Brisel objavio kriterijume pomoći: Neke države EU će imati poseban tretman za migracije

U okviru mehanizma Fond solidarnosti EU, većina država članica pružiće podršku zemljama koje se suočavaju sa visokim nivoom migracija – bilo preuzimanjem tražilaca azila, bilo slanjem finansijske i logističke pomoći za upravljanje prilivom ljudi.

Grčka, Kipar, Španija i Italija zvanično su priznate kao zemlje pod akutnim migracionim pritiskom, nakon oštrog porasta dolazaka tokom protekle godine, te će od sredine 2026. godine imati pravo na pomoć iz Fonda solidarnosti.

Fond solidarnosti predstavlja centralni element novog evropskog okvira za migracije i azil, čiji je cilj pravednija raspodela odgovornosti u suočavanju s pritiscima koje migracije mogu izazvati.

Sprovođenje ovog okvira, prema komesaru za unutrašnje poslove Magnusu Bruneru, podrazumeva ravnotežu između solidarnosti i odgovornosti.

„Sve mora ići ruku pod ruku – to je paralelan razvoj“, rekao je on novinarima dodajući da sporazum obezbeđuje poseban tretman za zemlje koje su izložene nesrazmerno visokom pritisku.

Istovremeno, Komisija je priznala da se Bugarska, Češka, Estonija, Hrvatska, Austrija i Poljska suočavaju sa „značajnim migracionim situacijama“ usled kontinuiranih pritisaka tokom proteklih pet godina.

Ova klasifikacija im omogućava da zatraže potpuni ili delimični povraćaj svojih doprinosa (bilo finansijskih, bilo u vidu relokacije) mehanizmu solidarnosti u prvih šest meseci nakon stupanja šeme na snagu.

Komisija je identifikovala Belgiju, Bugarsku, Nemačku, Estoniju, Irsku, Francusku, Hrvatsku, Letoniju, Litvaniju, Holandiju, Poljsku i Finsku kao zemlje koje su u riziku od migracionog pritiska u narednoj godini. One neće moći da budu izuzete 2026. godine, ali su blizu praga za eventualno izuzeće u budućnosti.

Kriterijumi za ovu klasifikaciju „zemalja u riziku“ uključuju uporno visok broj dolazaka, preopterećene sisteme prijema i mogućnost da treće zemlje – poput Rusije – manipulišu migracionim tokovima. Iako za sada nisu izuzete, ove zemlje dobiće prioritetan pristup „Kutiji podrške za migracije EU“, koja obezbeđuje hitno finansiranje, operativnu pomoć i koordinaciju politika.

„Zemlje koje su u riziku od migracionog pritiska i dalje moraju da pruže solidarnost, dok one koje su pod značajnim pritiskom mogu da zatraže izuzeće od obaveze solidarnosti“, objasnio je jedan zvaničnik Komisije. Dodao je da je izvršni organ EU zadužen za procenu situacije, dok Savet EU odlučuje koje zemlje spadaju u koju kategoriju.

Situacija sa relokacijom

Najsporniji aspekt ovog mehanizma odnosi se na zahtev da neke zemlje prihvate tražioce azila koji inače nikada ne bi došli blizu njihovih granica.

Zahvaljujući karakterističnom „briselskom kompromisu“, u okviru evropskog okvira za migracije i azil obavezna je samo solidarnost, ali ne i relokacija. To znači da zemlje u konačnici mogu da biraju — da li će prihvatiti migrante, uplatiti finansijski doprinos za svaku osobu koju odbiju da prime, ili ponuditi neki drugi oblik pomoći.

Ovaj aranžman osmišljen je kako bi se izašlo u susret zemljama poput Poljske, Mađarske i Češke, koje su se protivile uvođenju obavezne relokacije tražilaca azila kada je okvir dogovoren u junu 2023. godine.

Komisija nije objavila detalje o broju predloženih relokacija niti o iznosu novčanih doprinosa koji bi ih zamenili. Prema zakonodavstvu migracionog pakta, ti podaci neće biti javno dostupni sve dok države članice EU ne odluče o konačnoj veličini fonda solidarnosti.

Očekuje se da će pregovori o pretvaranju predloga u pravno obavezujući akt započeti u narednim nedeljama. Komesar Bruner će u četvrtak održati saslušanje sa poslanicima Evropskog parlamenta u vezi s ovim setom predloga – ali Evropski parlament nema zakonodavna ovlašćenja po ovom pitanju.