„Ono što Izrael radi u Gazi vrlo blizu je ratnom zločinu“: Da li je međunarodna zajednica spremna za „konkretne mere“ protiv izraelskih vlasti?

Olmert, koji je bio premijer od 2006. do 2009. godine, smatra da vlada Benjamina Netanjahua vodi „rat bez cilja – rat bez šanse da postigne bilo šta što može spasiti živote talaca“.

On ukazuje da je „očigledan utisak“ ove kampanje da Izrael ubija mnoge Palestince, te da je „sa svakog aspekta to odvratno i skandalozno“.

Dodao je i da izraelska vlada mora jasnije da kaže da „se bori protiv ubica iz Hamasa, a ne protiv nevinih civila“.

Načelnik Generalštaba izraelskih snaga: Nismo mi doneli ovo razaranje

Tokom noći, načelnik Generalštaba izraelskih snaga, Ejal Zamir, izdao je saopštenje povodom obnovljene vojne ofanzive u Gazi.

Opisujući višemesečno bombardovanje Gaze, koje je, prema podacima palestinskih zdravstvenih službi, odnelo više od 50.000 života, Zamir je izjavio: „Delujemo u samoodbrani“, preneo je Gardijan.

U poruci upućenoj Palestincima kazao je da „mi nismo ti koji su vam doneli ovo razaranje“.

„Mi nismo ti koji su započeli ovaj rat. Mi nismo ti koji su vas lišili hrane, skloništa i novca. Mi se ne krijemo po bolnicama i školama. Mi ne živimo u luksuznim hotelima dok vi živite u bedi. To je vaše rukovodstvo – ono koje drži naše taoce. Hamas je odgovoran za početak rata. On je odgovoran za tešku situaciju civilnog stanovništva – on je doneo razaranje, i neće biti taj koji će ponovo graditi“, naglasio je Zamir.

On tvrdi da su optužbe protiv izraelskih snaga, koje ih terete da ne deluju u skladu sa međunarodnim pravom, „neutemeljene“.

Izrael je gotovo u potpunosti blokirao ulazak humanitarne pomoći u Pojas Gaze već više meseci što je dovelo enlavu do ivice glad.

Zamir je na to rekao da „IDF uvek deluje u skladu sa vrednostima IDF-a, izraelskim zakonima i međunarodnim pravom, uz beskompromisnu posvećenost bezbednosti države Izrael i njenih građana“.

„Svaka izjava koja dovodi u pitanje integritet naših akcija ili moralnost naših vojnika je neutemeljena“, izjavio je on.

Lekari bez granica: Izrael obmanjuje međunarodnu zajednicu

U međuvremenu, Organizacija Lekari bez granica (MSF) optužila je Izrael da koristi „apsurdno nedovoljnu“ humanitarnu pomoć kao „dimnu zavesu“ kojom pokušava da prikaže da je opsada Gaze okončana.

Gardijan prenosi izjavu Paskal Koisard, koordinatorke hitne pomoći MSF-a u Kan Junisu, koja je za AFP u sredu rekla da „odluka izraelskih vlasti da nakon meseci potpune opsade dozvole ulazak smešno male količine pomoći u Gazu, ukazuje na nameru da izbegnu optužbe da izgladnjuju stanovništvo, dok u stvarnosti ljude održavaju tek toliko da prežive“.

Tokom noći, državna novinska agencija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima objavila je da je, tokom telefonskog razgovora između zvaničnika UAE i Izraela, Izrael pristao da dozvoli ulazak humanitarne pomoći dovoljnu za oko 15.000 ljudi. Procene govore da je ukupna populacija Gaze bila oko dva miliona ljudi pre početka izraelske vojne kampanje.

MSF time sugeriše da ovakve mere nisu stvarno ublažavanje opsade, već samo pokušaj da se međunarodna zajednica obmane.

Ujedinjene nacije su saopštile da humanitarna pomoć još uvek nije distribuirana u Gazi, iako je Izrael u ponedeljak delimično ublažio blokadu koja traje 11 nedelja, prenosi Rojters.

Portparol UN-a, Stefan Dižarik navodi da izraelske vlasti zahtevaju da se istovari pomoć na palestinskoj strani prelaza Kerem Šalom i da je zatim „ponovo utovarimo, nakon što obezbede pristup našem timu unutar Gaze“.

