Foto: EPA / NEIL HALL / POOLU doba promenljive geopolitike, strateško planiranje mnogih zemalja uključuje maštovite vežbe za pretvaranje njihovih pozicija u oružje u svetu.
Dok su Rusija i Kina bile umereno uspešne u ovoj igri, napori Amerike su joj se već vratili kao bumerang. Rusija je mislila da će energetska zavisnost primorati Evropu da prihvati njenu invaziju na Ukrajinu 2022. godine, i ta računica je delimično bila tačna: Evropi je bilo teško da se odvikne od ruske nafte.
Štaviše, energetski sporazumi su u srži poboljšanih odnosa Rusije sa Indijom i Kinom, pružajući ekonomsku osnovu za novu antiameričku koaliciju. Kina je u podjednako jakoj poziciji, zahvaljujući svojoj kontroli nad strateškim sirovinama i njihovom preradom, posebno retkim zemljama i drugim kritičnim mineralima.
Galijum i germanijum su ključni sastojci samo ne u zelenim energetskim tehnologijama, već i u LED diodama, optičkim vlaknima i visokoperformansnim elektronskim uređajima. A antimon, koji se takođe pretežno nabavlja iz Kine, ključan je za visokoperformansnu vojnu opremu i kao sredstvo za usporivanje gorenja.
Kao odgovor na najavu američkog predsednika Donalda Trampa o carinama povodom „Dana oslobođenja“ u aprilu, Kina je uvela nova ograničenja na sedam dodatnih retkih zemnih elemenata: samarijum, gadolinijum, terbijum, disprozijum, lutecijum, skandijum i itrijum. Nakon što je pokazala malo prethodne svesti o njihovom značaju, Trampova administracija je morala gotovo odmah da se povuče na više frontova svog trgovinskog rata.
SAD se bore da imitiraju rusku i kinesku strategiju, povećavajući proizvodnju energije i ulažući javni novac u promociju razvoja proizvodnje retkih zemnih elemenata. Međutim, oba napora su problematična.
Iako je kratkoročna proizvodnja nafte i gasa možda porasla, dugoročno će biti potrebna nova ulaganja u bušenje i cevovode. Pa ipak, s obzirom na to da marginalni troškovi energije bez ugljenika nastavljaju brzo da padaju, energetske kompanije mudro nerado posvećuju resurse fosilnim gorivima.
To znači da će trenutni američki napor biti samo bljesak u mraku. Razvoj retkih zemnih elemenata je verovatniji, ali će trebati vremena.
Od 1960-ih do 1990-ih, rudnik Mauntin Pas u južnoj Kaliforniji bio je glavni svetski izvor retkih zemnih elemenata. Ali poslednjih decenija, razni američki operateri koji su se upustili u ovaj posao završili su u bankrotu.
Najnovija američka kompanija za retke zemne elemente MP Materials osnovana je 2017. godine i sada je osigurala svoju budućnost dajući Pentagonu udeo od 400 miliona dolara, uz garanciju kupovine onoga što iskopava.
Ali dok Trampov državni kapitalizam može sprečiti budući bankrot, on ne može da čini čuda. Ključna investicija poslanika, postrojenje 10X, neće početi sa proizvodnjom do 2028. godine ili kasnije.
Dakle, u svojoj očajničkoj želji da učini nešto odmah efikasnije, Trampova administracija je posegnula za najočiglednijom i naširoko diskutovanom polugom: dolarom.
Još šezdesetih godina prošlog veka Valeri Žiskar d’Esten, tadašnji francuski ministar finansija, čuveno se žalio da globalni primat dolara daje Americi „prekomernu privilegiju“ unutar globalne ekonomije. Sada, čini se da Tramp želi da testira granice te privilegije, čak i dok teži drugim prioritetima (kao što je pretnja nezavisnosti američkih Federalnih rezervi) koji je potkopavaju.
Postoji duga tradicija razmišljanja o različitim i nesigurnim ulogama međunarodnih valuta tokom vremena. Na početku dugog uspona britanske funte, Volter Bedžhot, veliki urednik časopisa „The Economist“ iz devetnaestog veka, napisao je da je „najkraći i najistinitiji način da se opiše“ britanski finansijski sistem bio da ga nazove „daleko najvećom kombinacijom ekonomske moći i ekonomske delikatnosti koju je svet ikada video“.
Isti argument se može primeniti na američki dolar danas. Kao što je jasno stavljeno do znanja iz nedavnog izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda, dolar je nesumnjivo u centru globalnog finansijskog sistema.
Ali trgovina i finansije se kreću različitim brzinama jer ovo prvo zavisi od razmene proizvodnje dok je ovo druga samo platforma.
Ako jedna finansijska platforma ima problema, može se promeniti. Značajni nepovratni troškovi nisu sprečili Đenovu, Antverpen ili Amsterdam da izgube svoje pozicije globalnih finansijskih centara. Štaviše, lakše je i mnogo brže drugim zemljama da razviju alternative dolaru nego Americi da iznenada razvije sopstvenu industriju retkih zemalja.
Potrebno je samo da otvorite oči da biste videli valute koje nisu opterećene ogromnim fiskalnim problemima, visokim deficitima i rastućim nivoima duga.
Setite se Fejsbukove inicijative “Libra“, preduzete u mnogo stabilnijem svetu, da se pokrene valuta zasnovana na blokčejnu koja je upoređivana sa korpom drugih valuta.
Iako je ovaj napor odmah naišao na protivljenje Sjedinjenih Država i Evropske unije, nije bilo tehničkih prepreka za njegovo sprovođenje. Dok su alternative dolaru – poput evra ili juana – u prošlosti izgledale neverovatno, blokčejn omogućava stari san o svetskoj valuti.
Svakako, Trampova administracija veruje da će stabilni koini, obezbeđeni američkim dolarom, povećati potražnju za trezorskim zapisima i obveznicama, što će SAD omogućiti da lakše servisiraju svoj ogromni nacionalni dug.
Ali, iako su skoro svi stabilni koini zaista vezani za dolar, bila bi potrebna samo jedna finansijska kriza u SAD, ili čak samo nagoveštaj jedne, da bi se stvorio podsticaj za koine vezane za korpu drugih jakih valuta (kao što su australijski, kanadski i hongkonški dolar, norveška i švedska kruna i švajcarski franak).
Maštoviti izdavalac nove sintetičke valute mogao bi čak dodati i neke čiste kriptovalute, a gotovo sigurno bi uključio i najtrajniju monetarnu zaštitu na svetu, zlato.
U svakom slučaju, Tramp je nestrpljiv u pogledu potvrđivanja uloge Amerike u svetu. Voli brze rezultate i prezire gubitnike. Ali uprkos obilju talenta i domišljatosti zemlje, izabrao je borbu koju verovatno neće dobiti. Rastući rizik po globalnu ulogu dolara će se pobrinuti za to.
Autor je profesor istorije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Prinston. Njegova najnovija knjiga nosi naziv Seven Crashes: The Economic Crises That Shaped Globalization (Yale University Press, 2023).
Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
