Iskustvo sa novim sistemom na granicama: Putnici iz EU čekaju 15 minuta, mi satima – kao da nas kažnjavaju

U razgovoru za N1 iz Brisela, putnik Timur Vilić opisao je kako ova tranzicija izgleda iz perspektive građana Bosne i Hercegovine koji nisu deo EU/Šengena — uz fotografije redova i procene čekanja i do nekoliko sati.

„Hiljadu ljudi u redu, tri sata čekanja“

Vilić kaže da mu je ulazak u Belgiju već duže vreme “traumatično iskustvo”, a razdvojeni redovi za državljane EU i “ostale” pojačavaju osećaj isključenosti.

„Konkretno ovaj put, bio sam svestan da kreće uvođenje tog sistema. Međutim, i dalje nisam siguran da li su ove džinovske gužve bile posledica novog sistema ili standardna situacija na belgijskoj granici. Leteo sam preko aerodroma Zaventem i dobio sam neke neformalne informacije da primena započinje prvo u Estoniji i Luksemburgu, a potom da će se lagano raširiti po ostatku Evropske unije. Kao što kažem, to su neformalne informacije. Ono što znam jeste da je ovaj put u redu bilo barem hiljadu ljudi, što je sigurno oko tri sata čekanja. Njihove tvrdnje su bile da je reč o standardnoj situaciji kada više aviona sleti u isto vrieme. Istovremeno gledate kako građani EU ne čekaju ni 15 minuta, a mi stojimo. Nekad se zaista osećate kao da ste nešto krivi, kao ‘lopov’ koji moli da ga puste. A svrha moje posete Briselu, kao i najčešće, je poslovna, zapravo politička. To zaista nije najbolji način ophođenja prema ljudima, posebno kada EU ističe da je BiH deo evropske porodice“, kazao je Vilić.

Ističe da je ovoga puta uspeo ubrzati prolaz, ali mu ni to ne deluje pravedno.

„Zbog važnog sastanka u Evropskom parlamentu zamolio sam osoblje da me propusti preko reda i uspeli su. Ali iskreno, ni to nije fer prema ljudima koji možda nemaju ‘dobar razlog’, a moraju stajati satima. Sistem bi trebalo jednako efikasno da funkcioniše za sve koji ispunjavaju uslove ulaska“, dodao je.

Govoreći o kopnenim prelascima, Vilić podseća da je kao student, koji je tokom tog perioda bio u Albaniji, često prelazio granice autobusom.

„Navikao sam na proceduru: izlazak iz autobusa, stajanje u redovima, predaja pasoša, fizički prelazak, pa vraćanje dokumenata. Meni to više nije traumatično, ali potpuno razumem da porodicama s decom, pogotovo noću, to bude vrlo teško. To su situacije u kojima ljudi budu umorni, nervozni i osete se kao da nisu dobrodošli“, naveo je Vilić.

“EU kazni građane, a ne političare s diplomatskim pasošima”

Na pitanje o porukama iz Brisela i realnosti na granicama, Vilić je direktan:

„Zvaničnici EU često dolaze u BiH i govore kako naši političari kažnjavaju građane. Ali ovde se stiče dojam da i EU kažnjava građane BiH – možda zbog grehova nekih političara. Na kraju, ispaštamo mi koji putujemo. Nisu oni s diplomatskim pasošima koji lete helikopterima ti koji će stajati u redovima po tri sata“.

Za narednu godinu je najavljena i primena Evropskog sistema za putne informacije i odobrenje (ETIAS). Reč je o elektronskom sistemu za odobravanje putovanja koji će biti obavezan za putnike iz zemalja kojima nije potrebna viza za ulazak u Šengensku zonu.

Gore najavljeni ETIAS važiće tri godine, ali će se jednokratno plaćati 20 evra po osobi.

Zanimalo nas je kako će izgledati odlazak na letovanja porodice koja prvi put ulazi na područje Evropske unije?

„Budući da je jedna od četiri osnovne slobode Evropske unije sloboda kretanja, mislim da ovo na neki način anulira efekte bezviznog režima. Poenta bezviznog režima jeste zbližavanje između država kandidata i Evropske unije, a sada imate prepreke koje se stvaraju. To definitivno ne doprinosi percepciji građana BiH da su prihvaćeni i poželjni u Evropskoj uniji. Nedavno je komesarka za proširenje Marta Kos prilikom posete našoj državi objavila nove podatke o podršci članstvu BiH, koja je i dalje na dobrom nivou, međutim trend poslednjih godina pokazuje da nivo podrške članstvu BiH u oba entiteta opada. Mislim da ovo stvarno nije potez koji će doprineti učvršćivanju percepcije da je BiH ne samo dobrodošla nego i poželjna u Evropskoj uniji. Nije samo interes BiH članstvo u Evropskoj uniji; u ovom geopolitičkom trenutku to je interes i zvaničnog Brisela da BiH i ostatak zemalja Zapadnog Balkana postanu deo Evropske unije. Iako smatram da je većinski naša, dakle bh. strana, kriva za manjak progresa na tom putu, imamo u potpunosti nelogične trenutke kada primećujemo kontradiktornosti između poruka iz Brisela i stvarnih poteza“, mišljenja je Vilić.

Šta dalje?

Vilić je na kraju poručio da će vreme pokazati hoće li EES „stvoriti očekivane probleme koji već postoje“ ili će se pozitivno iznenaditi u punoj implementaciji od aprila.

„Efekte ovih odluka vidimo na aerodromima, autobuskim stanicama, granicama – najbliže preko Hrvatske pa dalje. Videćemo hoće li potpuna primena olakšati stvari ili potvrditi bojazni. Voleo bih da se pozitivno iznenadimo“, zaključio je.