mogućnosti da Grenland postane deo SAD, što je izazvalo zabrinutost u evropskim prestonicama i snažnu podršku Danskoj.

Grenland ima sopstvenu vladu i parlament od 1979. godine, dok je sporazumom iz 2009. priznato pravo stanovnika da na referendumu odluče o nezavisnosti. Političke stranke na Grenlandu formalno se zalažu za nezavisnost, ali se razlikuju u pogledu tempa i modela njenog ostvarivanja.

Prema oceni profesora Univerziteta u Kopenhagenu Mikela Vedbija Rasmusena, Danska rizikuje da potroši značajan deo političkog kapitala kako bi očuvala Grenland, iako postoji mogućnost da ostrvo u budućnosti izabere samostalnost ili direktan sporazum sa Vašingtonom.

Grenland ima veliki strateški značaj, jer se nalazi između Evrope i Severne Amerike i predstavlja važnu tačku američkog sistema balističke odbrane.

Tramp je izjavio da želi da Grenland, bogat mineralnim resursima, postane deo SAD iz bezbedsnosnih razloga, dok njegova administracija navodi da su „sve opcije na stolu“.

Danska premijerka Mete Frederiksen poručila je da su državne granice i suverenitet zasnovani na međunarodnom pravu i da „Grenland pripada Grenlanđanima“, upozorivši da bi svaki napad na članicu NATO imao ozbiljne posledice po bezbednost Alijanse.

Danska godišnje izdvaja oko 4,3 milijarde danskih kruna za Grenland, dok ukupni troškovi, uključujući policiju, pravosuđe i odbranu, premašuju 900 miliona dolara. Prošle godine najavljen je i paket od 42 milijarde kruna za jačanje arktičke odbrane.

Analitičari ocenjuju da se Danska nalazi pred složenim balansiranjem između očuvanja odnosa sa SAD i očuvanja sopstvene diplomatske pozicije, u trenutku kada Grenland sve otvorenije razmatra put ka punoj nezavisnosti.