Foto: EPA/AARON SCHWARTZ / POOLEvropska unija (EU) dobila je uznemirujući podsetnik na svoju krhku poziciju u globalnoj borbi velikih sila kada je bivši italijanski premijer Mario Dragi u nedavnom govoru ponovio jednu surovu istinu: zavisnost od strateških resursa nije spojiva sa evropskim suverenitetom.
Kako je navela Evropska komisija, Kina snadbeva Evropu sa 100 odsto teških retkih zemnih elemenata (HREE) i 81 odsto lakih retkih zemnih elemenata (LREE). Ovakav aranžman nije u najboljem interesu nijedne članice EU.
Biti zavistan od snažnije sile sa neprijateljskim namerama predstavlja ozbiljnu stratešku grešku, ukazuje Nikolo Komini sa američkog Enterprise instituta u analizi za Centar za evropske analize.
Od etničkog čišćenja i potčinjavanja ujgurskog naroda, do neprekidnih napada na demokratiju u Hongkongu – Komunistička partija Kine (KPK) jasno pokazuje duboko neprijateljstvo prema evropskim vrednostima.
Zavisnost EU od kineskih retkih zemnih elemenata predstavlja jasan i hitan bezbednosni rizik. U ratnim vremenima, ili u svrhu političkog pritiska, KPK može ponovo obustaviti izvoz, kao što je to uradila u aprilu.
Tada je odluka bila usmerena ka SAD u kontekstu trgovinskog rata, ali uključivanje Evrope u kineski odgovor pokazuje da Kina razume ranjivost kontinenta i da je spremna da to iskoristi.
Lanac snabdevanja u EU bio bi paralizovan. Od električnih vozila do odbrambene industrije, Evropa zavisi od Kine.
Za jaču i nezavisniju EU, zemlje članice moraju da potraže alternative – unutar i izvan Unije. Prošle godine na snagu je stupio Zakon o kritičnim sirovinama (Critical Raw Materials Act), sa ciljem da se podstaknu novi sporazumi sa dobavljačima i razvoj rudarske industrije unutar Evrope.
Italija igra aktivnu ulogu u ovom procesu oslanjajući se na sopstvene resurse kako bi smanjila zavisnost.
Krajem juna, Rim je najavio Nacionalni program opšte mineralne eksploracije (Programma nazionale di esplorazione mineraria generale) – kako bi oživeo italijansku rudarsku industriju. Kroz istraživanje podzemlja, vlada se nada da će identifikovati ključne lokacije za otvaranje profitabilnih rudnika širom zemlje.
Projekat, međutim, nije bez izazova.
Italijanski zakoni i birokratija izazivaju dugotrajna kašnjenja. Od dozvola, rudarskih koncesija, do stavljanja rudarskih objekata u funkciju, može proći i do 15 godina.
Ali Italija može učiniti više s obzirom na to da Nacionalni program istraživanja neće zadovoljiti sve potrebe Italije i EU, zemlja može uključiti projekte retkih zemnih elemenata u svoj Mattei plan fokusiran na Afriku.
Premijerka Đorđa Meloni predstavila je Mattei plan na Samitu Italija – Afrika u Rimu u januaru 2024. godine, pokrenuvši inicijativu vrednu 5,5 milijardi evra (6,4 milijarde dolara) koja uključuje devet pilot projekata u Alžiru, Obali Slonovače, Egiptu, Etiopiji, Keniji, Maroku, Mozambiku, Republici Kongo i Tunisu.
Plan obuhvata ulaganja u obrazovanje i obuku, poljoprivredu, zdravstvo, energetiku, vodu i infrastrukturu, s ciljem da se podstakne ravnopravno partnerstvo i suzbiju neregularne migracije rešavanjem njihovih ekonomskih uzroka.
Proširenje Mattei plana ne bi li direktno uključio ulaganja u rudarenje retkih zemnih elemenata moglo bi poslužiti kao probni teren za razbijanje kineske dominacije nad snabdevanjem Evrope tim strateškim resursima.
Ulaganjem u početne projekte, Italija može raditi na diverzifikaciji lanaca snabdevanja. Takođe može razmotriti partnerstva sa drugim afričkim zemljama, poput namibijskog projekta Lofdal.
Ovakvi projekti mogli bi biti ubrzani kroz mehanizme utvrđene Zakonom o kritičnim sirovinama (Critical Raw Materials Act).
Mattei plan se značajno razlikuje od kineske Inicijative Pojas i put (BRI). Dok BRI koristi investicije i kredite kao instrument političkog uticaja – efektivno primoravajući partnerske zemlje na zavisnost – Mattei plan teži konstruktivnim, razvojnim sporazumima koji grade kapacitete lokalnih zajednica.
Italija i EU moraju graditi odnose sa istomišljenicima. U trenutku kada se tradicionalni saveznici okreću od Evrope, kontinent mora da se fokusira na sopstvene ključne interese.
Ipak, Mattei plan ima ograničen domet. Zbog zaduženosti Italije i njenog odnosa duga prema BDP-u od oko 137 odsto, Rim nema kapacitet da bude investicioni gigant na međunarodnoj sceni. Međutim, može imati ulogu pokretača i partnera u okviru šireg angažmana EU.
Mattei plan već sarađuje sa Evropskom komisijom, koristeći sredstva iz evropske inicijative Global Gateway kao delimično finansiranje. Ova saradnja se može dodatno razvijati i proširiti.
Vlada premijerke Meloni može pokazati konkretne prednosti bližeg partnerstva sa afričkim državama.
Ulaganja u rudarske projekte ojačaće lance snabdevanja retkim zemnim elementima tako što će se povećati broj dobavljača na tržištu, što će s vremenom dovesti do pada cena u korist brojnih evropskih industrija.
Dugoročno, to ima potencijal da umanji kinesku dominaciju nad tržištem retkih zemnih elemenata i smanji zabrinjavajuću političku moć koju Peking trenutno ima kroz svoju kontrolu resursa.
Na taj način bi upozorenje Marija Dragija moglo da preraste u konkretne poteze i da evropski suverenitet postane nešto više od puke fraze.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
