Sastanak lidera EU u Briselu, službe Kremlja prete: A ko veruje da će Putin mirno prihvatiti konfiskaciju ruske imovine?

Bezbednosni zvaničnici su za Gardijan izjavili da je postojalo namerno ciljanje ključnih ljudi u Euroclear bank, gde se drži većina zamrznute ruske imovine, kao i lidera te zemlje.

Lideri Evropske unije, koji su se danas sastali u Briselu, raspravljaju o tome da li da odobre hitno potrebna sredstva za Ukrajinu, obezbeđenih ruskom imovinom centralne banke, što je ključno za održavanje ratnih napora Kijeva tokom 2026. i 2027.

Zvaničnici veruju da kampanju zastrašivanja vodi ruska vojna obaveštajna služba GRU, iako postoji rasprava o stepenu pretnje. „Sigurno su se upustili u taktike zastrašivanja“, rekao je jedan evropski zvaničnik.

Belgija je u fokusu jer se u briselskom Euroclearu nalazi 185 milijardi evra (162 milijarde funti) od ukupno 210 milijardi evra imovine ruske centralne banke koju je EU zamrzla od početka sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu.

U četvrtak i petak lideri EU sastančes kako bi odlučili da li će se saglasiti sa početnim zajmom od 90 milijardi evra, obezbeđenim imobilisanom ruskom bankarskom imovinom.

Belgija je izrazila zabrinutost zbog zakonitosti tog plana i navodi da će pristati samo ako dobije garancije da će Euroclear biti u potpunosti obeštećen ukoliko uspe ruska tužba i povrati svoj novac.

Rusija je javno upozorila da bi korišćenje te imovine predstavljalo krađu, a njena centralna banka je saopštila da potražuje 230 milijardi dolara odštete od Eurocleara u postupku pokrenutom pred ruskim sudovima. Ipak, razume se da je kampanja zastrašivanja bila usmerena na ključne pojedince.

Pretnje su upućene Valeri Urban, izvršnoj direktorki Eurocleara, kao i drugim visokim rukovodiocima u te finansijske grupe.

Iz Eurocleara je navedeno da „sve potencijalne pretnje tretiraju sa najvišim stepenom prioriteta i temeljno se istražuju, često uz podršku nadležnih organa, kada je to primereno.“

Istraga koju je ranije ovog meseca objavio portal EUobserver navela je da su pretnje upućivane Urbanovoj 2024. i 2025. kao i da je ona zatražila zaštitu belgijske policije. To je demantovano, a prema izveštaju, ona i drugi rukovodioci kompanije su potom najpre angažovali belgijsku, a zatim i francusku bezbednosnu firmu kako bi im obezbedila telohranitelje.

Intervju sa Urbanovom koji je Le Monde objavio u novembru naveo je da je više od godinu dana bila u pratnji telohranitelja, iako ona nije direktno komentarisala svoju bezbednost.

Početkom decembra, belgijski premijer Bart de Veber rekao je u intervjuu uživo za list La Libre: „A ko veruje da će Putin mirno prihvatiti konfiskaciju ruske imovine? Moskva nam je stavila do znanja da će, u slučaju zaplene, Belgija i ja lično zauvek osećati posledice“.

Upitan da objasni te komentare ranije ovog meseca, kabinet premijera se pozvao na prethodne izjave De Vebera, u kojima je opisivao pravne i finansijske rizike sa kojima se suočavaju zapadne kompanije.

Na konferenciji za novinare u oktobru, De Veber je rekao: „Moskva nam je poručila da bismo, ako taknemo novac, osećali posledice zauvek“, i potom podsetio na moguće ruske protivmere, uključujući zaplenu zapadnog novca zamrznutog u ruskim bankama, preuzimanje zapadnih kompanija i slične odluke iz Moskvi naklonjenih jurisdikcija.

Portparol je u sredu odbio da komentariše navodne pretnje belgijskim ministrima ili direktorki Eurocleara, pozivajući se na bezbednosne razloge.

Portparol belgijskog ministra spoljnih poslova Maksima Prevoa, koji je ujedno i potpredsednik vlade i uključen u pregovore o zajmu za reparacije, rekao je da „nema takvih informacija“ o pretnjama upućenim njemu.

Ujedinjeno Kraljevstvo, za koje se veruje da drži 27 milijardi evra zamrznute ruske imovine, podržava potez da se imobilisana sredstva iskoriste za Ukrajinu. Belgija takođe insistira da i druge zemlje koje drže rusku imovinu, procenjenu na ukupno 290 milijardi evra širom sveta, preduzmu slične korake kako bi pokazale solidarnost i smanjile pravni rizik.

Britanski premijer Kir Starmer rekao je biznismenu Romanu Abramoviču da u roku od 90 dana oslobodi 2,5 milijarde funti od prihoda od prodaje fudbalskog kluba Čelsi 2022. godine ili će se suočiti sa pravnim postupkom. Britanija želi da sav taj novac bude usmeren žrtvama rata u Ukrajini, ali je milijarder rekao da želi da i ruske žrtve imaju korist.

Ukrajinski zvaničnici i stručnjaci priznaju da je zajam EU ključan za održavanje ratnih napora zemlje u narednih nekoliko godina.

Natalija Šapoval, direktorka KSE instituta, ekonomskog think-tanka sa sedištem u Kijevu, rekla je da je Ukrajini potrebno 50 milijardi dolara spoljnog finansiranja 2026. godine, ali da je do sada obezbeđena samo polovina tog iznosa.

Ekonomistkinja je potrebu za novim međunarodnim finansiranjem opisala kao „apsolutno kritičnu“. Posebno je Ministarstvu odbrane Ukrajine potreban predvidiv priliv novca kako bi moglo da kupuje oružje po potrebnoj dinamici i omogućilo svojoj industriji naoružanja da ulaže kapital za budućnost.

Iako bi Ukrajina mogla da izdrži prvi kvartal godine bez dodatne podrške EU, „veliki problemi bi se pojavili od drugog kvartala, a još više u drugoj polovini godine“, pri čemu bi Kijev verovatno bio primoran da smanji odbrambene budžete i pravi teške kompromise sa socijalnom potrošnjom.

Ukrajinski zvaničnici se nadaju da bi sporazum o finansiranju iz EU mogao da stavi Rusiju pod srednjoročni finansijski pritisak.

Sledeće godine će 38 odsto ruskog državnog budžeta biti usmereno na finansiranje vojske, dok se očekuje da će ovu godinu završiti sa budžetskim deficitom od oko 70 milijardi dolara (52 milijarde funti), prema rečima Šapovalove.