Danas lokalni izbori u više država SAD: Ako Trampov „zid“ počinje da puca, ovo je mesto gde će se to prvo videti

Predsednici se zato navikavaju da čuju samo ono što žele da čuju. A mehurić u Ovalnom kabinetu retko je bio toliko nepropustan kao kod Donalda Trampa, sa njegovim odredom poslušnika i obožavanjem od strane konzervativnih medija, piše CNN.

Ovo je predsednik koji, kako kritičari tvrde, uništava sumnjive brodove kartela na moru u čemu vide vanpravne egzekucije. On šalje trupe u američke gradove. Srušio je istorijsko Istočno krilo Bele kuće – samo zato što mu se moglo.

Trampova projekcija svemoći dostiže nove visine dok se patnja izazvana zatvaranjem vlade produbljuje.

Skidajući pogled sa globalnih mirovnih pregovora i samita sa kineskim liderom Si Đinpingom, u intervjuu za „60 Minutes“ insistirao je da bol miliona neće prestati dok demokrate ne popuste.

Ovo je usledilo nakon njegove, naizgled neironične žurke na Noć veštica na temu Velikog Getsbija, parabole o tome kako su korumpirano bogatstvo i materijalizam uništili živote u eri džeza.

Samo sudije koje su ograničile neka od njegovih najodvažnijih preuzimanja moći uspeli su da ga uspore.

Iako on tvrdi da su ovo „najboljih devet meseci bilo koje administracije“, ankete sugerišu da Amerikanci misle drugačije. Uprkos tome, deluje kao da je spreman za pad – što američki neumoljivi izborni kalendar često rado omogućava.

Izbori za guvernere u Nju Džersiju i Virdžiniji danas i, u manjoj meri, izbor za gradonačelnika Njujorka i inicijativa za redistriktiranje u Kaliforniji nude biračima prvu priliku da opipljivo ocene Trampov drugi mandat.

Postoji mnogo razloga da se previše ne očajava vezano za današnje izbore, pošto birači, ogorčeni trenutnim predsednikom imaju veći podsticaj da izađu na glasanje. Takođe, niko ne zna kako će izgledati političko okruženje, ekonomija, međunarodna situacija ili Trampov lični rejting pred mnogo važnijim srednjoročnim izborima sledeće godine.

Čak ni potpuni demokratski uspeh u utorak neće izbrisati sramotu Demokratske partije iz 2024. godine. Niti će promeniti Trampovo ponašanje ili ga odvratiti od vladanja isključivo za svoju bazu.

Ipak, ovi prvi značajniji nacionalno praćeni izbori od kada je Tramp povratio Belu kuću su važni jer ih oblikuje bes najrazornije godine u modernoj predsedničkoj istoriji. Oni su takođe poligon za ranjene demokrate koji pokušavaju da slože kontraofanzivu protiv Trampa i ublaže prezir ravnodušnih birača.

Velike demokratske pobede zasnovane na nezadovoljstvu Trampovim predsedništvom možda neće odjeknuti u Zapadnom krilu.

Ali sigurno bi poslale upozorenje republikancima, oblikujući rane dane kampanje za srednjoročne izbore i potencijalno utičući na kraj vladinog zastoja.

Ipak, Tramp je majstor u rušenju očekivanja. U prošlosti je pokazivao iznenadnu snagu kada su ankete sugerisale suprotno. Ako može da ignoriše prognoze o dobrom demokratskom rezultatu u utorak, uprkos lošem nacionalnom raspoloženju, napisao bi još jedno poglavlje u svojoj izvanrednoj priči o političkoj otpornosti.

Najzanimljiviji izbori mogli bi biti oni u Nju Džersiju.

Ako Trampov zid počne da se ruši, to bi se prvo moglo videti u Nju Džersiju.

Razlog je što Virdžinija oduvek ima jedinstveni politički mikroklimatski kontekst. Demokratska kandidatkinja tamo, Abigejl Spanberger – iako kritična prema Trampu – bazirala je svoju kampanju na pitanjima pristupačnosti koja ujedinjuju liberalne birače u predgrađima Vašingtona i promenljive glasače u prigradskim okruzima.

Ali njena prijateljica i bivša koleginica iz Predstavničkog doma, demokratska kandidatkinja iz Nju Džersija Miki Šeril, približila je Trampa centru svoje trke, predstavljajući svog republikanskog protivkandidata Džeka Čatarelija kao Trampovog klona.

„Uradiće sve što mu Tramp kaže, a ja ću se boriti protiv svakoga da radim za vas“, rekla je Šeril, bivša pilotkinja helikoptera u mornarici i majka četvoro dece, govoreći o svom protivkandidatu tokom njihovog prvog debatnog okršaja u septembru.

Nikada nije dopustila da Čatareli zaboravi da je Trampu dao ocenu „A“ tokom njihove druge debate prošlog meseca.

Kandidat republikanaca iz Nju Džersija vodi balansiranu kampanju, slično kao što je to uspešno učinio guverner Virdžinije Glen Joungkin pre četiri godine. To podrazumeva maksimalno mobilisanje Trampove baze u godini kada dominantni republikanski lider njegove generacije nije na listi, ali i privlačenje birača preletača koji bi mogli biti skeptični prema ponašanju predsednika.

Čatareli je svoju ocenu za Trampa zasnovao na konkretnim pitanjima. „U pravu je što se tiče obezbeđivanja granice. Inflacija je mnogo niža nego pod Bajdenom, zaustavio je offshore vetroparkove, suprotstavlja se sistemu naplate vozačima u prepunim delovima Njujorka i četvorostruko je povećao odbitak za državne i lokalne poreze (SALT)“, rekao je republikanski kandidat tokom druge debate u Nju Džersiju.

