Kako je Amerika popuštala Putinu nakon Krima? 1Foto: EPA-EFE/LUKAS COCH

Džek Hanik je godinama otvoreno pomagao ruskom mogulu koji je pod američkim sankcijama još od 2014. da uspostavi prokremaljsku TV imperiju uprkos tome što je time kršio zakon SAD.

Ipak, tokom većeg dela protekle decenije izgledalo je da Ministarstvo pravde SAD nije smatralo bivšeg zaposlenog na Fox News previše važnom metom bar ne dovoljno da ga optuže. Tako je bilo do jeseni 2021, piše Politico u istraživačkom tekstu o tome kako je Amerika propustila Putina nakon aneksije Krima.

Dok je ruski lider Vladimir Putin pripremao vojnike za kopnenu invaziju na susednu državu Ukrajinu SAD su tajno podigle optužnicu protiv Hanika.

Nekoliko nedelja pre nego što su ruski projektili 24.februara 2022. pogodili Ukrajinu američki zvaničnici su gotovo neprimetno uhapsili Hanika u Britaniji.

Ministarstvo pravde SAD je 2.marta 2022 predstavilo svoje glavno oružje za sprovođenje sankcija Rusiji: Task Force ClaptoCapture.

Već sledećeg dana odeljenje je javno objavilo da je Hanik optužen. Mesec dana kasnije odeljenje se trijumfalno hvalilo da je i Konstantin Malofejev, ruski oligarh za kojeg se tvrdi da je zaposlio Hanika, takođe optužen.

Tajming za ovu objavu imao je za cilj da pošalje poruku da se SAD obračunavaju sa onima koji pomažu invaziju Rusije u Ukrajinu.

Takođe mnogi kritičari su se pitali: Zašto Sjedinjene Države nisu godinama ranije procesuirale ove ljude? Na kraju krajeva Rusija je već bila pod sankcijama koje su uvedene 2014. kada je okupirala ukrajinski Krim.

Da je pokrenuto više slučajeva, tvrde kritičari, Putin bi možda bio obeshrabren da otpočne svoju invaziju velikih razmera 2022.

foto: Shutterstock/Konstantin Lenkov
Konstantin Malofejev

Politiko je imao uvid u sudske spise i druge materijale, kao i razgovore sa više desetina bivših američkih zvaničnika sa ekspertizom za nacionalnu bezbednost i sprovođenje zakona, iz čega se da zaključiti da, iako je Vašington od 2014. uveo više rundi sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, Ministarstvo pravde pod administracijama Obame i Trampa nije dalo prioritet krivičnom gonjenju u vezi sa tim ratom.

Sve dok Putin nije eskalirao 2022.

Kada je Hanikova optužnica predstavljena u martu 2022. odeljenje pravde je reklamiralo to kao „prvu krivičnu optužnicu koja se tereti za kršenje američkih sankcija koje su proizašle iz ruskog podrivanja demokratskih procesa i institucija u Ukrajini 2014.“

Takva gonjenja u SAD su naglo porasla u mesecima od potpune invazije Rusije u februaru 2022.  Ali evidencija takođe pokazuje da se slučajevi često zasnivaju na navodnim zločinima osumnjičenih koji datiraju pre nekoliko godina – što znači da su oni potencijalno mogli biti krivično gonjeni i ranije.

Nalazi Politico podržavaju kritičare koji tvrde da su Vašington, i Zapad šire, bili predugo i previše popustljivi prema Rusiji, posebno kada je u pitanju Ukrajina.

Takvi kritičari, koji uključuju ruske disidente i ukrajinske aktiviste, kažu da je posebno Amerika trebalo češće i brže da nametne i sprovede oštrije sankcije i druge kazne vezane za Ukrajinu nakon početne invazije 2014.

„Dugo je postojala psihologija umirenja“, rekao je Bil Brauder, britanski finansijer američkog porekla koji se dugo zalagao za oštriji pristup SAD Kremlju.

„Očigledno je svakom ko je bio blizak situaciji da je Putin možda 95 odsto odgovoran za invaziju na Ukrajinu, ali mi smo bili pet odsto odgovorni jer nismo ništa uradili do sada“, kaže Brauder.

