Uprkos protestima: Parlament Grčke usvojio zakon, uvodi se radno vreme od 13 sati

Od ukupno 267 prisutnih poslanika zakon Ministarstva rada i socijalne zaštite pod nazivom „Pravedan rad za sve“ usvojen je podrškom 158 poslanika Nove demokratije i dva nezavisna poslanika, Konstantinos Floros i Haralambos Kacivardas, dok ga je, osim stranke Siriza koja je bojkotovala glasanje, ostatak opozicije odbacio. Protiv je bilo 109 poslanika.

Kontroverzni član 7, koji omogućava zaposlenom rad do 13 sati dnevno, takođe su podržali 156 poslanika NDZ i dva nezavisna, dok je 110 poslanika bilo protiv, od ukupno 268 koji su glasali.

Zakon, koji omogućava poslodavcima da uvedu radne dane od 13 sati, umesto dosadašnjih osam, ima za cilj da, prema rečima konzervativne vlade, učini tržište rada fleksibilnijim i efikasnijim, prenosi Rojters.

Međutim, predlog zakona je izazvao dva generalna štrajka ovog meseca, jer ga radnici vide kao pokušaj da se podrivaju njihova prava, u trenutku kada se suočavaju sa stagnacijom plata i rastućim troškovima hrane i stanarine.

„Dok ostatak Evrope razgovara o skraćenju radnog vremena, mi ga u Grčkoj produžavamo“, rekao je 41-godišnji barmen Temis Litras, koji je naveo da mu se kirija udvostručila u poslednje dve godine.

Grčka već ima jednu od najdužih radnih sedmica u Evropi, sa oko 40 sati, pokazuju podaci EU, u poređenju sa prosečnih 34 sata u Nemačkoj ili 32 u Holandiji.

Grčka se oporavlja od razorne dužničke krize iz perioda 2009–2018, koju su obeležile godine stezanja kaiša i koja je izbrisala četvrtinu nacionalnog bruto proizvoda.

Snažan privredni rast poslednjih godina omogućio je smanjenje poreza i povećanje plata. Međutim, plate su i dalje ispod nivoa pre krize, a kupovna moć Grka je među najnižima u Evropskoj uniji, pokazuju podaci Eurostata.

Vlada premijera Kirjakosa Micotakisa beleži pad popularnosti u anketama delimično zbog razočaranja što ekonomski oporavak nije doveo do višeg životnog standarda.

„Nakon krize, očekivali smo povratak u normalu“, rekao je Jorgos Koutroumanis, bivši ministar rada, koji je novi zakon nazvao „apsurdnim“.

Produžena radna smena može se primenjivati samo tri dana mesečno i najviše 37 dana godišnje. Zakon štiti zaposlene od otkaza ako odbiju da rade prekovremeno, ali sindikati tvrde da oduzima pregovaračku moć radnicima u zemlji u kojoj postoji neprijavljena radna snaga i gde su prosečne plate i dalje relativno niske.

Zakon, koji takođe daje poslodavcima veću fleksibilnost kod kratkoročnog zapošljavanja i omogućava zaposlenima da, uz prethodni dogovor, rade četiri dana nedeljno tokom cele godine, usvojen je većinom glasova u parlamentu od 300 mesta.