EPA/Thomas Traasdahl DENMARK OUTEvropsko vojno osoblje trebalo bi danas da počne sa dolaskom na Grenland ubrzo nakon što sastanak američkih, danskih i grenlandskih zvaničnika u Vašingtonu nije uspeo da reši „fundamentalna neslaganja“ oko ovog strateški važnog, mineralima bogatog ostrva u Arktiku, prenosi TRT World.
Predsednik SAD Donald Tramp je više puta obećavao da će preuzeti kontrolu nad autonomnom danskom teritorijom, tvrdeći da je ona od vitalnog značaja za bezbednost SAD.
Francuska, Švedska, Nemačka i Norveška su juče najavile da će rasporediti vojno osoblje u okviru izviđačke misije u glavnom gradu Grenlanda, Nuku.
„Očekuje se da će vojnici NATO-a biti prisutniji na Grenlandu od danas i u narednim danima. Očekuje se više vojnih letova i brodova“, rekao je zamenik premijera Grenlanda, Mute Egede, na konferenciji za novinare u sredu, dodajući da će oni „izvoditi obuku“.
Na društvenim mrežama jutros je objavljen snimak dva danska vojna aviona Herkules koja su sletela u Nuk i Kangerlusuak.
View this post on Instagram
Raspoređivanje se dešava samo nekoliko sati nakon što su danski i grenlandski ministri spoljnih poslova sastali sa američkim zvaničnicima, uključujući potrpredsednika Džej Di Vensa i Marka Rubija, gde su odlučno odbili sve zahteve ili sugestije u vezi sa aneksijom Grenlanda.
„Vreme ove akcije je značajno. Kako retorika o strateškoj važnosti Grenlanda postaje intenzivnija, potez Danske izgleda osmišljen da naglasi suverenitet, umiri stanovništvo Grenlanda i pošalje jasnu poruku da bezbednost i budućnost ostrva ostaju pod danskom i grenlandskom kontrolom, te da nisu predmet pregovora pod spoljnim pritiskom“, navodi se u objavi.
View this post on Instagram
I danski vojnici su prebačeni direktno u sedište Arktičke komande nakon dolaska vojnih aviona tipa Herkules na Grenland. Dva autobusa su viđena kako prevoze trupe sa aerodroma do komandnog centra, što ukazuje na trenutnu operativnu spremnost, piše u drugoj objavi.
„Prvi francuski vojnici su već na putu. Ostali će uskoro uslediti“, napisao je francuski predsednik Emanuel Makron na X.
À la demande du Danemark, j’ai décidé que la France participera aux exercices conjoints organisés par le Danemark au Groenland, l’Opération Endurance Arctique.
De premiers éléments militaires français sont d’ores et déjà en chemin. D’autres suivront.
— Emmanuel Macron (@EmmanuelMacron) January 14, 2026
Makron je danas u Parizu sazvao krizni sastanak kabineta za odbranu kako bi razgovarao o nameri predsednika SAD Donalda Trampa da preuzme Grenland i o snažnom gušenju protesta širom Irana, preneo je Rojters.
Savezničke zemlje, uključujući Nemačku, Norvešku i Švedsku, počele su da raspoređuju trupe na Grenlandu kao znak podrške Kopenhagenu i Nuku.
Francuski vojni zvaničnik je za Reuters u sredu rekao da osoblje koje odlazi na Grenland čine specijalisti za hladna i planinska područja.
Makron bi kasnije danas trebalo da održi novogodišnji govor pred oružanim snagama.
Raspoređivanje nemačkog izviđačkog tima od 13 vojnika u Nuk od četvrtka je po pozivu Danske, saopštilo je nemačko Ministarstvo odbrane, dodajući da će misija trajati od četvrtka do nedelje.
Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmunsen, govoreći posle napuštanja Bele kuće, rekao je da američko preuzimanje Grenlanda „apsolutno nije potrebno“.
„Nismo uspeli da promenimo američki stav. Jasno je da predsednik želi da preuzme Grenland“, rekao je Rasmunsen novinarima.
