Forin polisi: Tramp bi mogao da ublaži pritisak na Srbiju zbog njenog odnosa sa Rusijom

Ipak, pomaci u spoljnoj politici SAD-a u toj regiji mogli bi poremetiti krhki status kvo koji tamo vlada, piše u analizi Đorđio Kafiero (Giorgio Cafiero), izvršni direktor i osnivač Gulf State Analitics za Forin polisi (Foreign policy).

Srpski nacionalisti, naročito, uzdaju se u Donalda Trampa u Belu kuću. Optimistični su da će njegova administracija uskladiti Vašington sa Beogradom i bosanskim entitetom Republika srpska.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik entiteta Bosne i Hercegovine Republika srpske Milorad Dodik žele da se Sjedinjene Američke Države suprotstave drugim zapadnim vladama i institucijama koje snažno podržavaju nezavisnost Kosova i centralizovanu strukturu Bosne i Hercegovine, kako je to utvrđeno Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995. kojem su posredovale SAD-a, a koji je strogo podelio ratom razrušenu zemlju na dva glavna entiteta – Republiku Srpsku i Federaciju Bosne i Hercegovine, a obema rukovodi centralna vladom koja ima rotirajuću predsedništvo među tri glavne zajednice: Bošnjacima, Hrvatima i Srbima.

Pod zastavom odbrane interesa Srba i unapređenja cilja srpske unifikacije, Dodik godinama potkopava Dejtonski sporazum blokirajući nacionalne institucije Bosne kroz različite akcije koje SAD i druge zapadne vlade smatraju opasnim i destabilizujućim.

U praktičnom smislu, to bi značilo ublažavanje američkih ograničenja prema proruskim Srbima koji teže srpskoj unifikaciji i protive se sankcijama Moskvi.

Ova ograničenja i pritisci uključuju sankcije na Dodika i ultranacionaliste, uključujući srpskog potpredsednika Aleksandra Vulina, koji je prethodno bio na čelu Bezbednosno-informativne agencije Srbije i poznat je po vezama sa Moskvom i proganjanju anti-Putinovih glasova u srpskoj ruskoj emigrantskoj zajednici.

Pored toga, prethodna američka administracija je nedavno uvela sankcije NIS-u, srpskoj naftnoj i gasnoj kompaniji koja je većinski u vlasništvu Gazproma.

Nije teško zamisliti da bi Tramp mogao ublažiti pritisak na Srbiju zbog njenog odnosa sa Rusijom, dok bi ćutao o pitanjima ljudskih prava u Srbiji.

Srbi koji veruju u „Veliku Srbiju“ polažu prava na teritorije u bivšoj Jugoslaviji i na drugim mestima van današnjih granica Srbije.

Tokom 1990-ih, težnja tadašnjeg srpskog lidera Slobodana Miloševića za Velikom Srbijom bila je jedan od glavnih faktora u ratovima koji su razorili region.

Iako je Vučić rekao da njegova vlada nije zainteresovana za promena međunarodnih granica, mnogi susedi Srbije sumnjaju da Beograd strpljivo vidi ostvarenje Velike Srbije kao dugoročnu strategiju.

Deklaracija od 13 strana – koju su usvojili Srbija i Republika Srpska u junu 2024. godine – izlaže viziju srpske dominacije koja bi delove Kosova vratila pod kontrolu Beograda i narušila suverenitet Bosne i Hercegovine.

Nekoliko dana nakon Trampove izborne pobede prošlog novembra, Vučić je imao „vrlo ljubazan“ telefonski razgovor sa njim, pozvao ga u Beograd, i pohvalio ga što zna „mnogo stvari o Srbiji“, naglasivši da su Trampove rejtinge u Srbiji viši nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.

Ričard Grenel, specijalni predsednički izaslanik za pregovore o miru između Srbije i Kosova od 2019. do 2021. godine, bio je ključna figura u održavanju prijateljskih odnosa između Vašingtona i Beograda tokom Trampovog prvog mandata.

Tokom predsedništva Džoa Bajdena, Grenel je nekoliko puta posetio Beograd. Grenel je 2023. odlikovan Ordenom srpske zastave, a Vučić ga je pohvalio što je „svedočio istini o događajima na Kosovu i drugim mestima u regionu“.

Bez obzira na Grenelovu ulogu u Trampovoj drugoj administraciji, Kosovo verovatno ima razloga za zabrinutost u vezi sa Trampom 2.0.

