Izaslanik EU za sankcije: Mere sve više guše Rusiju, uskraćujući joj ključne prihode

Izaslanik EU za sankcije Dejvid O’Saliven (David O’Sullivan) rekao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 16. decembra da, iako je sprovođenje sankcija „igra mačke i miša“, mere daju rezultate i da ruski prihodi „trpe“.

O’Saliven je govorio putem video-poziva iz Brisela, dva dana uoči samita EU na kojem bi trebalo da se razmotre dodatne kaznene mere kao odgovor na gotovo četvorogodišnju rusku invaziju punog obima na Ukrajinu.

Korišćenje 140 milijardi evra (165 milijardi dolara) zamrznute ruske imovine za finansijsku podršku Ukrajini nalazi se na vrhu dnevnog reda.

Međutim, ove nedelje će EU dodati oko 40 brodova na svoju listu sankcionisanih plovila, koja se koriste za zaobilaženje ograničenja ruskog izvoza nafte. Time bi se, prema O’Salivenovoj proceni, ukupan broj popeo na oko 600 plovila, odnosno približno 75 odsto takozvane ruske „flote iz senke“.

‘Brže’ sankcije

Ovo proširenje predstavlja promenu dosadašnje prakse EU, prema kojoj su novi brodovi dodavani samo u okviru 19 uzastopnih paketa sankcija — od kojih je svaki zahtevao dugotrajne pregovore među državama članicama.

„Sada smo se dogovorili da možemo redovnije i uz nešto manje pompe da uvrštavamo pojedinačna plovila i brodove na listu. Dakle, biće brže. Nećemo morati da čekamo svakih nekoliko meseci na veći paket“, rekao je O’Saliven. „Moći ćemo to da radimo na mesečnom ili čak nedeljnom nivou čim identifikujemo kritičnu masu plovila.“

O’Saliven je rekao da EU takođe želi da vodi pregovore sa zemljama u kojima su brodovi zvanično registrovani, kako bi se ubrzao i pojednostavio postupak njihovog zaustavljanja i pregleda, čime bi se dodatno poremetile operacije flote iz senke.

On je naveo da je pribavljanje dozvole za ukrcavanje od države zastave „od slučaja do slučaja“ problematično.

„U tom slučaju, znate, plovilo prolazi pored vaše obale i vi onda morate da pošaljete mejl nekom registru negde i kažete: ‘Hej, ovaj brod plovi pod vašom zastavom, imamo razloga da verujemo da se ne ponaša kako treba. Da li možemo da ga pregledamo?’ A dok stigne odgovor, plovilo je već otišlo dalje.“

Umesto toga, rekao je O’Saliven, EU traži ili „brži mehanizam“ ili „otvorenu dozvolu“.

Pad ruskih prihoda od nafte

Nacrti zaključaka za samit EU 18. i 19. decembra, u koje je RSE imao uvid, pozivaju na „dalje koordinisano delovanje država članica i saradnju sa partnerima iz G7, takođe u vezi sa lučkim i obalnim državama i u odnosu na države zastave trećih zemalja i čitav ekosistem flote iz senke, kako bi se dodatno smanjili ruski energetski prihodi“.

Rusija je treći najveći proizvođač nafte na svetu, ali je EU dramatično smanjila sopstvenu potrošnju ruske sirove nafte koja se doprema cevovodima i zabranila uvoz morskim putem. Sankcionisanim plovilima zabranjen je ulazak u luke EU.

Dodatne sankcije uvele su i ograničenje cene po kojoj treće zemlje mogu da kupuju rusku sirovu naftu, koja trenutno iznosi 47,60 dolara po barelu — znatno ispod tržišnih cena.

Prihodi Rusije od izvoza pali su u novembru na najniži nivo od početka totalne invazije na Ukrajinu 2022. godine, saopštila je Međunarodna agencija za energiju (IEA) 11. decembra. IEA je to pripisala i sankcijama i ukrajinskim napadima dronovima na infrastrukturu ruske naftne industrije, uz napomenu da su pale i cene nafte na globalnim tržištima.

O’Saliven je rekao da nove mere EU, koje bi trebalo da stupe na snagu u januaru, već imaju efekta. Nove sankcije zabranjuju uvoz u EU proizvoda dobijenih preradom ruske nafte.

„To je bio veliki deo poslovnog modela, naročito indijskih rafinerija, ali i nekih drugih – u Turskoj, pa čak i nekih kineskih – da uvoze rusku sirovu naftu, prerade je i zatim prodaju Evropi kao indijski, turski ili kineski proizvod. To više nije moguće”, rekao je on.

„Ako u prerađenom proizvodu postoji makar i kap ruske sirove nafte, on se ne može izvoziti u Evropsku uniju. To izaziva velike poremećaje“, dodao je.

Uticaj na Indiju i Kinu

Kao rani znak toga, indijska kompanija Reliance Industries objavila je u novembru da će prestati da uvozi rusku sirovu naftu u Jamnagar, najveći kompleks za preradu nafte na svetu, kako bi se uskladila s novim pravilima.

Taj potez pozdravio je Vašington, koji je najavio sekundarne carine prema Indiji zbog njenog uvoza ruske nafte.

U oktobru su Sjedinjene Države takođe nedavno uvele sankcije protiv dve najveće ruske naftne kompanije, Lukoila i Rosnjefta, čime je dodatno povećan pritisak na industriju. EU je potom uvela „pooštrenu zabranu transakcija“ protiv Rosnjefta i Gazpromnjefta, podružnice državnog ruskog gasnog giganta Gasproma.

Međutim, čini se da su pokušaji ograničavanja ruskog izvoza nafte do sada imali manji uticaj na Kinu.

„Niko zapravo nije bio spreman da se ozbiljno suprotstavi Kini. Znam da je EU sankcionisala nekoliko naftnih terminala, ali u suštini je to kao igra ‘udari-krticu'“, rekla je za RSE 15. decembra Mišel Bokman, analitičarka u kompaniji Vindvord (Windward), koja se bavi pomorskom obaveštajnom analizom.

O’Saliven je priznao tu primedbu, uporedivši sprovođenje sankcija sa „igrom mačke i miša“ koja nikada ne može u potpunosti da uspe.

„U Moskvi čak možete da završite master studije o zaobilaženju sankcija. Usput, upravo smo sankcionisali osobu zaduženu za taj program, tako da on sada može da govori iz ličnog iskustva. Dakle, to je veoma sofisticiran sistem zaobilaženja sankcija“, rekao je.

„Ono što ja tvrdim jeste da mi stalno činimo to težim, složenijim… polako ali sigurno sve više i više otežavamo Rusiji da prodaje naftu po bilo kakvoj razumnoj ceni.“