Ovakva procedura dodatno usporava i otežava isporuku pomoći, dok stanovnici Gaze i dalje ostaju bez osnovnih sredstava za život.

On je rekao da su četiri kamiona sa hranom za bebe ostavljena na palestinskoj strani granice u ponedeljak, dok je nekoliko desetina kamiona sa brašnom, lekovima, hranljivim suplementima i drugim osnovnim potrepštinama ušlo u Gazu u utorak.

Izraelska vojska saopštila je da je 93 kamiona sa humanitarnom pomoći Ujedinjenih nacija ušlo u Gazu preko prelaza Kerem Šalom u utorak „nakon detaljne bezbednosne provere“.

Indirektni pregovori o prekidu vatre između Izraela i Hamasa, koji se vode u Kataru, ponovo su naišli na prepreke. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je doneo odluku da povuče svoj visoki pregovarački tim iz Dohe na dodatne konsultacije.

Hamas je optužio Netanjahua da je u pregovore ušao neiskreno, pokušavajući da obmane svetsku javnost tvrdeći da učestvuje u dijalogu. „Od prošle subote nisu održani nikakvi stvarni pregovori“, navodi se u saopštenju Hamasa.

Ovi događaji dodatno ugrožavaju izglede za prekid vatre i nastavak humanitarne pomoći u Gazi, dok se sukob i dalje produbljuje.

Izraelske snage ubile su najmanje 55 Palestinaca u vazdušnim napadima na Gazu u utorak, saopštili su lokalni medicinski izvori, dok se bombardovanje te enklave nastavlja uprkos sve jačem međunarodnom pritisku da se obustave vojne operacije i omogući neometana isporuka humanitarne pomoći, prenosi Rojters.

„Tako mi Boga, ovo je nepravda“

U Gazi Sitiju, snimci agencije Rojters prikazali su muškarce, žene i decu kako pretražuju ruševine škole u četvrti Daradž, gde su prethodno pronašli utočište.

Ove slike dodatno osvetljavaju humanitarnu katastrofu u Gazi, gde su čak i mesta predviđena za zaštitu postala mete napada.

Gaza doesn’t have enough food for the children. It’s not famine. It’s forced starvation. Forced starvation is an act of genocide. pic.twitter.com/dhYdNXgyGS

— Mohamad Safa (@mhdksafa) March 21, 2025

U obližnjoj bolnici Al-Ahli, muškarci su izgovarali molitve nad telima umotanim u bele čaršafe pre nego što su ih odneli do grobova.

„Šta je naša krivica? Kakva je krivica dece? Kakva je krivica žena koje smo pronašli na stepenicama, sa pocepanom i izgorelom kosom i odećom? Tako mi Boga, ovo je nepravda“, rekao je Omar Ahel, koji se skrivao u školi.

Prema navodima lekara iz Gaze, izraelski vazdušni napadi ubili su više od 500 ljudi u poslednjih devet dana, dok se vojna kampanja intenzivira.

Svedočanstva poput ovog dodatno oslikavaju razmere ljudske patnje i gubitaka koje trpe civili, posebno žene i deca, u uslovima sveprisutnog nasilja i razaranja.

Kriza gladi dodatno se pogoršala nakon što je Izrael 2. marta blokirao dotok svih zaliha. Prema podacima UN, za ublažavanje humanitarne katastrofe potrebno je najmanje 500 kamiona pomoći i komercijalne robe dnevno.

Children in Gaza have only 245 calories per day!

Forced starvation is an act of genocide. pic.twitter.com/KxeD6GHtI4

— Mohamad Safa (@mhdksafa) April 28, 2025

Luize Voteridž iz Agencije UN za palestinske izbeglice (UNRWA) izjavila je u utorak da je hrane gotovo nestalo:

„Sve je prazno. Skladišta, distributivni centri – prazni su već nedeljama“, rekla je, javljajući se iz skladišta u Jordanu u kojem se nalazi hrana za 200.000 ljudi, koja bi mogla biti dopremljena u Gazu za samo nekoliko sati.

Izraelsko rukovodstvo i dalje tvrdi da može osloboditi preostale taoce i uništiti Hamas intenzivnijim vojnim operacijama.

