Šta je Evropa spremna konkretno da učini za Ukrajinu?

„Predsednik je jasno rekao da je fokusiran na mir. Potrebno je i da naši partneri budu predani tom cilju. Pauziramo i preispitujemo našu pomoć kako bismo bili sigurni da pridonosi rešenju“, rekao je službenik.

Koliko oružja je do sada poslato Ukrajini iz SAD-a?

Bajdenova administracija je u izjavi od 20. januara saopštila da je pružila 65,9 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini otkako je Rusija pokrenula svoju invaziju punog obima.

To uključuje sledeće:

Sisteme protivvazdušne odbrane kao što su tri baterije raketa zemlja-vazduh Patriot;
12 naprednih raketnih sistema zemlja-vazduh, kao i sisteme i municiju HAWK, te više od 3000 protivvazdušnih projektila Stinger;
SAD je Ukrajini poslao i više od 200 haubica od 155 mm s tri miliona odgovarajućih topničkih zrna, 72 haubice od 105 mm i milion zrna, te više od 700.000 minobacača;
Više od 40 HIMARS-a, raketnih bacača postavljenih na laka oklopna vozila, i pripadajuću municiju;
Više od 10.000 Javelina, protivtenkovskih projektila;
Više od 500 miliona komada municije za malokalibarsko oružje;
20 vojnih helikoptera Mi-17 sovjetske konstrukcije i nekoliko različitih modela dronova;
31 Abram, što je najnapredniji američki teški tenk, i oko 45 sovjetskih tenkova T-72B;
300 borbenih vozila Bradley;
1.300 oklopnih transportera;
Više od 5.000 vojnih vozila Humvee;
300 oklopnih vozila hitne pomoći;
Više od 100 patrolnih brodova, sa obalnim sistemima odbrane;
Claymore mine, satelitski komunikacijski sistemi, naočare za noćno gledanje i više od 100.000 kompleta prsluka.

Međutim, sada je sva naredna pomoć došla u pitanje.

„Ovo nije trajni prekid pomoći, to je pauza“ citirao je Foks Njuz službenika Trampove administracije.

Blumberg je izvestio da je sva američka vojna oprema, koja trenutno nije u Ukrajini – obustavljena, uključujući oružje u tranzitu u avionima i brodovima, ili koje čeka u tranzitnim područjima u Poljskoj.

U svetu se nižu reakcije na ovaj potez, a ovo su neke od njih.

Predsednik Finske je predložio da se Ukrajini da „de facto” članstvo u NATO-u

U intervjuu za CNN-ovu Kristijan Amanpur, koji je emitovan u ponedeljak, finski predsednik Aleksander Stub je rekao da bi njegov predlog mogao pružiti bezbednosnu „zaštitu“ koju evropski čelnici traže od SAD-a kako bi podržali bilo kakav mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine.

„Trenutno se čini da je Ukrajini teško postati članica NATO-a u skorije vreme jer su Sjedinjene Američke Države i Nemačka prilično skeptične u vezi s tim”, rekao je Stub.

„Dakle, zašto im umesto toga ne damo de facto članstvo u NATO-u, što u osnovi znači da, kada pregovori završe i imamo mirovno rešenje, deo svega je reći da – ako Rusija ikada prekrši to rešenje ili prekrši taj prekid vatre, ponovno napadne Ukrajinu, Ukrajina automatski postaje članica NATO-a. Mislim da je to dovoljno“ navodi on.

Stubbov intervju emitovan je pre nego što je objavljena vest da je Trampova administracija obustavila vojnu pomoć Kijevu.

Ukrajina bi mogla izdržati samo dva do četiri mjeseca bez američke pomoći

Bez američke vojne pomoći ukrajinske snage mogle bi izdržati samo dva do četiri meseca pre nego što Rusija probije njihove linije, rekao je vojni stručnjak za Al Džaziru.

„Pauziranje isporuke američke pomoći smanjuje otprilike polovinu ukrajinske nabavke oružja, municije i zaliha. Ukrajina se jedva držala s Rusima koji su udarali po njihovim linijama fronta i ostvarivali stalne, iako skupe dobitke“, rekao je Mark Kansijan, bivši pukovnik američkih marinaca, koji je viši savetnik pri Centru za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Vašingtonu.

