„Sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku doprineli sve većem prihvatanju nuklearnog oružja“: Upozorenja na 80. godišnjicu od napada na Hirošimu

Zvaničnici i sve manji broj preživelih u Memorijalnom parku mira u Hirošimi danas obeležavaju trenutak kada je američki bombarder B-29 bacio atomsko oružje poznato kao „Mali dečak“ 6. avgusta 1945. Grad na zapadu Japana je sravnjen sa zemljom, a na licu mesta je ubijeno 78.000 ljudi, piše Rojters.

Tri dana kasnije, obližnji grad Nagasaki je uništen drugom američkom atomskom bombom.

CNN podseća da je više od 110.000 ljudi odmah poginulo u napadima dok su stotine hiljada ljudi stradale od povreda i bolesti povezanih sa zračenjem tokom godina.

Hirošima je bila sedište nekih vojnih jedinica i glavna baza za snabdevanje tokom Drugog svetskog rata. Ratni planeri su izračunali da će okolne planine koncentrisati snagu bombe i pojačati njenu razornost.

„Mali dečak“ je oslobodio talas toplote koji je dostigao 4.000 stepeni Celzijusa i zračenja koji je do kraja godine ubio desetine hiljada ljudi. Usledila je plutonijumska bomba na Nagasaki tri dana kasnije, a Japan se predao 15. avgusta, podseća Rojters.

Do danas su to jedini slučajevi kada je nuklearno oružje korišćeno u ratovanju. Pa ipak, ovo oružje i dalje predstavlja veoma aktuelnu pretnju.

Predstavnici rekordnih 120 zemalja i teritorija, uključujući nuklearnu supersilu Sjedinjene Države i Izrael, koji niti potvrđuje, niti negida poseduje nuklearno oružje, prisustvovali su godišnjoj ceremoniji u Memorijalnom parku mira u Hirošimi.

Rusija očigledno nije poslala zvaničnika na današnju ceremoniju, piše Gardijan, ali je njen saveznik, Belorusija, prisustvovala prvi put posle četiri godine. Predstavnici Tajvana i Palestine bili su tamo prvi put, javljaju japanski mediji.

Nakon minuta ćutanja u 8:15 časova, tačno u vreme kada je pre 80 godina odjeknula eksplozija, gradonačelnik Kazumi Macui pozvao je lidere da poslušaju lekcije iz Hirošime i Nagasakija i upozorio na posledice globalnog trenda ka gomilanju vojne snage.

„Među svetskim političkim liderima raste uverenje da je posedovanje nuklearnog oružja neizbežno kako bi se zaštitile sopstvene zemlje“, rekao je on, napominjući da SAD i Rusija poseduju 90 odsto svetskih nuklearnih bojevih glava.

„Ova situacija ne samo da poništava lekcije koje je međunarodna zajednica naučila iz tragične istorije prošlosti, već i ozbiljno potkopava okvire koji su izgrađeni za izgradnju mira. Svim liderima širom sveta: Molimo vas da posetite Hirošimu i sami se uverite u realnost atomskog bombardovanja.“

On je takođe upozorio da su sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku doprineli sve većem prihvatanju nuklearnog oružja, preneo je Gardijan.

Apelujući na mlađe ljude da shvate da bi prihvatanje nuklearne opcije moglo prouzrokovati „potpuno nehumane“ posledice po njihovu budućnost, gradonačelnik je rekao da uprkos globalnim previranjima, „mi, ljudi, nikada ne smemo odustati. Umesto toga, moramo još više raditi na izgradnji konsenzusa civilnog društva da nuklearno oružje mora biti ukinuto za istinski mirni svet.“

Dok je odjekivao aplauz, beli golubovi su pušteni u nebo, a večni „plamen mira“ je goreo ispred kenotafa posvećenog žrtvama prvog nuklearnog napada na svetu.