Hamas, s druge strane, poručuje da bi oslobodio taoce u zamenu za okončanje rata i puštanje Palestinaca iz izraelskih zatvora.

Rat, koji sada ulazi u 20. mesec, ostavio je Gazu u ruševinama, a njeno stanovništvo suočeno je sa sve težom krizom gladi.

Sukob je ozbiljno narušio odnose Izraela sa velikim delom sveta, a sada izgleda da su i veze sa njegovim najbližim saveznikom, Sjedinjenim Američkim Državama, počele da slabe.

Međunarodne sankcije Izraelu?

Velika Britanija je objavila da obustavlja trgovinske pregovore sa Izraelom, a izraelskog ambasadora je pozvala na razgovor zbog, kako je navedeno, „drastičnih politika“ na okupiranoj Zapadnoj obali i u Gazi.

Britanski premijer Kir Starmer izjavio je u parlamentu da je, zajedno sa liderima Francuske i Kanade, „užasnut“ vojnim eskalacijama Izraela, ponavljajući zahteve za prekid vatre.

Tri zemlje su još u ponedeljak upozorile da će preduzeti „konkretne mere“ protiv Izraela ukoliko ne zaustavi vojne operacije u Gazi i ne ukine ograničenja na humanitarnu pomoć.

Pored obustave trgovinskih pregovora, Britanija je uvela sankcije protiv više pojedinaca i grupa na izraelski okupiranoj Zapadnoj obali, zbog navodnog nasilja nad palestinskim stanovništvom.

Šefica spoljne politike EU, Kaja Kalas, izjavila je da su sankcije EU protiv nasilnih izraelskih doseljenika već pripremljene, ali da ih blokira jedna država članica, koju nije imenovala.

Kalas je zatražila je preispitivanje trgovinskog sporazuma između EU i Izraela, prenosi holandska novinska agencija ANP.

Portparol izraelskog Ministarstva spoljnih poslova, Oren Marmorstein, poručio je na platformi X da „spoljni pritisci neće skrenuti Izrael s puta odbrane svog postojanja i bezbednosti od neprijatelja koji žele njegovo uništenje“.

Da li je Netanjahu spreman da rizikuje potpuni prekid odnosa sa SAD?

U međuvremenu, SAD su dobile nove obaveštajne informacije koje sugerišu da Izrael priprema napad na iranske nuklearne objekte, iako je administracija Donalda Trampa bila angažovana na diplomatskom sporazumu sa Teheranom, izjavili su za CNN više američkih zvaničnika upoznatih sa poslednjim obaveštajnim podacima.

Ovaj napad bio bi drastičan prekid sa politikom Trampa, rekli su američki zvaničnici. Takođe bi mogao da dovede do šireg regionalnog konflikta na Bliskom istoku – nešto što su Sjedinjene Države želele da izbegnu  budući da je rat u Gazi 2023. godine podigao tenzije u regionu.

Zvaničnici upozoravaju da nije jasno da li su izraelski lideri doneli konačnu odluku, i da zapravo postoji duboko neslaganje unutar američke vlade u vezi sa verovatnoćom da će Izrael na kraju delovati.

Da li i kako će Izrael napasti verovatno zavisi od toga šta misli o američkim pregovorima sa Teheranom u vezi sa njegovim nuklearnim programom.

Međutim, „šansa da Izrael napadne iranske nuklearne objekte značajno je porasla u poslednjim mesecima“, rekao je drugi izvor upoznat sa američkim obaveštajnim podacima.

„A mogućnost da se postigne sporazum između SAD i Irana koji ne uklanja sav iranski uranijum čini napad verovatnijim“, dodao je on.

Pojačane brige proizilaze ne samo iz javnih i privatnih poruka visokih izraelskih zvaničnika koji sugerišu da razmatraju takav korak, već i iz presretnutih izraelskih komunikacija i posmatranja izraelskih vojnih kretanja koja bi mogla ukazivati na neposredan napad, rekli su višestruki izvori upoznati sa obaveštajnim informacijama.

Isto tako, procenjuje se, da bi ovo mogao biti jednostavno pokušaj Izraela da izvrši pritisak na Iran kako bi napustio ključne principe svog nuklearnog programa, signalizirajući posledice ako to ne učini – što dodatno naglašava složene i promenjive okolnosti s kojima se Bela kuća suočava.

