Kabul na putu da postane prvi glavni grad na svetu koji će ostati bez vode

Prema nedavnoj studiji humanitarne organizacije Mercy Corps, nivo podzemnih voda u avganistanskoj prestonici opao je za čak 30 metara u poslednjoj deceniji, dok je gotovo polovina gradskih bunara – glavnog izvora pitke vode za stanovnike – presušila.

Potražnja za podzemnom vodom u gradu je neproporcionalno visoka: svake godine se izvuče 44 miliona kubnih metara vode više nego što se prirodno može obnoviti, što je gotovo dvostruko više od održivog nivoa.

Broj stanovnika Kabula porastao je sa oko dva miliona u 2000. godini na više od šest miliona u 2025., što stavlja ogroman pritisak na gradske zalihe vode.

Prema podacima Mercy Corpsa i avganistanskih stručnjaka za upravljanje vodama koji su govorili za RSE, gradske vodonosne slojeve dodatno iscrpljuje više od 100.000 nereguliranih bunara, kao i stotine fabrika i plastenika.

„Kabul ima oko 400 hektara plastenika koji godišnje troše oko četiri miliona kubnih metara vode“, rekao je Nadžibulah Sadid, istraživač vodenih resursa i klimatskih promena sa sedištem u Njemačkoj.

„U Kabulu takođe posluje više od 500 firmi za proizvodnju pića. Samo jedna od njih, Alokozaj, najveća kompanija za bezalkoholna pića u gradu, koristi oko jedan milion kubnih metara podzemne vode godišnje“, dodaje.

Ujedinjeni narodi su upozorili da bi, bez hitnih mera, podzemne vode u Kabulu mogle biti iscrpljene do 2030. godine, što bi predstavljalo egzistencijalnu pretnju stanovnicima i izazvalo veliki talas migracija.

‘Birati između vode i hrane’

Mnogi delovi Kabula već su ostali bez vode, a stanovnici su u potpunosti zavisni od ograničenih količina vode koju kupuju od cisterni.

Jedan stanovnik relativno imućnog naselja Taimani, na severozapadu Kabula, kaže da četvrtinu svoje plate troši na vodu.

„Moja mesečna plata iznosi 21.000 afgana (300 dolara), a najmanje 5.000 afgana (70 dolara) trošim na vodu za našu porodicu od deset članova“, rekao je za Radio Slobodna Evropa 26. juna. „Tu vodu koristimo za čaj, kuhanje, pranje suđa, veš i kupanje.“

„Mnogo je porodica koje ne mogu priuštiti da kupuju vodu – to je kao da morate birati između vode i hrane“, rekao je stanovnik Taimanija.

Takođe je rekao da oni koji ne mogu platiti vodu putuju nekoliko kilometara kako bi je doneli iz područja koja imaju javne pumpe za vodu.

Čak i tokom nesnosnih ljetnih vrućina, mnogi stambeni blokovi u Kabulu dobijaju vodu samo jednom ili dvaput sedmično.

Zagađenje vode predstavlja još jedan veliki izazov koji muči Avganistan, gde gotovo 80 odsto stanovništva, prema podacima UN-a, nema pristup čistoj pitkoj vodi.

Stručnjaci navode da je većina podzemnih voda u Kabulu zagađena kanalizacijom, otrovima i visokim nivoima arsena.

Moguća rešenja

Prema podacima Svetske banke, bivša avganistanska vlada koju je podržavao Zapad, a koja se urušila 2021. godine, primila je više od četiri milijarde dolara od međunarodnih donatora za reformu vodnog sektora, ali sektor i dalje ostaje uglavnom nerazvijen, kako u glavnom gradu, tako i u ostatku zemlje.

Zvaničnici trenutne vlade pod vođstvom talibana u Kabulu nisu odgovorili na zahtev Radija Slobodna Evropa za komentar.

Ipak, mnogi lokalni stručnjaci veruju da bi avganistanska prestonica još mogla relativno brzo rešiti svoju krizu s vodom ako se preduzmu odlučni koraci.

„Ovaj problem nije novi. Već više od decenije postoje razni predlozi kako se nositi s tim, ali to nikada nije bio prioritet vlastima“, rekao je Sadid za Radio Slobodna Evropa.

Među predloženim rešenjima je izgradnja brane i umetnog jezera Šahtut, oko 30 kilometara jugozapadno od Kabula. Ako se završi, obezbedila bi pitku vodu za više od dva miliona stanovnika grada i pomogla obnavljanju podzemnih voda.

Drugi projekt predviđa izgradnju 200 kilometara dugog cevovoda kojim bi se više od 100 miliona kubnih metara vode godišnje preusmerilo iz reke Pandž u glavni grad.

Studije izvodljivosti za oba projekta sprovedene su za vreme prethodne avganistanske vlade.

U aprilu je Ministarstvo energetike i voda pod talibanskom upravom izjavilo da čeka odobrenje budžeta kako bi započelo radove na izgradnji cevovoda iz reke Pandž. Navodno, vlada traži dodatne investitore za finansiranje ove inicijative vredne 170 miliona dolara.

U međuvremenu, očekuje se da će projekat Šahtut biti završen 2027. godine, ako Avganistan uspe da prikupi potrebna sredstva. Procenjuje se da će izgradnja brane i jezera koštati oko 236 miliona dolara.

Abdul Baset Rahmani, stručnjak za vodne resurse i klimatske promene iz Kabula, kaže da bi se nestašica vode u avganistanskoj prestonici mogla „rešiti u roku od godinu i po dana, ako postoji politička volja“.

Međutim, on upozorava na hitne potrebe u kratkom roku i poziva međunarodne humanitarne organizacije „da pruže hitnu pomoć siromašnim ljudima u Kabulu koji nemaju mogućnost da kupe pitku vodu“.

„Takva podrška bi te ljude poštedela ogromnog finansijskog i psihološkog pritiska, sprečila bi širenje bolesti i omogućila mnogoj deci da se vrate u školu“, kaže on. „Mnoga deca se ne mogu obrazovati jer svaki dan pešače nekoliko kilometara kako bi doneli vodu s mesta gde se ona toči besplatno.“

Humanitarne organizacije, poput Međunarodnog odbora Crvenog križa (ICRC) i Dečjeg fonda UN-a (UNICEF), sprovele su nekoliko projekata u Avganistanu poslednjih godina kako bi pomogle stotinama hiljada ljudi da dobiju pristup čistoj pitkoj vodi.

Prema podacima ICRC-a, njihovi projekti u 2024. godini uključivali su popravku 1.315 ručnih pumpi i postavljanje 1.888 filtera za uklanjanje zagađivača iz vode u nekoliko avganistanskih pokrajina.

Međutim, usprkos tim naporima, ako se ne preduzmu hitne mere na nivou vlade i ne završe ključni infrastrukturni projekti, vodna kriza u Kabulu će najverovatnije potrajati i na kraju bi mogla prisiliti oko tri miliona ljudi – otprilike polovinu gradskog stanovništva – da napuste grad.