„Sistem puca po šavovima i ne može da izdrži“: Generacijski rat u Francuskoj i Nemačkoj

Kultura, jezik i lokalna politika daju poseban ton svakoj od ovih rasprava, ali dve najveće ekonomije Evropske unije suočavaju se sa istim izazovom – kako platiti ogromne troškove povezane sa odlaskom u penziju generacije bejbi bumera.

Problem je i demografski i finansijski. Natalitet koji je u padu znači da nema dovoljno mladih ljudi da nadoknade nagli rast broja penzionera u trenutku kada je ekonomski rast slab, plate stagniraju, a kupovna moć se ne razvija tempom koji je imala kod prethodnih generacija.

A kako cene nekretnina vrtoglavo rastu, mladi imaju osećaj da su kupovina stana i druge mogućnosti koje je imala generacija njihovih roditelja sve nedostupnije.

Uz već nategnute budžete zbog prioriteta kao što su ponovno naoružavanje zbog ruske agresije, reindustrijalizacija i zelena tranzicija, sve veći broj mladih političara od centra do desnice proziva penzionere da moraju više doprineti rešenju.

Neki poslanici u Nemačkoj, poput 34-godišnjeg Johanesa Vinkela, pozivaju na veću „međugeneracijsku pravdu“.

Francuski poslanik Gijom Kasbarijan, star 38 godina, ide i korak dalje, tvrdeći da Francuska treba da preispita svoj sistem međugeneracijske solidarnosti – sličan nemačkom – u kojem sadašnji radnici finansiraju penzije penzionera putem poreza.

Napadati penzionere predstavlja politički rizičan potez. Oni su pouzdano biračko telo, izlaze na izbore u mnogo većem broju nego mlađe generacije i uglavnom su centristički nastrojeni.

Konzervativni blok nemačkog kancelara Fridriha Merca osvojio je oko 43 odsto glasova među ljudima starosti 70 godina i više na februarskim parlamentarnim izborima, a stariji glasači pomogli su i Emanuelu Makronu da obezbedi reizbor 2022. godine.

Francuska ministarka za budžet Ameli de Monšalen rekla je poslanicima prošlog meseca da ne želi da „pokrene generacijski rat“ oko planova vlade za budžet naredne godine.

Ali ona kao i njene kolege preko možda neće imati izbora.

„Pravedno za sve generacije“

Poslanici u Francuskoj ove nedelje vode oštru raspravu o veoma kontroverznom planu da se naredne godine zamrznu usklađivanja penzija sa inflacijom, što je deo širokog napora da se iz budžeta uštedi nekoliko milijardi evra i da se deficit spusti ispod pet odsto bruto domaćeg proizvoda.

Rasprava u Francuskoj odražava slične razgovore u Nemačkoj, gde je Vinkel među grupom mladih konzervativaca koji su se pobunili protiv paketa penzionih reformi koji je predložila Mercova vlada, tvrdeći da su trenutne pogodnosti za starije previše izdašne i tražeći plan koji bi bio „pravedan za sve generacije“.

Grupa vodećih ekonomista tvrdi u autorskom tekstu za nemački „Handelsblatt“ da bi Mercov predlog penzionog paketa bio „na štetu mlađe generacije, koja je već pod sve većim finansijskim pritiskom“.

Lideri nemačke koalicije pokušali su da reše spor prošle nedelje, a Merc je obećao da će se već naredne godine pozabaviti drugim, mnogo obuhvatnijim paketom penzionih reformi.

Ali nije jasno da li je taj predlog umirio sve mlade konzervativce. U pismu objavljenom ove sedmice, grupa je navela da će njenih 18 poslanika pojedinačno odlučiti kako će glasati o trenutnom paketu penzionih reformi, koji bi u petak trebalo da bude stavljen na glasanje.

Svaki glas će biti važan, jer Mercova krhka koalicija ima većinu od samo 12 poslanika.

U utorak je Mercov blok desnog centra održao probno glasanje kako bi proverio da li postoji dovoljno konzervativne podrške za usvajanje paketa reformi. Rezultati internog glasanja ostali su nejasni.

Ankete javnog mnjenja u Nemačkoj i Francuskoj pokazuju da veliki deo javnosti podržava zaštitu postojećih penzionih sistema i beneficija. Stranke levice u obe zemlje takođe su snažno odbacile mere koje bi zamrznule ili smanjile penzione isplate, tvrdeći da je javni penzioni sistem ključni element društvene kohezije.

Ali međugeneracijske pukotine počinju da se pojavljuju.

„Mere o penzijama pokazuju generacijski rascep: penzioneri ih masovno odbijaju, dok ih podržava skoro svaki drugi među mlađima (18–24)”, navodi se u analizi francuske agencije Elabe objavljenoj u oktobru.

U drugoj anketi agencije Odoxa, mala većina ljudi radne dobi u Francuskoj složila se da su trenutni penzioneri „u boljem položaju jer su mogli da odu u penziju ranije od onih koji još rade“.

Ključne razlike

Postoje, međutim, ključne razlike između Francuske i Nemačke.

Penzioni benefiti u Francuskoj znatno su izdašniji nego u Nemačkoj i pomažu da stopa siromaštva među osobama starijim od 65 godina bude niža nego u opštoj populaciji.

Suprotna situacija je u Nemačkoj, gde je stanovništvo starije od 65 u lošijem položaju nego mlađi od 65 godina, delimično zato što su javne penzije postale relativno niže nakon reformi sprovedenih 2000-ih.

Ipak, demografske i ekonomske razlike između generacija toliko su velike da je gotovo nemoguće napraviti penzioni sistem koji je „pravedan“, kaže Arno Leševalije, ekonomista sa Univerziteta Pariz 1 Panteon-Sorbona.

Zamisao da svaka generacija može imati isti povraćaj uloženih doprinosa tokom radnog veka je, Leševalijevim rečima, „duboko glupa ideja“.