„Bez američke vojne pomoći ukrajinske snage postupno će gubiti borbenu sposobnost. Pretpostavljam da Ukrajinci mogu izdržati dva do četiri meseca pre nego što njihove linije pokleknu i Rusi se probiju“ dodaje.

Australijski premijer Entoni Albaneze rekao je da je „otvoren“ za moguće slanje mirovnih trupa u Ukrajinu.

„Trenutno se vodi rasprava o potencijalnim mirovnim snagama i iz perspektive moje vlade, otvoreni smo za razmatranje svih budućih predloga“, rekao je Albaneze novinarima u Sidneju.

Čini se da Albanezeovi komentari sugerišu promenu politike nakon što je vladin portparol u ponedeljak rekao da se raspoređivanje trupa „trenutno ne razmatra“.

Koalicija voljnih

Koalicija voljnih odnosi se na privremeno međunarodno partnerstvo stvoreno za rešavanje određenog pitanja ili postizanje određenog vojnog ili političkog cilja.

Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da će se „koalicija voljnih“ okupiti kako bi izradila mirovni plan za okončanje rata u Ukrajini i predstavila ga predsedniku SAD Donaldu Trampu.

Nasuprot tome, Zelenski je u nedelju dobio garancije podrške od svojih evropskih saveznika na bezbednosnom samitu u Londonu, koji je organizovao Starmer, a ukrajinskog čelnika je pozdravio zagrljajem.

Napetosti u Ovalnom kabinetu usledile su nakon rata rečima između Trampa i Zelenskog, koji je skratio posetu SAD-u i odmah se okrenuo Evropi.

Nakon bezbednosnog samita Starmer je rekao da su se učesnici složili o nekim tačkama.

Evropski čelnici voljni su da udruže snage i osmisle mirovni plan za Ukrajinu, koji će predstaviti SAD-u.

„Ovo nije trenutak za više razgovora. Vreme je za delovanje, iskoračenje i vođstvo, te za ujedinjenje oko novog plana za pravedan i trajan mir“, rekao je čelnik Ujedinjenog Kraljevstva.

Svaki trajni mirovni napor mora podržavati suverenitet Ukrajine, a Ukrajina mora biti za pregovaračkim stolom.

Nastavak vojne pomoći

Starmer i drugi evropski čelnici obećali su nastavak dotoka vojne pomoći Ukrajini.

Ako se postigne mirovni sporazum, ukrajinske odbrambene sposobnosti biće ojačane. „U slučaju mirovnog sporazuma nastavićemo da jačamo vlastite odbrambene sposobnosti Ukrajine kako bismo odvratili sve buduće invazije“, rekao je britanski premijer.

Starmer je u nedelju najavio i novi ugovor s Ukrajinom, vredan 1,6 milijardi funti, koji će Kijevu omogućiti da potroši iznos za finansiranje izvoza na 5.000 projektila protivvazdušne odbrane.

Čini se da koalicija koju je najavio Starmer kao svoj prvi zadatak ima formiranje plana za okončanje rata u Ukrajini, koji nudi bezbednosne garancije Kijevu, ali je prihvatljiva i Trampu – koji je jasno dao do znanja da SAD ili NATO neće ponuditi nikakav bezbednosni kišobran.

Nije jasno da li je Starmer mislio i na to da će koalicija preuzeti odgovornost za sprovođenje budućih bezbednosnih garancija.

Evropa i dalje treba Trampa, iako su stali na stranu Zelenskog

Iako su stali na stranu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog nakon njegovog sukoba s Donaldom Trampom u Ovalnom kabinetu, stav evropskih vođa prema ratu u Ukrajini i bezbednosti kontinenta i dalje u velikoj meri zavisi od američkog predsednika, javlja Hina.

Uprkos simpatijama prema Zelenskom i besu zbog načina na koji je Tramp postupao prema njemu, evropske vođe ne vide način da ostvare mir u Ukrajini ili da Evropu zaštite od Rusije bez američke podrške.

Taj stav odražava grubu realnost za Evropljane da je američka tvrda moć znatno veća od svega što oni mogu ponuditi, čak i kada ubrzano nastoje da povećaju izdvajanja za odbranu i obećavaju da će preuzeti više odgovornosti za vlastitu bezbednost.

