EU razmatra kreiranje uloge pregovarača sa Putinom: Ko bi mogao obavljati tu funkciju?

Pristalice ovog plana, uključujući Francusku i Italiju, obezbedile su podršku u Evropskoj komisiji i među nekoliko drugih zemalja za ovu poziciju, kazali su za Politiko (Politico) troje diplomata i zvaničnika sa neposrednim uvidom u pregovore.

Oni kažu da Evropa može da održi svoje crvene linije, poput potencijalnog budućeg članstva Ukrajine u NATO-u, samo ako EU ima svoje mesto za pregovaračkim stolom.

Ovaj neviđeni potez označio bi značajnu promenu u načinu na koji Evropa učestvuje u nizu bilateralnih pregovora koje posreduje američki predsednik Donald Tramp, i dolazi u trenutku kada kontinent želi da pokaže da je spreman da igra ključnu ulogu u bilo kom rešenju za okončanje četvorogodišnjeg rata.

Francuski predsednik Emanuel Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni udružili su snage poslednjih nedelja kako bi pozvali na otvaranje diplomatskih kanala prema ruskom lideru Vladimiru Putinu i njegovom unutrašnjem krugu, čak i dok pregovori u Beloj kući stagniraju.

„Makron je poslednjih dana zagovarao da, imajući u vidu bilateralne razgovore između Amerikanaca i Rusa, bude važno da Evropa igra bar neku ulogu u tim diskusijama“, rekao je visoki francuski zvaničnik.

„Meloni je to snažno podržala, nisu naivni u pogledu onoga što se može postići kroz te pregovore, ali kada se uporedi neangažovanje i angažovanje, raste svest u nekim prestonicama o prednostima uključivanja“.

Veliki nesporazumi i dalje postoje oko detalja pozicije. Kritičari kažu da bi imenovanje pregovarača impliciralo da je Rusija spremna da pregovara u dobroj veri i da će prihvatiti bilo šta osim potpune podređenosti Ukrajine.

Napori Trampa da posreduje u sporazumu do sada su propali, jer Kremlj odbija da popusti u svom zahtevu da Ukrajina preda delove teritorija koje ruske trupe nisu uspele da osvoje.

Poruka Moskvi

U Briselu se vode diskusije o tome šta bi blok mogao doprineti bilo kojim pregovorima i kako bi to moglo osigurati da Tramp ne marginalizuje evropske brige.

“Postoje neka pitanja o kojima se ne može razgovarati samo sa SAD kada imaju direktan uticaj na našu bezbednost kao Evropljana“, rekao je zvaničnik. „Poruka Vašingtonu je jednako važna koliko i poruka Moskvi“.

Kurt Volker, koji je služio kao posebni predstavnik SAD za pregovore o Ukrajini u Trampovom prvom mandatu i kao ambasador u NATO-u 2008-2009. pod predsednikom Džordžom V. Bušom, rekao je za Politiko da Brisel mora biti odlučniji ako želi da bude uključen u pregovore.

“Jasno je da će Trump nastaviti dijalog sa Putinom, direktno i preko (američkog izaslanika Stiva) Vitkofa,” rekao je. “To se neće zaustaviti. Zato morate imati svoju komunikaciju ako se pregovori nastavljaju – nije stvar u tome da budete u istoj prostoriji sa Amerikancima i Rusima, već da imate bilo kakvu komunikaciju“.

Kreiranje funkcije

Evropski lideri su prvi put razgovarali o ideji specijalnog izaslanika na samitu EU prošlog marta, potvrdio je visoki zvaničnik EU. Uprkos širokoj podršci, nije doneta odluka i predlozi su izostavljeni iz naknadne zajedničke izjave.

Uloga bi bila usko fokusirana na predstavljanje Brisela u razgovorima pored Kijeva – potpuno drugačiji pristup od  sugestije Meloni da postoji posrednik za Moskvu.

“Zemlje koje su podržale izaslanika za Ukrajinu možda neće podržati izaslanika koji bi razgovarao sa Rusijom,” rekao je zvaničnik.

Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljne poslove, dosledno se pozicionirala kao jedina kandidatkinja za bilo koju ulogu u pregovorima o budućnosti Ukrajine. Bivša premijerka Estonije bila je postojana saveznica Kijeva i koristila je svoju poziciju da okupi evropske prestonice oko strožih sankcija kojima bi se Rusija primorala da okonča rat agresije.

“Ako bi Evropa imenovala specijalnog izaslanika, pitanje je koga ta osoba predstavlja? Kome podnosi izveštaj?”, pitao je Volker. „Ako bi to bila predsednica Komisije Ursula von der Lajen, to bi marginalizovalo Kaju Kalas i Službu za spoljne poslove – većina izaslanika obično dolazi iz te službe, ali tada bi bili na preniskom nivou da direktno razgovaraju sa Putinom, što ne bi funkcionisalo.

“Ali mogu samo da zamislim diskusije u Komisiji ako bi Savet imao svog izaslanika. To nikada ne bi prošlo“.

Zvaničnici su potvrdili da ključni aspekti posla – kao što je da li bi izaslanik predstavljao samo EU ili čitavu ‘koaliciju voljnih’, uključujući Britaniju i druge – još nisu definisani. Isto važi i za diplomatski rang, odnosno da li će formalno biti imenovan birokrata ili neformalno delegirana uloga trenutnog nacionalnog lidera.

Italijanski ministar Đovanbatista Fazolari – uticajni saveznik Melonijeve, čija je ukrajinska supruga zaslužna za izgradnju podrške Kijevu unutar italijanske vladajuće koalicije – rekao je tokom vikenda da bivšem italijanskom premijeru Mariu Dragiju treba ponuditi poziciju specijalnog izaslanika.

Četvoro drugih diplomata navelo je da se finski predsednik Aleksander Stub često smatra potencijalnim predstavnikom Evrope u pregovorima sa Vašingtonom i Moskvom. Ovaj centralno desni veteran, diplomata, je ostvario prijateljske odnose sa Trampom igrajući golf, dok se njegova zemlja graniči sa Rusijom i bila je izložena hibridnim kampanjama Kremlja.

Prema jednom od njih, oslanjanje na “trenutnog lidera” znači da bi mogao biti slobodniji u onome što govori. Međutim, “drugo pitanje je kada je pravi trenutak da se razgovara sa Putinom. Postoji li rizik da, ako to uradite, na neki način legitimizujete njegove stavove?“

Dva zvaničnika EU su naglasila za Politiko da ne postoji formalna uloga specijalnog izaslanika i da su sve rasprave o kandidatima preuranjene. Ipak, treći je primetio: „Nijedna od ovih pozicija ne postoji dok se formalno ne uspostavi“.