Još jedan dokaz da Izrael vrši genocid u Gazi, kako zapadne vlade i dalje odbijaju da deluju?

Međunarodni sud pravde (ICJ) u Hagu još uvek nije doneo svoju konačnu presudu u slučaju genocida koji je Južna Afrika pokrenula protiv Izraela prošle godine, podseća u kolumni za Gardijan Stiv Kroušou, autor knjige „Prosecuting the Powerful: War Crimes and the Battle for Justice“ i bivši direktor Human Rights Watch za Veliku Britaniju.

Politički, međutim, ovaj najnoviji izveštaj (zvanično „radni dokument“ namenjen kao osnova za diskusiju) mogao bi predstavljati jedan od poslednjih eksera u kovčeg narativa koji Netanjahu i njegovi saveznici bez stida i dalje promovišu – da je svaka priča o izraelskim zločinima deo antisemitske zavere, ili kako to Netanjahu najčešće naziva: „krvna kleveta“.

Nalazima ove istražne komisije sada se pridružuju izveštaji koje su već objavili Amnesty International, Human Rights Watch, kao i ugledne izraelske organizacije poput B’Tselem i Lekari za ljudska prava – Izrael, koje su sve zaključile da Izrael vrši genocid, u periodu od dve godine nakon Hamasovih napada 7. oktobra 2023. godine. UN stručnjaci i naučnici koji se bave genocidom došli su do istih zaključaka.

Iako su mnogi već izneli svoje stavove, izveštaj istražne komisije UN nosi poseban pečat autoriteta.

Predsedavajuća komisije za okupirane palestinske teritorije, uključujući Istočni Jerusalim, i Izrael je Navi Pilaj, bivša predsednica Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu.

Kada sam je prvi put upoznao, bila je ugledna visoka komesarka UN za ljudska prava – što je daleko od „Hamasovog proksija“, kako ju je nazvao izraelski ambasador pri UN u Ženevi, optužujući autore izveštaja za „klevetu“.

Vlada Kira Starmera je ranije izjavila da ne može govoriti o genocidu dok „kompetentan sud“ (drugim rečima, Međunarodni sud pravde) ne donese konačnu presudu.

Međutim, nalazi komisije jasno pokazuju da je takav stav potpuno neodrživ za premijera koji je nekada bio pravnik za ljudska prava.

„Prevencija genocida“ – kao što Starmer dobro zna – ključni je deo Konvencije o genocidu iz 1948. godin. Predsednik Međunarodne asocijacije naučnika za genocid je samo jedan od mnogih koji ističu da države već sada ne ispunjavaju tu obavezu.

Zaključci komisije razotkrivaju moralni neuspeh država koje su s pravom bile ponosne što su 1998. osnovale Međunarodni krivični sud (MKS) u Rimu, a sada nastoje da potkopaju presude tog istog suda (MKS istražuje i procesuira pojedince, dok Međunarodni sud pravde (ICJ) razmatra odgovornosti država, uključujući i one vezane za genocid).

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da bi bilo „apsurdno“ pritvoriti Netanjahua, uprkos nalogu za hapšenje koji su sudije jednoglasno odobrile zbog zločina protiv čovečnosti.

Francuska je insistirala da bi bilo neprimereno uhapsiti Netanjahua ukoliko dođe u Pariz uprkos tome što je podržala raniji nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina.

Zaključak komisije da postoje „razumni razlozi“ da se veruje kako Netanjahu i njegova vlada čine genocid znači da je odbijanje vlada da sarađuju sa MKS-om i da izvrše naloge za hapšenje zbog zločina protiv čovečnosti nelogično i opasno.

Kao deo osi nekažnjivosti Donald Tramp–Netanjahu i njihove zajedničke odlučnosti da unište MKS, Tramp je uveo sankcije tužiocima, sudijama i drugim zvaničnicima MKS-a – uključujući, najnovije, i organizacije poput Al-Haq i drugih uglednih palestinskih grupa za ljudska prava, čiji je „zločin“ jedino to što su dokumentovale zločine drugih.

Iskusni bivši britanski vojni tužilac na kraju je bio prinuđen da podnese ostavku na mesto glavnog tužioca u MKS-u nakon pretnji smrću i drugih pritisaka, nazvavši to „najgorim mesecima u svom životu“.

Istrage izraelsko-palestinskog magazina +972, Gardijana i drugih otkrile su koliko je Netanjahu spreman da ide daleko, uključujući prisluškivanje telefona i pokušaje ucene, kako bi sabotirao rad suda.

Zločini protiv čovečnosti, za koje je Netanjahu optužen pred MKS-om, ne treba da se smatraju manje teškim od genocida.

Zločini protiv čovečnosti – koji uključuju aparthejd, istrebljenje i prisilni transfer stanovništva – razlikuju se od genocida samo po „posebnoj nameri“ koja je deo definicije genocida.

Velika Britanija, Francuska, Kanada i druge zemlje treba da priznaju palestinsku državu sledeće nedelje, te će se tako pridružiti 147 država koje su to već učinile. Zajedno sa najnovijim nalazima o genocidu, to će dodatno pritisnuti Netanjahua, koji priznaje koliko je njegova zemlja sada izolovana.

Međutim, priznanje Palestine od strane još nekoliko zemalja nije dovoljno. Moraju uslediti i posledice za počinjene zločine, bez obzira na to da li su optuženi prijatelji ili neprijatelji.

Starmer i drugi evropski lideri su zasluženo spremni da se suprotstave Trampu u vezi sa opasnom podrškom koju američki predsednik pruža Putinu.

Ali uništenje MKS-a imalo bi neizmerne posledice. Kada jednom bude srušen, sud se nikada ne bi mogao ponovo uspostaviti.

Onoga ko gazi pravdu Starmer ne sme se ignorisati, isto kao što se nije moglo ignorisati Trampovo ranije poniženje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Kroušou na kraju citira Toma Flečera, bivšeg britanskog ambasadora u Bejrutu, a sada pomoćnika generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja, da „događaji u Gazi predstavljaju zločin 21. veka kojem svedočimo svakodnevno“.

Flečer, u skladu sa ranijim rečima Međunarodnog suda pravde, pozvao je vlade da „spreče genocid“. Do sada, međutim, malo je znakova da se to i dešava.