Loše vesti iz Ukrajine ne prestaju da stižu: Stručnjak za špijunažu predlaže „možda najbolju opciju“

Kada se sve to uzme u obzir, slika je sumorna, čak i ozbiljna. Ukrajina ostaje bez vojnika, novca, snabdevanja energijom i vremena, dok njeni lideri gube kredibilitet.

Zapadne zemlje (ne samo Sjedinjene Države) neće nastaviti da podržavaju izgubljenu stvar, ocenjuje u analizi za Cepa.org Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije.

Možda je najbolja opcija, kako je predložio bivši finski predsednik Sauli Ninisto, da Evropljani otvore direktne pregovore s Kremljom kako bi videli šta se može spasiti.

Lažni optimizam i željeno razmišljanje, bilo iz inostranstva ili iz zemlje, zaista ne pomažu Ukrajini. Pravilno je da se vojna situacija proceni trezveno i da se razmotre bolni izbori.

Ali refleksno proricanje propasti je još gore, navodi Lukas. Ukrajinski vojni komandanti možda greše u načinu na koji upravljanju regrutacijom ili očekivanju da vojnici brane osuđene položaje.

Ali oni čine i mnogo stvari ispravno. Zapanjujući uspeh dalekometnih udara unutar Rusije je jedan primer. Pomorsko ratovanje dronovima je drugi. Ruski dobici dolaze po ogroman trošak. Ukrajina u suštini menja male teritorije za ogromne količine ruskih života i resursa.

Tokovi rata se menjaju i prilično brzo. Ukrajina je trenutno u defanzivi i suočava se sa teškom zimom, ali daleko je od poraza.

Na polju borbe protiv korupcije, prava priča nije u tome da su podmićivanje i nečasne radnje sramotne i duboko ukorenjene u ukrajinskoj javnoj upravi. To smo već znali. Takođe vredi napomenuti da je korupcija endemska u vreme rata (zajedno sa lažima i uvođenjem glupih pravila).

Mnogo važnije je da skandali nisu demoralisali ukrajinsku javnost. Naprotiv i što je još ohrabrujuće – oni su rasplamsali bes Ukrajinaca, koji su ranije ove godine prisilili vlasti da zaustave pokušaj da se ućutkaju antikorupcijske agencije.

Ovo pokazuje za šta Ukrajinci, i njihovi strani saveznici, zapravo vode borbu: za zemlju kojom vlada zakon, gde čak i najbogatiji i najbolje povezani ljudi mogu biti pozvani na odgovornost.

U velikom delu sveta takvi mehanizmi su retki, a u zemlji agresoru potpuno nepostojeći. Možete li da zamislite naslov tipa: „Ruski glavni tužilac istražuje prevare u energetskom sektoru – borci protiv korupcije traže akciju Kremlja“. Ne. Ni ja ne mogu.

Evropljani ne bi trebalo da obustave pomoć Ukrajini zbog skandala. Ali trebalo bi da preduzmu dodatne korake kako bi osigurali da se strani novac iskorišćava pošteno, a posebno da pomognu Ukrajincima koji žele da očiste svoju zemlju.

Deo sredstava od zaplene zamrznutih ruskih sredstava (kada se to konačno desi), na primer, trebalo bi da ide ka nedovoljno finansiranim anti-korupcijskim institucijama: NABU jedinici za borbu protiv korupcije, SAPO specijalnom tužiocu i Računovodstvenoj komori kao i za podršku zviždačima.

Spoljni akteri takođe bi trebalo da obrate pažnju na još jedan rastući skandal u vojnoj nabavci, insistirajući da Ukrajina primeni NATO standarde u postupcima odbrane, da svi ukrajinski partneri u projektima finansiranim iz inostranstva pruže potpune informacije o stvarnom vlasništvu, i da se osigura da sve uključene osobe prođu provere protiv pranja novca.

Ukrajina nije samo i dalje vredna borbe i podrške. Ne postoji alternativa nastavku pomoći. Vladimir Putin nema interes za pregovore. On želi uništenje Ukrajine, i ako oseti pobedu, udvostručiće napore da to postigne.

Ukrajinski poraz – vojni kolaps, milioni izbeglica, Novorosija koja se proteže do granice sa Moldavijom i ogromni novi resursi za ratnu mašineriju Kremlja – bio bi katastrofalan. Za Evropljane, takav ishod bi značio vanredno naoružavanje po ogromnim troškovima i velikom riziku. Osigurati ukrajinsku pobedu izgleda kao povoljna opcija u poređenju sa tim, zaključuje Lukas.