Oni koji brane Ministarstvo pravde odbacuju ideju da je američko tužilaštvo moglo osujetiti Putinovu dugoročnu opsesiju da Ukrajinu uključi u sastav Rusije. Ukazuju na nekoliko potencijalnih razloga zbog kojih odeljenje nije ranije krivično gonilo Hanika i druge, od činjenice da takve istrage zahtevaju vreme i da moraju zadovoljiti visoke standarde.

Iznad svega, bivši američki tužioci rekli su da su bili sputani nedostatkom saradnje drugih zemalja, čak i saveznika kao što je Britanija, kada su hteli da „udare“ na one koji izbegavaju sankcije.

„Ne mislim da je Ministarstvo pravde sebe videlo kao velikog igrača u ovome tokom Obamine administracije“, rekao je Danijel Frid, penzionisani američki diplomata. „Oni sebe nisu smatrali ključnim u ovim naporima u Ukrajini. To nije bila njihova stvar.”

Nije pomoglo, dodao je Frid, ni to što je politika Trampove administracije prema Rusiji, iako često oštra, bila „nekoherentna“, jer je izgledalo da predsednik Donald Tramp simpatiše Putina.

Dok je Putin u jesen 2021. poslao dodatne trupe na granicu Rusije sa Ukrajinom, predsednik Džo Bajden i njegovi izaslanici upozorili su da će Sjedinjene Države dramatično proširiti sankcije, kontrolu izvoza i druge kazne Rusiji ako Putin napadne svog suseda. Američki saveznici, posebno oni u Evropi, dali su slična obećanja.

Od svih 18 krivičnih predmeta Politico je utvrdio da je Ministarstvo pravde SAD u proteklih 13 meseci procesuiralo sumnjive radnje koje su se dešavale pre 2022. iako je više od polovine takođe navelo da su se takve aktivnosti odvijale i 2022.

Ali većina optužnica — čak i prvobitno zapečaćene verzije čije datume je Politico uspeo da uđe u trag – nisu se materijalizovala sve do pune Putinove invazije u februaru 2022.

Na primer, Ministarstvo pravosuđa je 11. oktobra 2022. objavilo optužnicu protiv Grahama Bonham-Cartera, britanskog državljanina koji je navodno upravljao nekretninama i obavljao druge funkcije za ruskog tajkuna Olega Deripasku najmanje od 2003.

Tužioci tvrde da je Bonham-Karter nastavio da radi za Deripasku čak i nakon što su SAD sankcionisale mogula 2018.  uključujući i pomoć u pokušaju da izbegne sankcije. Između ostalog, oni navode da je Bonham-Carter „učestvovao u više od milion dolara nezakonitih transakcija za finansiranje nekretnina u Sjedinjenim Državama u korist Deripaske“.

U optužnici otkrivenoj 14. aprila 2022, ruski zakonodavac Aleksandar Babakov i dvojica njegovih službenika optuženi su za zaveru da izbegnu sankcije SAD kako bi promovisali kampanju uticaja koja je, između ostalog, unapredila ruske ciljeve u Ukrajini.

Navodna nezakonita aktivnost se, međutim, odvijala od 2012. do 2017, pokazuju podaci Ministarstva pravde.

Prijatelji ne dozvoljavaju prijateljima da istražuju?

U javnim komentarima, zvaničnici Ministarstva pravde su naglasili da je nedostatak međunarodne saradnje u prošlosti predstavljao veliku prepreku u procesuiranju mnogih slučajeva.

Uprkos višegodišnjim sumnjivim ruskim aktivnostima na mnogim mestima, „izvršavanje američkih zahteva za naloge za pretres, sudske pozive, intervjue i drugi pravni proces i dalje je težak zadatak jer postoji neusklađenost u režimima sankcija naših američkih i stranih saveznika“, kazao je Endru Adams, zadfužen za Task Force KleptoCapture, u januaru na konzervativnom institutu Hudson.

Izuzetna multilateralna saradnja sada, naglasio je, uveliko je unapredila sprovođenje sankcija.