Nju Džersi nije sigurno tlo za guvernerske trke. Povremeno je birano republikanske guvernere, uključujući Kristin Tod Vitman i Krisa Kristija. Ako Čatareli postane prvi republikanski guverner Nju Džersija u Trampovoj eri, predsednik će sigurno preuzeti zasluge.

Dok Šeril pokušava da poveže protivkandidata sa nepopularnim aktuelnim predsednikom i visokim troškovima hrane, zdravstvene zaštite i stanovanja pod njegovim nadzorom, Čatareli se takođe oslanja na poruku promene, ciljajući sada nepopularnog demokratskog guvernera Nju Džersija, Fila Marfija.

Ključna pitanja koja Nju Džersi može da odgovori

Kristofer Šilds, direktor Centra Eagleton na Univerzitetu Ratgers, rekao je da su lokalni faktori, uključujući cene komunalija i porez na imovinu, najvažniji pokretači trke u Nju Džersiju. Ipak, ispod glavnog rezultata, trka može pružiti nove izborne uvide.

„Nju Džersi je verovatno pomerio desno u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa. Biće zaista zanimljivo videti da li će se taj trend nastaviti u ovoj trci ili će reakcija na Trampovo predsedništvo vratiti državu ulevo“, rekao je Šilds.

Šilds je takođe sugerisao da će izbori u Nju Džersiju i Virdžiniji biti test da li je podeljena Demokratska stranka „u stanju da se ujedini i zaista poveća izlaznost za prilično umerenog demokratskog kandidata za guvernera“.

Ovo je ključno pitanje jer politička strategija širokog spektra, koja bi omogućila umerenijim kandidatima da uspeju u srednjim oblastima i ultra-liberalima da pobede u povoljnim distriktima, i dalje zahteva izlazak baze levog krila stranke svuda.

Sa republikanske strane, trka u Nju Džersiju može pružiti uvid strategima GOP-a za predstojeće kongresne izbore, dok modeliraju svoju koaliciju. „Postoji osećaj da Trampovi republikanci izlaze da glasaju za Trampa, ali ne uvek kada su drugi republikanci na vrhu liste,“ rekao je Šilds.

Nju Džersi bi mogao početi da odgovara na pitanja o Trampovoj trajnoj privlačnosti, prenosivosti njegove harizme i budućem pravcu Republikanske stranke. Uostalom, on više nikada neće biti na vrhu republikanske liste, pod uslovom da ne pokuša da subvertuje Ustav trećim mandatom, tako da će republikanci pre ili kasnije morati da nauče da funkcionišu bez njega.

Tokom 2024, Tramp je ostvario umerene, ali značajne dobitke među crnim i hispano biračima, što je navelo neke MAGA strategiste da sanjaju o trajnoj političkoj realignaciji zasnovanoj na eroziji ključnih demokratskih biračkih baza.

Pitanje je da li te aspiracije mogu da opstanu nakon Trampa. Nju Džersi bi mogao početi da daje odgovore.

U nekim gradovima ove države prošle godine, Tramp je više nego udvostručio svoj udeo i ukupan broj latino birača u poređenju sa izborima 2020.

Ne očekuje se ista vrsta entuzijazma bez Trampa na glasačkom listiću. Ipak, rezultati u okruzima gde je predsednik nadmašio očekivanja biće pažljivo analizirani posle utorka radi lekcija o dugoročnim republikanskim nadama.

Veći od očekivanog pad podrške mogao bi takođe ukazati na uticaj njegovih strožih imigracionih politika i razočaranja u ekonomiji u prvoj polovini 2025.

Demokratski argument u Nju Džersiju najjasnije je izneo bivši predsednik Barak Obama na mitingu za Šeril u subotu, gde je kritički osudio rad svog naslednika, pokušavajući da izbegne nedavni demokratski promašaj patronizovanja Trampovih birača.

Barak Obama je u svom govoru u Nju Džersiju bio direktan: „Apsolutno nema dokaza da su republikanske politike poboljšale život ljudi u Nju Džersiju. Oni su uložili ogromnu energiju da se ukopaju na vlasti, kažnjavaju svoje neprijatelje, obogaćuju svoje prijatelje i ćute kritičare. Prave veliku predstavu o deportacijama i napadima na transrodne osobe. Nikada ne propuštaju priliku da okrive manjine i DEI za svaki problem.“

„Ali ono što nisu učinili jeste da vam pomognu“, nastavio je bivši predsednik. „Nisu ponudili ozbiljne predloge da se smanje troškovi stanovanja ili učine namirnice pristupačnijim. Nisu poboljšali naše škole, olakšali zdravstvenu zaštitu, skratili put do posla, niti pripremili mlade za budućnost u kojoj veštačka inteligencija može preuzeti poslove“.

Ako rezultati današnjih izbora ne budu povoljni za republikance, njihovo tumačenje neće iznenaditi: Trampovi saradnici će ukazivati na to da su Nju Džersi i Virdžinija pripali Haris prošle godine, ili kriviti nastup republikanske kandidatkinje u Virdžiniji, potpredsednice Vinson Irl Sirs sa kojom predsednik nije lično vodio kampanju.

Pojedinačni izbori ne mogu promeniti dugoročnu putanju zemlje. U vanizbornoj godini predsednik neće doživeti politički udarac koji su demokrate naneli Obami 2010. ili sam sebi 2018. kada je Demokratska stranka povratila većinu u Predstavničkom domu.

Ipak, deo od desetina miliona birača koji će oblikovati poslednje dve godine Trampovog predsedništva 2026. i uticati na njegovo nasleđe u predsedničkim izborima 2028. već je izrazio svoj stav. Njihova poruka pokazuje da američka politika nikada ne stoji u mestu, čak ni za predsednika poput Trampa, koji pokušava da prkosi političkim talasima.