Istraživanje: Terapijom u najmlađem uzrastu se možda može sprečiti kasnija pojava autizma 1Foto: Pixabay / esudroff

Lekari su prvi put pokazali da se terapijom za malu decu može ublažiti autistično ponašanje i smanjiti verovatnoća da se kod dece dijagnostifikuje autizam pre nego što dođu do školskog uzrasta.

Kod male dece kod koje se primeni terapija nakon što pokažu rane znake potencijalnog autizma, kao što je izbegavanje kontakta očima i neodazivanje na poziv po imenu, za trećinu je manja verovatnoća da će biti dijagnostifikovan autizam u trećoj godini u odnosu na onu sa standardnom negom, zaključili su istražitelji, preneo je Gardijan.

Rezultati istraživanja ukazuju da se intervenisanjem u prvoj godini života kada se može sumnjati na autizam, ali se ne može sa sigurnošću dijagnostifikovati, mogu unaprediti društvene veštine kod potencijalno autistične dece sa dugoročnim pozitivnim posledicama u drugim domenima života.

„Ovo je prvi dokaz na globalnom nivou da se preventivnom intervencijom može ublažiti autistično ponašanje i smanjiti verovatnoća za kasniju dijagnozu“, rekao je profesor Džonatan Grin sa Univerziteta u Mančesteru. „Smatramo da je ovo otkriće prekretnica jer ukazuje da intervencija u ovom ranom periodu može da ima suštinski efekat. Može znatno da promeni način na koji se pruža stručna podrška velikom broju dece širom sveta.“

Međunarodni istraživački tim koji predvodi profesor Endrju Vajthaus sa Univerziteta Zapadne Australije u Pertu, ocenjivao je 104 dece uzrasta od devet do 14 meseci nakon što su pokazala rane znake autizma. Dok je polovina nasumice izabrana da bude podvrgnuta uobičajenoj nezi, ostala deca su prošla deset sesija terapija za pet meseci. Kod svih je ponovo procenjivan stepen autističnog ponašanja kada su napunila 18, 24 i 36 meseci.

Tokom terapijskih sesija su snimani roditelji kako se igraju s decom. Terapeut je zatim pregledao snimak zajedno s roditeljima i pomagao im da shvate različite načine na koje su njihova deca pokušavala da komuniciraju, kao i kako bi mogli bolje da angažuju dete. Cilj je bio da se ojača veza i unapredi interakcija između roditelja i deteta da bi se detetu pomoglo da razvije komunikacione veštine.

Istražitelji su u tekstu u časopisu „Jama pediatrics“ objasnili da se ispostavlja da terapija ublažava neke simptome autizma, što je promena koja se uglavnom zadržavala dok deca ne napune tri godine. U toj fazi su nezavisni lekari procenjivali svako dete i ispostavilo se da je kod petine onih koji su bili podvrgnuti standardnoj nezi dijagnostifikovan autizam dok je ta dijagnoza postavljena samo kod 6,7 odsto onih koji su prošli terapiju.

Prema toj studiji, deca su ostvarila bolje rezultate kada je reč o socijalnoj interakciji, ali i u vezi s drugim simptomima, kao što su ponavljajući pokreti i neobične reakcije na čulne nadražaje, kao što su ukus i miris. Međutim, kako se navodi, potrebno je obaviti dodatna istraživanja da bi se utvrdilo da li je terapijom samo odložena dijagnoza ili je njome sprečena pojava autizma kod neke dece.

Istražitelji su naglasili da terapija nije lek za autizam. Mnoga deca su na kraju studije i dalje imala probleme u razvoju kada su napunila tri godine. Ali rezultati istraživanja ukazuju da se primerenom terapije može bar pomoći da neka deca razviju društvene veštine pre školskog uzrasta.

Vajthaus je rekao da „do sada nijedna terapija nije pokazala toliko pozitivne efekte na razvoj da je uticala na postavljanje dijagnoze kod deteta“. „Iz tog razloga, terapija ima realni potencijal da promeni način na koji pružamo podršku deci koja se razvijaju drugačije. U suštini ovo je promena sa politike ’čekaj da vidiš’ na politiku ’prepoznaj i deluj’, odnosno na novi klinički model koji bi mogao da promeni vid podrške porodicama“, ukazao je Vajthaus.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.