Tramp je javno pretio vojnim napadima na Iran ako pregovori njegove administracije o novom nuklearnom sporazumu koji bi ograničio ili eliminisao iranski nuklearni program ne uspeju. Međutim, Tramp je takođe postavio ograničenje u pogledu vremena tokom kojeg će SAD biti angažovane na diplomatskim naporima.

U pismu iranskom vrhovnom lideru Ajatolahu Aliju Hameneiju sredinom marta, Tramp je postavio 60-dnevni rok za uspeh tih pregovora, prema izvoru upoznatom sa tim saopštenjem. Sada je prošlo više od 60 dana od slanja pisma, a 38 dana od početka prvog kruga pregovora.

Viši zapadni diplomata koji je sreo predsednika ranije ovog meseca rekao je da je Tramp saopštio da će SAD dati pregovorima dati šansu za uspeh samo nekoliko nedelja pre nego što pribegnu vojnoj akciji. Ali za sada, politika Bele kuće ostaje zasnovana na diplomatskim naporima.

Netanjahu između „čekića i nakovnja“

Ovo je stavilo Izrael „između čekića i nakovnja“, rekao je Džonatan Panikof, bivši visoki obaveštajni zvaničnik specijalizovan za ovaj region.

Premijer Benjamin Netanjahu je pod pritiskom i da izbegne američko-iranski sporazum koji Izrael ne smatra ‘zadovoljavajućim’, a da istovremeno ne otuđuje Trampa – koji je već raskinuo sa izraelskim premijerom o ključnim bezbednosnim pitanjima u regionu.

„Na kraju, odluka Izraela će zavisiti od odluka i akcija SAD-a, kao i od sporazuma koje predsednik Tramp postigne ili ne postigne sa Iranom,“ rekao je Panikof, dodajući da ne veruje da bi Netanjahu bio spreman da rizikuje potpuni prekid odnosa sa SAD lansiranjem napada bez barem prećutne američke saglasnosti.

Jedan visoki američki zvaničnik upoznat sa razmišljanjem Trampove administracije rekao je za CNN da je malo verovatno da će SAD pomoći Izraelu da izvrši napade na iranska nuklearna mesta u ovom trenutku, osim u slučaju da ne bude neke velike provokacije od strane Teherana.

Izrael nema kapacitet da uništi iranski nuklearni program bez američke pomoći, uključujući dopunjavanje goriva u vazduhu i bombe potrebne da prodru u objekte duboko pod zemljom, naveo je izvor upoznat s tim.

Izraelski izvor rekao je za CNN da bi Izrael bio spreman da sam izvede vojnu akciju ako bi SAD pregovarale o onome što je ovaj izvor opisao kao „loš dogovor“ sa Iranom koji Izrael ne može da prihvati.

Osoba upoznata sa američkim obaveštajnim podacima izjavila je da je verovatnije da će Izrael izvesti udar kako bi osujetio sporazum Irana i SAD i ako procene da Tramp planira da prihvati „loš dogovor“.

„Izraelci to uopšte ne kriju – ni javno, ni privatno“, naveo je izvor CNN.

Procena američkih obaveštajnih službi iz februara sugeriše da bi Izrael mogao da koristi ili vojne avione ili rakete dugog dometa kako bi iskoristio smanjene sposobnosti iranske protivvazdušne odbrane, preneo je CNN.

Ali ista procena takođe opisuje kako bi takvi udari samo minimalno oštetili iranski nuklearni program.

„To je pravi izazov za Netanjahua“, rekao je Panikof.

Za sada, pregovori SAD sa Iranom su zapeli na zahtevu da Teheran ne obogaćuje uranijum, što je proces koji može da omogući naoružavanje, ali koji je takođe neophodan za proizvodnju nuklearne energije u civilne svrhe.

Specijalni izaslanik Stiv Vitkof, koji predvodi američku delegaciju, rekao je za ABC News tokom vikenda da Vašington „ne može dozvoliti ni procenat mogućnosti za obogaćivanje“.

