Izmene krivičnog zakona u Rusiji: Hapšenja i konfiskovanje imovine zbog „diskreditacije vojske“ i pozivanja na sankcije

Odgovarajuće izmene i dopune Krivičnog zakona (CC) čiji su autori članovi Jedinstvene Rusije Irina Jarovaja i Vasilij Piskarev odobreni su dan ranije od strane vladine komisije za zakonodavne aktivnosti.

Prema članovima Krivičnog zakona o diskreditaciji vojske i pozivanju na sankcije, u ovom slučaju, predlaže se ukidanje principa predrasuda (sada krivična odgovornost za ove zločine javlja se tek nakon administrativne kazne) i uvođenje konfiskacije imovine.

Advokati koje je intervjuisao Kommersant veruju da će novi amandmani prvenstveno uticati na novinare, javne ličnosti, advokate i političare.

Predlog zakon uključuje amandmane na nekoliko članova Krivičnog zakonika. Dakle, pozivi na uvođenje sankcija protiv Ruske Federacije (član 284.2 Krivičnog zakona), ako su izvršeni „iz plaćeničkih motiva“ biće kažnjivi novčanom kaznom od 1 do 3 miliona rubalja ili kaznom zatvora do pet godina (sada ovaj članak predviđa novčanu kaznu do 500 hiljada rubalja i kaznu zatvora do tri godine).

Štaviše, krivična kazna će uslediti bez obzira na to da li je građanin prethodno procesuiran po sličnom administrativnom članu.

Na isti način, bez predrasuda, predlaže se kažnjavanje za javnu diskreditaciju oružanih snaga (član 280.3 Krivičnog zakona) sa plaćeničkim namerama, ali ovdje sankcija ostaje ista – novčana kazna do jednog milion rubalja ili kazna zatvora do sedam godina (pod otežavajućim okolnostima).

Ako osoba iz plaćeničkih motiva doprinosi sprovođenju antiruskih odluka međunarodnih organizacija (član 284.3), onda će se suočiti sa kaznom zatvora do sedam godina. Pored toga, amandmani predviđaju mogućnost konfiskacije imovine koja proizilazi iz izvršenja ovih krivičnih dela.

Autori inicijative motivisali su njenu relevantnost štiteći interese Rusije „od kriminalnih aktivnosti koje predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti“.

„Očigledno je da izvršenje ovih zločina iz plaćeničkih motiva ili za iznajmljivanje ukazuje na povećanu javnu opasnost od počinjenih dela, namerno fokusiranje na kriminalnu dobit za radnje nezakonite prirode“, kaže se u obrazloženju.

Advokat Dmitrij Agranovski skaže da je Rusija u sukobu sa brojnim jakim i uticajnim zemljama, „tako da se u ovoj fazi povećala javna opasnost od ovih dela. Možda kada se svi pomirimo, relevantni članci će biti prilagođeni“.

Po njegovom mišljenju, prema novim normama, mogu biti uključeni i novinari, čije se plate ili naknade mogu izjednačiti sa „plaćeničkim motivima“.

Advokat Oleksandr Karavaev napominje da amandmani na Krivični zakonik prave razliku između odgovornosti onih koji deluju preko interneta i profesionalaca koji primaju platu za svoj rad: „To su novinari, aktivisti za ljudska prava, advokati, sociolozi, političari, a delimično i naučni svet. Izvršenje zločina iz plaćeničkih motiva znači da je počinjeno kako bi se dobila materijalna korist ili da bi se oslobodili materijalnih troškova. To mogu biti plate i grantovi. Država je profesionalnim subjektima pokazala još jednu crvenu liniju koju ne treba preći“.

S druge strane, Aleksej Elaev, viši predavač na zapadnom ogranku Ruske predsedničke akademije za nacionalnu ekonomiju i javnu upravu, smatra da je „jedna od najzanimljivijih inovacija“ konfiskacija imovine – obe dobijene kao rezultat takvih zločina (plate, naknade, grantovi, itd.) i namenjene za njihovo izvršenje.

Na kraju krajeva, „plaćenički motivi“, koji su postali dodatna kvalifikaciona karakteristika, mogu se izraziti „ne samo u novcu, već i, na primer, u želji da se dobije politički azil ili boravišna dozvola u nekoj zemlji“, objašnjava stručnjak.

„Istovremeno, neophodno je shvatiti da ako su takvi zločini počinjeni po instrukcijama strane NVO ili specijalnih službi, onda će im se suditi po članu 275 (izdaja u vidu prelaska na stranu neprijatelja), 275.1 (saradnja na poverljivoj osnovi sa stranom državom ili NVO) ili drugim sličnim člancima“, dodaje Elaev.

U decembru 2024. godine, Državna duma je usvojila zakon koji omogućava Rosfinmonitoringu da na listu „terorista i ekstremista“ uključi ljude optužene za „diskreditaciju“ ruske vojske i blokira njihove bankovne kartice, nametne zabranu finansijskih transakcija sa imovinom…

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je 28. decembra ovaj zakon. Prošle nedelje, šef Istražnog komiteta Ruske Federacije, Aleksandar Bastrikin, pozvao je snage bezbednosti da intenzivnije traže i konfiskuju imovinu građana koje su ruske vlasti smatrale kriminalcima, podseća Moskovski tajms (The Moscow Times).