„Dakle, i dalje imamo fundamentalno neslaganje, ali se takođe slažemo da se ne slažemo.“
Tramp, govoreći nakon sastanka kojem nije prisustvovao, prvi put zvučao pomirljivo po pitanju Grenlanda, priznajući interese Danske, iako je ponovo rekao da ne isključuje nijednu opciju.
„Imam vrlo dobar odnos sa Danskom i videćemo kako će se sve razvijati. Mislim da će se nešto rešiti“, rekao je Tramp, bez dodatnih objašnjenja.
Ponovo je rekao da Danska nije u stanju da spreči Rusiju ili Kinu ako žele da zauzmu Grenland, ali je dodao: „Postoji sve što možemo učiniti.“
Tramp je delovao odlučnije po pitanju Grenlanda nakon što je naredio smrtonosni napad 3. januara u Venecueli, koji je uklonio predsednika Nikolasa Madura.
Neki stanovnici opisali su osećaj zabrinutosti što su se našli u centru geopolitičkog interesovanja.
U glavnom gradu Grenlanda, Nuku, lokalni stanovnici su za AP rekli da su zadovoljni što je održan prvi sastanak između grenlandskih, danskih i američkih zvaničnika, ali su dodali da je on ostavio više pitanja nego odgovora.
Nekoliko ljudi je istaklo da odluku Danske da pošalje dodatne trupe, kao i obećanja podrške od drugih NATO saveznika, vide kao zaštitu od moguće američke vojne akcije. Međutim, evropski vojni zvaničnici nisu naznačili da je cilj da se obeshrabri eventualni američki potez prema ostrvu.
Maja Martinsen (21) složila se i rekla da je „utešno znati da nordijske zemlje šalju pojačanja“, jer je Grenland deo Danske i NATO-a.
Ona je dodala da spor nije u vezi sa „nacionalnom bezbednošću“, već sa „naftom i mineralima koje posedujemo, a koji su netaknuti“.
U Kopenhagenu je danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen najavio pojačano vojno prisustvo u Arktiku „u bliskoj saradnji sa našim saveznicima“, ocenjujući to kao neophodnost u bezbednosnom okruženju u kojem „niko ne može da predvidi šta će se dogoditi sutra.“
„To znači da će od danas i u narednom periodu biti povećano vojno prisustvo u i oko Grenlanda, uključujući avione, brodove i vojnike, i to i iz drugih NATO saveznika,“ rekao je Poulsen.
Na pitanje da li su kretanja evropskih trupa koordinisana sa NATO-om i koju ulogu bi vojni savez predvođen SAD mogao imati u vežbama, NATO je sve upite uputio danskim vlastima.
Međutim, NATO razmatra kako članice mogu kolektivno ojačati prisustvo saveza u Arktiku, rekao je jedan NATO zvaničnik koji nije bio ovlašćen za javne izjave i govorio je pod uslovom anonimnosti.
Rasmusen, danski ministar spoljnih poslova, najavio je formiranje radne grupe sa Amerikancima kako bi se razgovaralo o načinima prevazilaženja nesuglasica.
„Po našem mišljenju, grupa bi trebalo da se fokusira na to kako da se odgovori na američke bezbednosne zabrinutosti, a istovremeno poštuju crvene linije Kraljevine Danske,“ rekao je on.
Govoreći u emisiji FOX News Channel „Special Report“ u sredu, nakon razgovora u Beloj kući, Rasmusen je odbacio i vojno preuzimanje i potencijalnu kupovinu ostrva od strane SAD. Na pitanje da li misli da će SAD izvršiti invaziju, odgovorio je: „Ne, barem se nadam da neće, jer, mislim, to bi bio kraj NATO-a.“
Rasmusen je rekao da je malo verovatno da bi Grenlanđani glasali za američku vlast čak i ako bi im bile ponuđene finansijske pogodnosti, „jer mislim da SAD iskreno ne bi finansirale skandinavski socijalni sistem na Grenlandu.“
„Pa vi niste uveli skandinavski socijalni sistem ni u svojoj zemlji,“ dodao je.
Tramp je, u svom obraćanju novinarima u Ovalnom kabinetu, rekao: „Videćemo kako će se sve razviti. Mislim da će se nešto rešiti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
