EU traži lek za ekonomsku štetu od korona virusa, a od toga zavisi i sudbina Balkana

To je mišljenje evropskih diplomata i ekonomskih stručnjaka u Briselu koji smatraju da je „sudbina Zapadnog Balkana sad neizbežno ekonomski i strategijski povezana s onim što će se dogoditi u samoj Uniji“, jer na EU otpada preko 70 odsto trgovine regiona, a tamo najviše ulaganja dolazi iz Unije.

Ovi izvori ukazuju i na to da je Evropska komisija učinila vidan napor da pruži humanitarnu i finansijsku podršku partnerima na Zapadnom Balkanu koji su pogođeni epidemijom korona virusa, posebno onima kojima je potrebna makroekonomska pomoć za popunu budžeta.

Na opasku da je takva pomoć data i susedima EU i da je lavovski deo, milijardu i 200 miliona evra namenjen Ukrajini, zvaničnici u Briselu uzvraćaju da EU želi da pomogne svima u svom susedstvu, a da se Ukrajina, pored epidemije, bori i s ogromnim ekonomskim, socijalnim i geopolitičkim problemima.

U EU, kako se smatra, sad se „pojavilo svetlo u tunelu“ i velika zdravstvena, ekonomska, socijalna kriza, kojoj prete i politički potresi, konačno je ublažila duboke razlike među članicama EU oko načina kako obezbediti, mada još ne i kako raspodeliti sredstva za oporavak privrede kojoj, upozorava predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard, preti teška recesija i pad domaćeg društvenog proizvoda do 15 odsto.

To je potvrdio i susret vođi Evropske unije koji sinoć nisu bitnije otklonili razlike oko fonda od najmanje hiljadu, a verovatno dve hiljade milijardi evra, nužnog za oporavak evropske ekonomije od neminovnog sunovrata zbog epidemije korona virusa.

I, mada su čelnici EU načelno za to dali pristanak, oni su „vruć krompir“ oko načina da se to postigne gurnuli u ruke Evropskoj komisiji i njenoj predsednici Ursuli fon der Lejen.

Analitičari i mediji u EU nemaju bliske zaključke o dogovoru šefova država ili vlada EU, jer su i dalje vidljiva neslaganja izmedju bogatog severa Unije i manje imućnih južnih članica.

Naročito Holandija, Švedska, Austrija, Finska, donekle i Nemačka misle da se stotine dodatnih milijardi za fond ne mogu dati kao subvencije, dok južne zemlje, ali Francuska, smatraju da bar dobar deo predviđenih najmanje hiljadu milijardi evra ne mogu biti samo krediti koji bi opteretili ionako ogromne javne dugove manje bogatih, a najteže pogođenih epidemijom.

Tako nemački list „Frankfurter rundšau“ smatra da susret lidera EU ništa nije rešio i upozorava da bi „ako izostane solidarnost, pogrešne političke snage iz toga mogle izvući koristi…kao što je ekonomska kriza s početka 2000-ih ojačala desničarske populiste“.

Italijanski dnevnik „Stampa“ veruje da načelni dogovor vođa Unije ipak jača Evropu jer je i nemačka kancelarka Angela Merkel prihvatila da se fond oporavka ugradi u sedmogodišnji budžet EU, dok slovenački dnevnik „Delo“ misli da je „EU pokazala da je prazna ljuštura“.

Španski dnevnik „Vangvardija“ upozorava da bi „širenje razmimoilaženja razorilo EU“, a belgijski „Tejd“ zaključuje da je „i za kancelarku Merkel važna evropska solidarnost jer ona dobro zna da bi oslabljena Unije zapala u još težu krizu… a ukoliko se sve članice EU ne izvuku iz krize korona virusa, posledice bi bile teške za sve“.