EPA/DINGENA MOLIzbori održani u sredu u Holandiji sigurno bi trebalo da budu zabeleženi kao jedan od najboljih dana evropskih centrista u dugom nizu godina.
Gert Vilders, krajnje desni populista koji je najavljivao izlazak iz EU na putu ka šokantnoj pobedi na izborima 2023. godine, izgubio je skoro trećinu svojih birača nakon 11 haotičnih meseci za njegovu Partiju slobode (PVV) u koaliciji.
Istovremeno, vatreno proevropski liberal Rob Jeten je zabeležio uspon u poslednjim danima kampanje i ima dobre šanse da postane premijer. Sa 38 godina bi bio najmlađa osoba na toj funkciji od Drugog svetskog rata i prvi otvoreno gej kandidat koji je to ikada učinio.
„Mnogi u briselskom mehuru će pozdraviti uspon mejnstrim, provladine i reformski orijentisane stranke“, rekao je jedan diplomata EU, kome je garantovano da ostane anoniman jer je tema politički osetljiva.
Holanđani, dodao je, imaju mnogo toga da doprinesu EU.
Ali, iako mogu da odahnu na kraju Vildersovog „intermeca“, stanovnicima dominantnog liberalnog centra u Evropi – onim briselskim zvaničnicima, diplomatama i ministrima koji vode EU šou – bilo bi ispravno savetovano da ne slave previše, ukazuje Politiko.
Na osnovu iskustva iz prethodnih godina, konačni sastav sledeće vlade i njeni politički planovi neće biti jasni mesecima, a za to vreme ko zna šta će se desiti u Ukrajini, na Bliskom istoku ili u trgovinskom ratu američkog predsednika Donalda Trampa sa Kinom.
„Za evropsku saradnju je neophodno da nova vlada bude stabilna i sposobna da donosi smele odluke, s obzirom na trenutne geopolitičke izazove sa kojima se Evropa suočava“, rekao je isti diplomata.
Čak i kada nova koalicija konačno počne sa radom, ovi izbori bi trebalo da zabrinu evropske liberalne centriste gotovo koliko i da ih raduju.
Jetenova stranka Demokratija 66 nikada nije prošla tako dobro na holandskim izborima. Pod pretpostavkom da dobije posao koji želi, biće prvi premijer te stranke. Ove nedelje je za Politiko rekao da želi da približi Holandiju EU.
Sinoć su zvaničnici u Briselu privatno pozdravili mogućnost da se Holanđani i njihove visoko cenjene diplomate vrate na svoje istorijsko mesto u centru zbivanja u EU nakon dve godine tokom kojih su izgubili deo uticaja.
Odlazećem premijeru Diku Šufu, 68-godišnjem tehnokrati, uvek je bilo teško da sledi primer bivšeg dugogodišnjeg predsednika holandske vlade Marka Rutea, zvezde EU, koji sada vodi NATO. Domaće podele su mu dodatno otežavale posao.
Ali proevropski duh je takođe porastao jer je Vilders želeo da drži EU na odstojanju. Jetenov stav ne može biti više drugačiji. U stvari, zvuči kao san svakog federaliste EU.
„Želimo da prestanemo da govorimo ‘ne’ po difoltu i da počnemo da govorimo ‘da’ zajedničkom radu. Ne mogu dovoljno naglasiti koliko će teška biti situacija u Evropi ako se dalje ne integrišemo“, rekao je Jeten ove nedelje za Politiko.
U Briselu, zvaničnici očekuju da će sledeća holandska administracija zadržati isti široki pogled na ključne politike: ograničenje dugoročnog budžeta EU; suzbijanje migracija; podsticanje trgovine i konkurentnosti; i podrška Ukrajini, uz jaču zajedničku odbranu.
Jedno područje gde bi stvari mogle da se iskomplikuju jeste politika u oblasti klime. Jeten je posvećen akcijama u oblasti klime i mogao bi da završi u sporazumu o podeli vlasti sa strankom Zelena levica-laburisti, koju je na ovim izborima predvodio bivši šef Zelenog plana EU Frans Timermans.
Kako će vlada koju bi Jeten vodio uravnotežiti klimatske akcije sa poboljšanjem ekonomskog rasta biće ključno za političke diskusije u Briselu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen smanjivala je klimatske mere usred žalbi desnog centra da su skupe za potrošače i preduzeća. Ali ona želi da obezbedi podršku za nove ciljeve smanjenja emisije gasova staklene bašte do 2040. godine.
