„Praviš grešku“: Memoari bivšeg predsednika Finske nude uvid u Putinov način razmišljanja

Knjiga „Svi putevi ka bezbednosti“ govori o Ninistovom dvanaestogodišnjem mandatu, koji je završio prošle godine.

Njegovo vreme na mestu predsednika Finske poklopilo se sa turbulentnim geopolitičkim periodom, čiji je vrhunac bila potpuna invazija Rusije na Ukrajinu 2022. godine.

Niinisto u prikazu svojih dva mandata uključuje anegdotske prikaze ponekad neobičnog humora ruskog predsednika.

On se priseća da se Putin često „šalio“ o finskoj nezavisnosti, začinjeno povremenim oštrim primedbama. Na primer, na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu 2012. godine, Putin je gostima ponudio retko staro vino iz 1845. godine, uz komentar kako je nekada bilo mnogo bolje.

Finski šef države je ovaj komentar protumačio kao zadirkivanje usmereno ka njemu, jer je u to vreme Finska bila pod ruskom kontrolom i država Finska nije postojala. Ta teritorija je tada bila Veliko Vojvodstvo Finska – autonomno kraljevstvo pod vlašću cara.

„Brzo sam pogledao one koji su sedeli za stolom i… zaključio da je opaska bila upućeno baš meni“, navodi finska nacionalna televizija YLE citate iz knjige.

Neobični pokloni

Knjiga potom opisuje poklone koje je finski predsednik dobijao od svog moskovskog kolege, koji su ga često ostavljali u nedoumici.

Jedan primer bio je medalja časti koja je prvobitno dodeljena vodećem finskom državniku iz 19. veka, Samuelu Verneru fon Troilu.

Ovaj nekadašnji šef finske vlade držao je govore koji su bili veoma kritični prema politici ruskog cara Nikolaja II, koji je nastojao da rusifikuje Finsku.

Kao posledicu, javno ga je ukorio ruski monarh. Videvši mnoge paralele između svoje političke karijere i Fon Troila, Ninisto je smatrao taj gest neobičnim.

Na Ninistov 70. rođendan, Putin mu je poklonio zbirku pisama razmenjenih između finskog vođe iz ratnog perioda, Karla Gustafa Emila Manerheima, i njegove porodice. Manerheim je predvodio otpor Staljinovoj invaziji na Finsku 1939. godine, a kada su nacisti 1941. godine napali SSSR, Finska je postala faktički saveznik Hitlerove Nemačke.

Pomoćnici finskog predsednika „zajedno su razmišljali o tome šta zaista znače ove poruke koje su delovale kao podrška finskom samoodređenju“, napisao je Ninisto.

Pridruživanje NATO-u kao „greška“

Odnosi između dvojice lidera postali su manje prijateljski nakon ruske invazije na Ukrajinu. Uoči Helsinške odluke o pristupanju NATO-u, Ninisto se priseća da je izbegavao da potencijalno pridruživanje bloku koristi kao politički adut u pregovorima.

Umesto toga, piše on, Putin je sam pokrenuo tu temu, sugerišući da je tadašnji američki predsednik Džozef Bajden želeo da iskoristi tu perspektivu kako bi uplašio Moskvu.

Nedugo zatim, finski predsednik i premijerka Sana Marin objavili su odluku Finske da se pridruži vojnom savezu. Nekoliko dana kasnije, finski i ruski predsednik razgovarali su telefonom, prema ranije dogovorenom planu.

„Uvek smo razgovarali direktno, i mislio sam da to treba da kažem direktno. Tako sam mu rekao da se Finska sada pridružuje NATO-u“, citira YLE delove iz knjige, dodajući da je Putin bio „iznenađujuće smiren“.

„Jednostavno je rekao: ‘Praviš grešku,’“, priseća se Ninisto.

Vraćajući se na temu samoodređenja, Ninisto navodi da mu je Putin rekao: „Nadam se da ćeš zadržati deo, Amerikanci će sigurno preuzeti vojnu kontrolu.“