„Bog je na njihovoj strani“: CNN analizira kako SAD skreću ka hrišćanskom nacionalizmu

Prvi amandman, osim što garantuje slobodu govora, navodi i da Kongres ne sme „donositi zakon o uspostavljanju religije, niti zabranjivati slobodno ispovedanje vere“…

Govori o Isusu Hristu na sahrani Čarlija Kirka

Amerikanci u novijoj istoriji retko su viđali više visokih državnih zvaničnika da javno govore o Isusu Hristu kao što su to činili na komemoraciji Čarlija Kirka, koju je Tramp opisao kao „starinsku versku obnovu“ umesto sahrane.

Nije iznenađujuće što je Kirkova sahrana imala snažan religiozni ton: obraćanje je bilo u središtu njegovog konzervativizma što su istakli brojni politički lideri koji su prisustvovali, uključujući predsednika, potpredsednika, predsednika Predstavničkog doma i većinu članova Trampovog kabineta.

Bog na njihovoj strani

Voditelj podkasta Beni Džonson govorio je o ideji „božanske vlasti“ i pokazao na okupljene sekretare u Trampovom kabinetu.

„Bog im je dao moć nad našom nacijom i našom zemljom“, rekao je, dodajući da je Bog spasio Trampa od metka drugog atentatora „za ovaj trenutak“.

Zvaničnici Trampove administracije tvrdili su da je Bog na njihovoj strani u političkoj borbi protiv protivnika.

„Mi smo na strani dobra. Mi smo na strani Boga“, rekao je savetnik Bele kuće Stiven Miler u govoru koji je, kao i Trampov, obećavao osvetu protiv neimenovanog zla iako su vlasti saopštile da je ubica Kirka delovao samostalno.

Državni sekretar Marko Rubio održao je govor koji se završio razmišljanjem o Hristovom drugom dolasku.

Potpredsednik Džej Di Vens nazvao je Kirka „ratnikom za svoju zemlju, ratnikom za Hrista“, i pozvao Amerikance da „žive dostojno Čarlijeve žrtve i stave Hrista u središte svog života“.

Gde se versko uverenje pretvara u hrišćanski nacionalizam?

Hrišćanski nacionalizam je koncept koji mnogi istoričari i naučnici odbacuju a prema kojem su SAD osnovane kao hrišćanska nacija i da bi hrišćanstvo trebalo da prožima zakone zemlje.

Mnoge akcije Trampove administracije zamaglile su granicu između crkve i države. U danima pre nego što je Kirk ubijen na Univerzitetu Juta Veli, Tramp je govorio u Muzeju Biblije u Vašingtonu, koji se finansira iz privatnih sredstava, gde je obećao da će zaštititi molitvu u javnim školama kroz smernice koje će uskoro izdati Ministarstvo obrazovanja.

„Da biste imali veliku naciju, morate imati religiju“, rekao je Tramp. „U to snažno verujem. Mora postojati nešto posle svega ovoga – a to nešto je Bog“.

Religija u Ministarstvu pravde

Nakon govora 8. septembra, Tramp se sastao sa Komisijom za verske slobode, koju je osnovao izvršnom naredbom u okviru Ministarstva pravde.

Među zadacima komisije su:“Istraživanje osnova verskih sloboda u Americi“ i „identifikovanje aktuelnih pretnji domaćoj verskoj slobodi“.

Tramp je prethodne postupke Ministarstva pravde protiv aktivista koji protestuju protiv prava na abortus ispred klinika okarakterisao kao oblik anti-hrišćanske pristrasnosti.

Pastor sa uticajem na hrišćanski nacionalizam

Prošlog meseca, novinarka CNN-a Pamela Braun profilisala je pastora koji se sam opisuje kao hrišćanski nacionalista – Daglasa Vilsona, koji ima veze sa ministrom odbrane Pitom Hegsetom. Vilson je iz Ajdaha, ali njegova organizacija je otvorila kancelariju i u glavnom gradu, Vašingtonu.

Vilson, koji je govorio na Kirkovom „Samitu vernika“ 2024. godine, rekao je Braunovoj da bi želeo da SAD postanu hrišćanska teokratija. Takođe je izjavio da bi homoseksualnost trebalo da bude ilegalna.

U julu, Trampova Poreska uprava (IRS) objavila je da pastori koji podrže političke kandidate više neće automatski gubiti svoj status oslobođenja od poreza.

Propovedanje vere u državnim institucijama

Istog meseca, Kancelarija za upravljanje i budžet saopštila je da zaposleni u državnoj upravi sada mogu uneti religiju na radno mesto uključujući i promociju svojih verskih uverenja kolegama.

Hegset je organizovao molitvene službe tokom radnog vremena u Pentagonu. Jedna od njih, u maju, uključivala je pastora iz njegove crkve u Tenesiju, koja je povezana sa Vilsonovom Zajednicom reformisanih evangelističkih crkava.

Šta kažu Amerikanci?

Institut za istraživanje javne religije (Public Religion Research Institute – PRRI) poslednjih godina pokušava da proceni koliko je hrišćanski nacionalizam rasprostranjen u SAD. U 2024. godini procenili su da oko 30 odsto Amerikanaca spada u one koji se identifikuju kao pristalice ili simpatizere hrišćanskog nacionalizma, prema njihovoj definiciji – uključujući većinu republikanaca.

Međutim, ovi procenti se znatno razlikuju širom zemlje. U južnim državama poput Misisipija, Luizijane, Oklahome i Alabame, oko polovine stanovnika podržava hrišćanski nacionalizam, dok je taj procenat u republikanskim državama poput Floride i Teksasa oko trećine.

U mnogim demokratskim (plavim) državama, manje od četvrtine stanovnika podržava hrišćanski nacionalizam, prema PRRI-ju, što znači da veliki deo zemlje ne deli filozofiju da bi hrišćanstvo trebalo da ima vodeću ulogu u vladi.