Na drugim mestima, stanovanje i migracije – dve oblasti koje često povezuju krajnje desničarski političari – bile su centralna pitanja u holandskoj kampanji. I jedno i drugo će i dalje biti na agendi EU.
Za mnoge koji prate rezultate u Briselu, najveće brige su praktične – da li će sledeća holandska vlada biti stabilnija od prethodne? I koliko će vremena biti potrebno da se formira koalicija?
Sedam meseci je prošlo između poslednjih izbora u novembru 2023. i Šofovog stupanja na dužnost premijera u julu 2024. godine.
„Ovo je istorijski rezultat izbora jer smo pokazali ne samo Holandiji već i svetu da je moguće pobediti populističke i ekstremno desničarske pokrete. Veoma sam željan da sarađujem sa drugim strankama kako bismo što pre započeli ambicioznu koaliciju“, rekao je Jeten svojim pristalicama.
Ispod retko dobrih vesti o proevropskom trijumfu i neuspehu krajnje desnice kriju se zabrinjavajućiji trendovi za centriste EU.
Pre svega, tu je čista nestabilnost rezultata. Većina birača je očigledno donela odluku u poslednjem trenutku.
Vilders je prešao put od pobede na izborima i osvajanja 37 od 150 mesta u donjem domu Holandije 2023. godine do projektovanih 26 mesta ovog puta. Jetenova stranka D66, u međuvremenu, prošla je put od toga da je imala samo devet mesta pre dve godine do sadašnjih projektovanih 26, pokazuju preliminarne prognoze holandske novinske agencije ANP.
Hrišćansko-demokratski apel desnog centra osvojio je samo pet mesta 2023. godine, ali sada će, prema prognozam, osvojiti 18. Sa ovako divljim oscilacijama, sledeći put bi se moglo dogoditi bilo šta.
Većina velikih stranaka kaže da sada neće sarađivati sa Vildersom u koaliciji, što Jetena čini verovatnijim novim premijerom ako se projekcije ostvare. Ali Vilders kaže da je daleko od kraja.
„Nećete me se rešiti dok ne napunim 80 godina“, rekao je 62-godišnjak pristalicama.
U stvari, Vilders bi mogao da dođe do zaključka da je period u opoziciji – slobodan od ograničenja i kompromisa potrebnih u vladi – savršen za nastavak njegovih zapaljivih kampanja protiv islama, imigracije i EU.
Donald Tramp, Marin Le Pen i Najdžel Faraž su svi bili otpisani pre nego što su se vratili u svoje političke frontove.
„Nadali smo se drugačijem ishodu, ali smo ostali pri svome. Odlučniji smo nego ikad“, napisao je Vilders na X.
Drugi oblak na proevropskom horizontu je sudbina Timermansa.
Očekivalo se da će njegova lista levog centra dobro proći i bila je druga u anketama iza Vildersove Slobodne partije mesecima pre glasanja.
Ali prema preliminarnoj prognozi, Zelena levica-laburisti će umesto 25 mesta imati dvadeset. Timermans – koji se takođe kandidovao 2023. godine – podneo je ostavku na mesto lidera.
To nije bio samo poraz za stranku, već i u nekim aspektima za Brisel. Timermans je bio izvršni potpredsednik Evropske komisije tokom prvog mandata Fon der Lajen, a neki, posebno njegovi protivnici, videli su ga kao tvorevinu „EU mehura“.
Drugi ukazuju na činjenicu da levi centar ima problema širom Evrope.
„Jasno je da ja, iz bilo kog razloga, nisam mogao da ubedim ljude da glasaju za nas. Vreme je da napravim korak unazad i prenesem vođstvo našeg pokreta na sledeću generaciju“, rekao je Timermans.
Jetenov proevropski stav bi mogao da ga proganja i do sledećih izbora. Ako ne uspe da učini čuda kako bi potkrepio svoj optimističan stav među biračima, njegovi evroskeptični protivnici imaju gotov argument za ono što je pošlo po zlu.
Nedavna istorija u Holandiji i drugde sugeriše da se neće plašiti da ga iskoriste.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
