Francuska gurnuta u novu političku krizu: Čeka se Makron da predloži premijera, ova imena su u igri

Makronov kabinet je saopštio da će predsednik novog premijera predložiti „u narednim danima“.

Opcije uključuju imenovanje novog premijera iz desnog centra, zaokret ka levici i pronalaženje imena kompatibilnog sa Socijalističkom partijom, ali i raspuštanje parlamenta kako bi se održali novi izbori.

Makronovi ogorčeni neprijatelji u krajnje levičarskoj stranci Nepokorena Francuska pozivaju ga lično da podnese ostavku, ali malo stručnjaka misli da je to verovatno, piše BBC.

Francuska je tako na putu da dobije petog premijera za manje od dve godine, što predstavlja sumoran rezultat koji podvlači razočaranje koji su obeležili drugi predsednikov mandat.

Bajru je, dakle, stupio na dužnost premijera pre samo devet meseci. Sada mora da podnese ostavku, ostavljajući Makrona da se suoči sa smanjenim skupom opcija, dok finansijska tržišta signaliziraju zabrinutost zbog političke i fiskalne krize u Francuskoj.

Bajru je neočekivano pozvao na glasanje o poverenju kako bi pokušao da dobije parlamentarnu podršku za svoju strategiju smanjenja deficita koji je skoro dvostruko veći od gornje granice Evropske unije od tri odsto i da počne da rešava dug koji je narastao na 114 odsto bruto društvenog proizvoda.

Međutim, piše RSE, opozicione stranke nisu bile raspoložene da stanu iza njegovih planiranih ušteda od 44 milijarde evra u budžetu za sledeću godinu, s obzirom na to da izbori za Makronovog naslednika slede 2027. godine.

Ministar finansija Erik Lombard (Eric) pre glasanja je rekao da će potreba za formiranjem nove vlade neizbežno rezultirati razvodnjavanjem plana za smanjenje deficita.

Najhitniji zadatak sledeće vlade biće usvajanje budžeta, što je izazov i s kojim se Bajru suočio kada je stupio na dužnost. Francuska ima najveći deficit kao procenat BDP-a u evrozoni.

Aleksandra Rule, vanredna profesorka ekonomije na poslovnoj školi Insead, koja je savetovala Makrona od 2022. do 2023. godine, ističe da su političke stranke ostale duboko podeljene oko budžeta i načina na koji se treba nositi sa rastućim javnim dugom Francuske.

„Socijalisti bi rekli da smo u ovoj “dužničkoj” situaciji zato što je Makron masovno smanjio poreze od 2017. godine, što znači da bi se to popravilo, trebalo bi povećati poreze, posebno za bogate. Makronovi centristi bi rekli, smanjili smo poreze, ali Francuska je postala povoljnija za poslovanje. I mi smo u ovoj situaciji zbog javne potrošnje koja izmiče kontroli, starenja stanovništva i problema sa penzijama. Krajnja desnica bi rekla da smo u ovoj situaciji zato što se previše novca troši na imigraciju“, objašnjava Rule, prenosi Gardijan.

Ona smatra da je abrinjavajuće to što se Francuska nalazi na putanji gde se svake godine predviđa da će dug rasti.

„Želite da se budžet stabilizuje. Za to bi vam bio potreban budžet koji smanjuje potrošnju i verovatno malo povećava poreze, uzimajući novac sa svih strana: konsolidacioni budžet. Ali čini se da je politički veoma teško postići bilo kakav konsenzus o konsolidacionom budžetu. Mislim da će stvari biti nestabilne do kraja ovog predsedničkog mandata“, ukazuje Rule.

Koja su imena u igri za premijera?

Socijalistički lider Olivije Fore izjavio je da je njegova stranka spremna da preuzme vlast i da je čak dobio javnu podršku od bivšeg predsednika Fransoa Olanda, prenosi Index.

Bernar Kaznev, bivši socijalistički premijer, doživljava se kao most ka umerenoj levici. Njegovo ime se pominje kao mogućnost samo ako se socijalisti obavežu da ga neće svrgnuti, otkako je napustio stranku 2022. godine.

Ministar odbrane Sebastijan Lekornu je najočigledniji izbor za „kontinuitet“, lojalista Makrona koji je u njegovom timu od 2017. godine. Zamalo je postao premijer prošlog decembra, pre nego što je Bajruova intervencija u poslednjem trenutku to osujetila.

Ministarka rada Katrin Votren nudi centristički, društveno-politički fokus koji može privući deo konzervativne desnice, ali ostavlja levicu ravnodušnom.

Ministar ekonomije Erik Lombard je signalizirao spremnost na kompromis sa levicom oko budžeta za 2026. godinu. On veoma dobro poznaje javne finansije, nema predsedničke ambicije i ima lične veze sa socijalističkim liderom Olivijeom Foreom, što bi moglo da pridobije deo levice.

Imenovanje ministra pravde Žeralda Darmanena moglo bi da signalizira oštriji zaokret ka zakonu i redu pod njegovim vođstvom, što bi verovatno ojačalo otpor levice. Ostaje da se vidi da li će Darmaninove predsedničke ambicije za 2027. godinu podstaći njegovo prihvatanje tako visoke funkcije.