Ista strategija

Mogu li se Evropljani i dalje uzdati u tu moć, kao što su to činili decenijama, egzistencijalno je pitanje ne samo za Ukrajinu, već i za bezbednost kontinenta i NATO saveza.

Čak i nakon Trampovog javnog prezira ukrajinskog predsednika, evropske vođe se drže iste strategije koju provode otkako je američki predsednik počeo svoj drugi mandat.

Isto vredi za Ukrajinu i širu evropsku bezbednost: zadržati američki angažman te istovremeno jačati evropske napore u vezi s odbranom.

„Smatramo li Volodimira Zelenskog važnim borcem otpora, herojem? Odgovor je ‘da’. Da li bi trebalo da sudimo ili moralizujemo? Onda je odgovor ‘ne’“, kazao je francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro za RTL Radio u ponedeljak.

Evropska strategija je bila vidljiva na nedeljnom sastanku vođa u Londonu, a verovatno će se ponovno pojaviti na samitu Evropske unije o Ukrajini u četvrtak u Briselu.

Vođe, uključujući čelnika NATO-a Marka Rutea, pozvale su Zelenskog da pronađe načine za obnovu veza s Trampom.

A britanski premijer Kir Starmer, koji je Evropu proglasio spremnom da uradi većinu posla vezanog za bezbednosne garancije za Ukrajinu nakon mirovnog sporazuma, ipak je naglasio da će im biti potrebna „snažna američka podrška“, koju Tramp zasad nije obećao.

Strateške sumnje

Neki sumnjaju u verovatnoću uspeha takve strategije s obzirom na ponašanje Trampa prema Zelenskom i njegove brze poteze usmerene prema poboljšavanju američkih odnosa s Rusijom.

„Čini mi se da oni još nisu u potpunosti prihvatili da Tramp jednostavno ne želi igrati ulogu koju su mu Evropljani namenili“, kazala je Jana Puglierin, čelnica berlinske podružnice savetodavnog tela Evropskog saveta za međunarodne odnose.

„Nikakva ‘snažna američka podrška’ se neće materijalizovati“, napisala je na društvenoj mreži X, komentarišući Starmerove izjave.

Međutim, evropski službenici smatraju da im nema druge nego nastaviti pokušavati, iako su neki od njih privatno besni zbog načina na koji se Tramp odnosio prema Zelenskom.

Jedan visoki službenik je nakon svađe rekao: „Donald Tramp mora da odluči želi li sebe zvati vođom slobodnog sveta ili vođom iznuđivačke bande. Ovaj drugi ne zanima Evropu“.

SAD osigurao najviše vojne pomoći za Kijev

Prema podacima NATO-a, SAD je osigurao više od 20 milijardi evra bezbednosne pomoći za Ukrajinu u 2024. godini, što je više od 40 posto ukupne pomoći koju je Kijev primio.

Američka podrška za Ukrajinu ne sastoji se samo od municije i naoružanja, nego i od mnogih drugih stvari, od topničkih granata do sistema protivvazdušne odbrane.

Amerikanci, takođe, pružaju obaveštajne podatke, obuku i drugu pomoć koju bi Evropljani teško mogli nadomestiti.

Dugoročno, evropske vođe govore da će vojnicima koje bi poslali u Ukrajinu radi osiguravanja mirovnog sporazuma trebati podrška njihovog saveznika SAD-a, iako je Vašington jasno rekao da neće raspoređivati vojnike unutar zemlje.

To bi značilo da američke snage budu spremne da intervenišu kako bi zaštitile svoje evropske kolege u slučaju napada iz Rusije.

Evropska zavisnost od SAD-a

Evropska zavisnost od SAD-a je još veća kada je reč o njenoj vlastitoj odbrani unutar NATO saveza.

Desetine hiljada američkih vojnika su raspoređeni u bazama širom kontinenta, a SAD pruža niz vojnih sposobnosti s kojima se Evropa trenutno ne može izmeriti, od dopune goriva tokom leta do ogromnog nuklearnog odbrambenog kišobrana.

Evropljani se zasad moraju zadovoljiti izjavama Trampove administracije da je predana NATO savezu. No, takođe govore da se NATO mora bitno promeniti i da Evropljani moraju imati znatno veću ulogu.

„Znamo da očekuju od nas da preuzmemo veću odgovornost za evropsku bezbednost i moramo biti spremni za to“, rekao je viši evropski službenik.