Sjedinjene Američke Države su priznale nezavisnost Kosova još 2008. godine, a danas to čini većina članica Ujedinjenih nacija – uključujući ogromnu većinu evropskih zemalja. Međutim, Srbija, Rusija, Kina i duga lista uglavnom nezapadnih zemalja priznaju Kosovo kao deo Srbije.

Zbog pozicija Rusije i Kine u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, praktično je izvesno da UN neće formalno priznati nezavisnost Kosova. Tramp je ranije pretio povlačenjem američkih vojnika iz KFOR-a, mirovne misije pod vođstvom NATO-a, što je izazvalo zabrinutost među zvaničnicima u Prištini.

Međutim, čak i ako Tramp sprovede ovu pretnju, to ne bi nužno predstavljalo egzistencijalnu krizu za Kosovo.

KFOR bi trebao biti u mogućnosti da nastavi sa svojim operacijama u slučaju povlačenja SAD-a, uglavnom zato što je Priština pripremila scenario za ovu mogućnost jačanjem odnosa sa Turskom u poslednjim godinama.

Nakon nasilja koje je izbio između KFOR-a i Srbije u maju 2023. Ankara je poslala bataljon na Kosovo. Turci su takođe prodali Barjaktar dronove Prištini. Krajem 2024. Mehaničko-hemijska industrija (turska državna odbrambena kompanija) i Kosovo su potpisali sporazum o izgradnji fabrike za proizvodnju municije na Kosovu.

Krajem 2023. Dodik je izjavio da bi Trampova pobeda na izborima 2024. godine predstavljala „bolju geopolitičku situaciju za Republiku Srpsku“ i da bi u takvim okolnostima proglasio nezavisnost srpskog entiteta.

Nakon Trampove pobede, Dodik je izjavio da je to „pobeda“ i za Republiku Srpsku, a nosio je MAGA kapu ispred svoje predsedničke palate. Banja Luka održava dobre odnose sa Moskvom, koja koristi napetu situaciju u Bosni u svoju korist, posmatrajući Republiku Srpsku kao „balkansku Transnistriju“ – aluziju na ruski seperatistički region u Moldaviji.

Slično, proruska enklava unutar Bosne održava NATO i Evropsku uniju u stanju nervoze zbog nestabilnosti na Zapadnom Balkanu – taktika koju Kremlj uvek može iskoristiti da skrene pažnju sa Ukrajine i stvara problem koji sprečava Bosnu da uđe u NATO.

Istovremeno, zapadne sankcije Dodiku su približile Republiku Srpsku Kini. Republika srpska i Kina su 2016. potpisale sporazum o saradnji koji je formalizovao njihove veze, a Kina je uložila u infrastrukturne projekte i elektrane širom bosanske srpske enklave tokom godina.

Vašington i London su sankcionisali Dodika zbog korupcije i postupaka koji ugrožavaju krhku ravnotežu u Bosni. Sjedinjene Američke Države, pod predsednikom Barakom Obamom, prve su sankcionisale lidera bosanskih Srba u januaru 2017. godine zbog kršenja naloga Ustavnog suda Bosne.

Dodik se nada da će Tramp ublažiti pritisak SAD-a na njega, omogućujući mu slobodne ruke da ometa Dejtonski sporazum.

Moćnici u Banja Luci optimistični su da bi Vašington mogao da se distancira od većine članica EU i NATO koje smatraju očuvanje Dejtonskog sporazuma ključem stabilnosti i bezbednosti jugoistočne Evrope i umesto toga uskladi sa Mađarskom.

Mađarski premijer Viktor Orban, koji ima bliske odnose sa Vučićem, Dodikom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, učinio je Mađarsku najprijateljskijom zemljom EU kada je reč o okončanju zapadnog pritiska na Dodika. Orban, Vučić i Dodik uspostavili su trojno bratstvo, a neki se klade da će Tramp postati četvrta ličnost u tom savezu.

„Ako bosanski srpski lider uspe da ubedi Vašington da ukine sankcije, sigurno će biti ojačan da nastavi sa svojom agendom“, rekao je Vladimir Trapara, viši istraživač na Beogradskom institutu za međunarodnu politiku i ekonomiju.

Iako Dodik može da govori o separatizmu kako bi prikupio podršku srpskih nacionalista, možda nikada ne bi napravio tako hrabar korak s obzirom na različite praktične faktore, uključujući rizik od novog rata na Balkanu.

Trapara je napravio razliku između Dodikove populističke agende i njegovih „pravih političkih ciljeva“. Lider bosanskih Srba sklon je da igra na kartu separatizma kako bi dobili podršku od srpskih nacionalista kada mu to politički odgovara, a zatim se fokusira na administrativna pitanja kada emocije nisu toliko napete.