Ajatolah Ali Hamnei je u utorak rekao da ne očekuje da će pregovori sa Sjedinjenim Državama o nuklearnom programu Teherana „doći do zaključka“, nazvavši američki zahtev da Iran ne obogaćuje uranijum „velikom greškom“.

Iran insistira da ima pravo na bogaćenje prema Ugovoru Ujedinjenih nacija o neširenju nuklearnog oružja i kaže da se neće odreći tog prava ni pod kojim okolnostima.

Prema Vitkofovim rečima, još jedna runda pregovora mogla bi se održati u Evropi ove nedelje. I SAD i Iran su stavili svoje predloge na sto, ali nakon više od mesec dana razgovora u Omanu, još nema pomaka.

Američke obaveštajne agencije su u februaru izdale upozorenja da će Izrael verovatno pokušati da izvrši udar na objekte ključne za iranski nuklearni program ove godine, preneo je CNN.

Džumblat: Ideja o „Velikom Izraelu“ ne sme biti ignorisana

Valid Džumblat, uticajni vođa libanskih Druza i jedan od najpoznatijih politčkih veterana u toj zemlji, izjavio je za Middle East Eye da svako ko traži tragove o ambicijama izraelskog ekspanzionizma treba da pročita Bibliju.

Dok izraelske snage pokreću novu ofanzivu u Gazi, a njihove trupe su raspoređene širom Zapadne obale, južnog Libana i Sirije, Džumblat je upozorio da ideja o „Velikom Izraelu“, inspirisana biblijskim granicama, ne može biti ignorisana.

„Nekada smo govorili da se Veliki Izrael prostire od Nila do Eufrata. Čini se da se to polako, ali sigurno ostvaruje“, rekao je Džumblat.

Džumblat, sada 75-godišnjak, poznat je kao vešt političar, sa decenijama iskustva u komplikovanim političkim i diplomatskim igrama Bliskog istoka. Istakao se tokom libanskog građanskog rata, a došao je na čelo Druza nakon atentata na njegovog oca Kamala Džumblata 1977. godine.

Govoreći iz svoje kuće u Bejrutu, dok je američki predsednik Donald Tramp bio u obilasku Zaliva, Džumblat je izrazio duboku zabrinutost:“Više niko ne štiti Palestince – ni u regionu, ni u ostatku sveta,“ zaključio je.

Ove izjave dodatno osvetljavaju rastući strah među arapskim liderima da trenutni izraelski vojni i politički potezi možda nisu samo odgovor na bezbednosne pretnje, već deo šireg i dugoročnijeg plana teritorijalnog proširenja.

Valid Džumblat je u intervjuu oštro kritikovao lidere Zalivskih zemalja koji su američkog predsednika Donalda Trampa obasipali milijardama dolara kroz ugovore i poklone, nazivajući ih „huliganima“. Prema njegovom mišljenju, ti lideri nemaju nikakav uticaj na Trampa i ne mogu ga naterati da zaustavi sve ličniju kampanju izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u Gazi.

Upozorio je da bi Gaza mogla biti „potpuno eliminisana“, a da bi više od dva miliona Palestinaca bilo primorano da napusti svoju zemlju.

Zatim bi, smatra on, na red došla Zapadna obala, a potom i Istočna obala – današnji Jordan.

„Kažu da je Mojsije tamo negde sahranjen. Ko zna gde će izraelske vojne kampanje stati – jer ovde se radi o istoriji, o ideologiji. Moramo ponovo da čitamo Bibliju“, rekao je Džumblat.

Iako pesimističan po pitanju trenutne situacije, Džumblat je jasno poručio da borba za Palestinu neće prestati, čak i ako se ova faza sukoba završi.

„Arapski vojnici su dobri vojnici, veoma dobri. I libanski otpor, kao i islamski otpor, čine odlične borce. Ali sada se suočavamo sa novom tehnologijom. Možda ćemo je jednog dana i mi imati. Borićemo se njihovim oružjem. Mi nismo inferiorni. A oni nisu superiorni,“ izjavio je.

Ove izjave oslikavaju duboku frustraciju i ogorčenost prema arapskim vladama koje su, prema njegovom mišljenju, izdale palestinski narod, ali i nepokolebljivu veru da će se otpor nastaviti bez obzira na tehnologiju ili trenutnu nadmoć Izraela.