Fajnenšel tajms otkriva: SAD stoji iza ukrajinskih udara koji pale Putinove rafinerije

Američke obaveštajne službe dele s Kijevom precizne podatke koji omogućavaju pogotke u ključne energetske tačke duboko unutar Rusije – uključujući i naftne rafinerije udaljene stotinama kilometara od bojišta.

Ova podrška, koja je do sada bila nepoznata javnosti, intenzivirana je tokom leta i postala ključna za izvođenje napada koje je prethodna Bajdenova administracija ranije obeshrabrivala.

Ukrajinski udari doveli su do porasta cena goriva u Rusiji, što je Moskvu primoralo da ograniči izvoz dizela i poveća uvoz goriva iz inostranstva.

Tramp promenio kurs prema Moskvi

Promena američkog pristupa dogodila se nakon telefonskog razgovora između predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog u julu. Dva izvora upoznata s razgovorom tvrde da je Tramp tada pitao Zelenskog može li Ukrajina izvesti udar na Moskvu ako Vašington odobri upotrebu oružja dugog dometa.

Prema istim izvorima, prenosi Klix, Tramp je tom prilikom signalizirao podršku strategiji kojom bi „Rusi osetili bol“ i tako bili naterani na pregovore. Bela kuća je naknadno pokušala ublažiti poruku, navodeći da je predsednik „samo postavio pitanje, a ne podsticao dalje ubijanje“.

Ipak, izvori iz američkih i ukrajinskih struktura potvrđuju da su SAD od tada znatno povećale operativnu podršku Kijevu. Američka obaveštajna pomoć uključuje planiranje ruta, visine leta i vremenskih intervala, kako bi ukrajinski bespilotni napadi mogli zaobići rusku PVO mrežu.

Trojica sagovornika Financial Timesa tvrde da je Vašington uključen u sve faze planiranja, a američki zvaničnici priznaju da Ukrajina bira mete, dok SAD dostavlja podatke o ranjivostima objekata. Međutim, pojedini učesnici operacije navode da je Vašington ponekad i sam određivao prioritetne ciljeve, koristeći ukrajinske dronove kao „instrument za slabljenje ruske ekonomije“.

Od uzdržanosti do potpune podrške

Trampova administracija je ranije bila suzdržana prema akcijama koje bi mogle dovesti do direktne eskalacije s Moskvom. No, njegovo razočaranje Putinom, naročito nakon neuspešnog samita na Aljasci, kako navode izvori, doprinelo je promeni kursa i dubljem američkom angažmanu.

Ova nova faza podrške oštro kontrastira ranijim mesecima Trampovog drugog mandata, kada je privremeno zaustavio deljenje obaveštajnih podataka i vojnu pomoć kako bi pritisnuo Kijev da započne mirovne pregovore.

Bela kuća sada tvrdi da „rat nikada ne bi ni počeo“ da je Tramp bio na vlasti 2022. godine, te da on „nastoji da ga zaustavi“. No, izvori iz obaveštajnih i odbrambenih krugova odbili su komentarisati detalje o američkoj ulozi u ukrajinskim napadima.

Tramp još nije donio odluku o eventualnoj isporuci krstarećih raketa Tomahavk Ukrajini, istakavši da želi „detaljnije razumeti kako bi bile upotrebljene“. Zelenski je potvrdio da se ta opcija razmatra, dodajući da bi „mogla ojačati Ukrajinu i otrijezniti Ruse“.

Američko obaveštajno učešće, tvrde izvori, postalo je znatno konkretnije nakon julske komunikacije Tramp–Zelenski. Ta saradnja omogućila je Ukrajini da bolje mapira ruske sisteme protivvazdušne odbrane i planira precizne rute napada.

Tempo ukrajinskih udara na ruske naftne i gasne kapacitete dramatično je porastao tokom augusta i septembra, a posledice su već vidljive: pad ruske proizvodnje, rast cena goriva i povećani pritisak na Putina da traži izlaz iz rata.