Poznat po svom transakcionom pristupu spoljnoj politici, Tramp će verovatno tražiti velike diplomatske i poslovne ugovore na Zapadnom Balkanu.

Porodične poslovne veze Trampa u Srbiji uključuju Affinity Partners (investicionu firmu njegovog zeta Džareda Kušnera) koja je dobila dozvolu na 99 godina za razvoj luksuznog hotela u Beogradu na mestu koje je NATO bombardovao 1999. godine, kao i ulaganja od oko milijardu dolara u luksuzne hotele i vile na obali Albanije.

Ovi poslovni interesi mogli bi igrati ulogu u pristupu administracije Trampa ovoj regiji, što bi moglo zakomplikovati situaciju sa interesima u Albaniji. Uostalom, Tramp je poznat po tome što donosi odluke u spoljnoj politici na osnovu najvećeg ponuđača i ličnih veza, a ne tradicionalnih institucija.

Što se tiče teritorijalnog integriteta Bosne, vlasti u Banja Luci veruju da bi administracija Trampa mogla da smanji značaj mehanizama sprovođenja Dejtonskog sporazuma. Trampov opšti nedostatak interesovanja za takozvane transatlantske vrednosti, u kombinaciji sa njegovim dobrim odnosima sa Orbanom i Vučićem, mogao bi izazvati velika očekivanja među moćnicima u Republici Srpskoj u vezi sa Trampom 2.0.

„Dok Beograd možda neće otvoreno težiti teritorijalnim ambicijama, Trampov transakciono-orijentisani pristup spoljnoj politici mogao bi pružiti prilike za suptilno guranje nacionalističkih ciljeva“, rekao je Petar Milutinović, istraživač iz Beogradskog instituta za evropske studije.

„Dodik, naročito, bi mogao iskoristiti percipirano američko povlačenje da pojača pozive za nezavisnost Republike Srpske“.

Međutim, stvari bi mogle ispasti drugačije i pretpostavke o Trampovom transakcionom pristupu spoljnoj politici kao inherentno pozitivnom za Srbiju previše su pojednostavljene. Albanija i Kosovo troše novac na lobiranje u SAD-u kako bi unapredile svoje interese, koji uključuju ubeđivanje Vašingtona da podrži nezavisnost Kosova, ojača savez Albanije i SAD-a i održi pritisak na Beograd.

Takođe, mogao bi postojati i ulogu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, s obzirom na bliske odnose Ankare sa Sarajevom, Tiranom i Prištinom.

„Dobri odnosi između Erdogana i Trampa, ako se iskoriste pametno, imaju potencijal da poboljšaju američke odnose sa Bošnjacima i Albancima, koji su trenutno prilično disfunkcionalni“, objasnio je Jahja Muhasilović, geopolitički analitičar i vanredni profesor na Internacionalnom univerzitetu u Sarajevu.

Ako Tramp uspe kako je obećao da zamrzne rat između Rusije i Ukrajine, pri čemu delovi ukrajinske teritorije ostanu pod ruskom kontrolom, posledice će se osetiti širom Evrope.

Takav diplomatski sporazum o Ukrajini mogao bi učiniti da Zapad deluje slabo, naročito ako bude praćen ukidanjem nekih sankcija protiv Rusije. Proruski srpski nacionalisti mogli bi takav scenario da protumače kao „pobedu moskovske strategije“, što bi pojačalo njihovu antizapadnu retoriku i pozive na regionalnu reorganizaciju, poput težnji za secesijom Republike Srpske ili potkopavanjem suvereniteta Kosova, rekao je Milutinović.

Dejan Sajinović, bosanski kolumnista i urednik Nezavisnih Novina, objasnio je kako Beograd najudobnije funkcioniše kada postoji ravnoteža uticaja u regionu, pri čemu i NATO članice i Rusija prave ustupke Srbiji.

„Kada bilo koja strana stekne veću snagu, ravnoteža je poremećena, a to obično znači neku vrstu nestabilnosti na Balkanu“, rekao je on.

Trampova nepredvidivost sugeriše da optimizam Dodika i drugih Srba može biti pogrešan. Istovremeno, kontinuirani ruski uticaj u jugoistočnoj Evropi ograničiće sposobnost Beograda i Banjaluke da se približe Vašingtonu.

Sa Trampovim povratkom u Belu kuću, srpski nacionalisti bi, stoga, trebalo da dobro razmisle o tome šta zaista žele.