Japanski premijer Šigeru Išiba je rekao danas da se „podele unutar međunarodne zajednice oko nuklearnog razoružanja produbljuju“, ističući da „trenutno bezbednosno okruženje postaje sve ozbiljnije.“

„Nemamo mnogo vremena, dok se suočavamo sa većom nuklearnom pretnjom nego ikad“, rekla je Nihon Hidankjo, japanska organizacija preživelih koja je prošle godine osvojila Nobelovu nagradu za mir za svoj trud da se ukine nuklearno oružje, u saopštenju pre ceremonije. „Naš najveći izazov sada je da promenimo države sa nuklearnim oružjem koje nas čak i malo ignorišu.“

Savremene tenzije odrazile su se i u poslednjih nedelju dana sa zveckanjem nuklearnim oružjem između Rusije i Sjedinjenih Država zbog invazije Moskve na Ukrajinu.

A poslednjih meseci su SAD napale iranska nuklearna postrojenja svojim moćnim konvencionalnim bombama u pokušaju da zaustave nuklearni program Teherana.

Ranije ove godine, nuklearne sile Indija i Pakistan su se kratko sukobile oko dugotrajnog pitanja kontrole nad Kašmirom, što je navelo svetske lidere da se potrude i izbegnu opasnu eskalaciju između dve zemlje.

„Sve više se čini kao da se istorija ponavlja. Strašne stvari se dešavaju u Evropi… Čak i u Japanu, u Aziji, sve ide istim putem, veoma je strašno“, rekao je Ošikazu Horie, 71-godišnji turista, preneo je CNN. „Imam unuke i želim mir kako bi mogli srećno da žive svoje živote.“
U decenijama koje su usledile nakon napada, oni koji su preživeli, zvani „hibakuša“, često su se suočavali sa diskriminacijom jer su se širile glasine da su nosioci bolesti i da bi njihovo potomstvo moglo biti zaraženo. Njihov broj je prvi put ove godine pao ispod 100.000, podseća Rojters.

Japan, jedina zemlja koja je pretrpela nuklearne napade, izrazio je svoju posvećenost nuklearnom razoružanju, ali nije potpisnik niti posmatrač sporazuma UN o zabrani nuklearnog oružja.

Atomska bomba iz Hirošime, sa eksplozivnom snagom od 15 kilotona, smatrala bi se nuklearnim oružjem male snage po današnjim standardima. Najveće nuklearno oružje u američkom arsenalu ima snagu od 1,2 megatona, 80 puta veću od bombe iz Hirošime.
Stručnjaci upozoravaju da bi jedno moderno nuklearno oružje, ako eksplodira iznad velikog grada, moglo odmah da ubije milione.

A prema podacima Štokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), u rukama devet nuklearnih sila – SAD, Rusije, Kine, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Indije, Pakistana, Severne Koreje i Izraela – nalazi se više od 12.000 ukupno.

Skoro sve te zemlje „nastavile su intenzivne programe modernizacije nuklearnog oružja u 2024. godini, nadograđujući postojeće oružje i dodajući novije verzije“, navodi se u najnovijem godišnjem izveštaju SIPRI-ja.

SAD i Rusija zajedno poseduju oko 90 odsto etskog nuklearnog oružja, ali manje nuklearne sile proširuju ili planiraju da prošire svoje arsenale, navodi se u izveštaju.

Kina je bila vodeća zemlja koja je beležila rast, dodajući oko 100 nuklearnih bojevih glava godišnje, trend za koji SIPRI očekuje da će se nastaviti.

Smatra se da Indija povećava svoje zalihe, a očekuje se da će to uskoro učiniti i Velika Britanija, navodi se u izveštaju.

U međuvremenu, Severna Koreja ne pokazuje znake odustajanja od svog nuklearnog statusa, a Kim Jo Džong, moćna sestra lidera Kim Džong Una, rekla je prošlog meseca da Pjongjang neće odustati od svojih bojevih glava u zamenu za razgovore sa Vašingtonom i Seulom.

„Svaki pokušaj da se porekne položaj DNRK kao države sa nuklearnim oružjem… biće potpuno odbačen“, rekla je, koristeći inicijale Demokratske Narodne Republike Koreje, zvaničnog imena zemlje.