Ono što nije jasno jeste da li su pre 2022. Ministarstvo pravde, ili Bela kuća, izvršili dovoljan pritisak na druge zemlje da sarađuju. A u mnogim slučajevima vezanim za Ukrajinu, kao što je slučaj nekih oligarha, nije jasno zašto SAD nisu podigle optužnicu protiv ljudi koji ionako nisu bili u pritvoru, barem da pošalju signal.

Previše ‘meka politika’ posle Krima?

Suština, reklo je više bivših zvaničnika, bila je da je Putinova odluka da se uključi u rat punog razmera u Ukrajini promenila američke i međunarodne političke prioritete na način na koji to nije učinila njegova početna invazija na zemlju.

Rusko preuzimanje Krima 2014. i upadi u istočnu Ukrajinu bili su manjeg obima. Zapadne zemlje polagale su nade u sporazume iz Minska, skup dogovorenih sporazuma sa ciljem da se okončaju borbe koje su na kraju propale. SAD i njihovim saveznicima je takođe bila potrebna saradnja Rusije u svemu, od iranskog nuklearnog sporazuma do proizvodnje energije.

„Najveći neuspeh“ SAD i njihovih saveznika bio je „veoma meka reakcija na aneksiju Krima“, rekla je Darija Kalenjuk, istaknuta antikorupcijska aktivistkinja iz Ukrajine. „To je bio poziv Putinu da se pripremi za dalji rat velikih razmera“.

„Nismo eskalirali u 2016. i mislim da je trebalo, da smo pogrešili. Pustili smo da to bude na platou“, rekao je Frid.

Tramp je tokom svog predsedničkog mandata tražio dobre odnose sa Putinom, kome se otvoreno divio. Njegova administracija uvela je mnoge sankcije Rusiji, delimično zbog zakona koje je usvojio Kongres i pritiska izazvanog dokazima o ruskom mešanju u izbore u SAD; to je uključivalo ciljanje sedam oligarha u aprilu 2018. čija se imena sada pojavljuju u optužnicama i pokušajima zaplene imovine tokom prošle godine. Ali stvarni rat Rusije i Ukrajine nije bio glavni Trampov prioritet.

Sada, Bajden predstavlja invaziju Rusije kao pretnju samoj demokratiji. Ta vrsta političke pažnje sa vrha znači promenu svakodnevnih prioriteta i rada u Ministarstvu pravde, ali to nije nova pojava u vladi, rekao je jedan bivši američki tužilac. Umesto toga, „to je paradigma stara koliko i brda.

Mogulov čovek

Džek Hanik je očigledno bio uhvaćen u paradigmi. Ali čak i jednostavne pretrage na Guglu pokazuju da je jedva krio svoje veze sa sankcionisanim Malofejevim.

Najmanje jedan veliki medijski profil arhikonzervativnog oligarha, za koga se veruje da ima duboke veze sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, pominje Hanika još 2015. Amerikanac je napravio dom u Rusiji, putovao Evropom i, u nekom trenutku, napisao još neobjavljene memoare.

Sjedinjene Države su uvele sankcije Malofejevu 2014. zbog podrške Putinovoj početnoj invaziji na Ukrajinu i njegovoj aneksiji ukrajinskog regiona Krim. U optužnici protiv tajkuna, američki zvaničnici navode da je Malofejev bio „jedan od glavnih izvora finansiranja Rusa koji promovišu separatizam na Krimu“ i time pretnju Ukrajini.

Hanik, koji je proveo mnogo godina na Fox News. Ministarstvo pravde ga je opisalo kao producenta, ali je mreža rekla da je „radio kao podrška Malofejevu od otprilike 2013. do 2017.“, što stoji i u optužnici.

Hanik je optužen da je pomogao Malofejevu da „osniva i razvije medije u Rusiji, Grčkoj, Bugarskoj i drugde” i da je, prema optužnici, obezbedio „finansijska sredstva, robu i usluge i za dobrobit“ mogula i njegovih kompanija.

Dokazi koje Ministarstvo pravde navodi protiv Hanika uključuju mejlove koji datiraju najmanje iz 2013. kao i Hanikove neobjavljeni memoare, koje su „otkrili istražitelji pretresom Hanikovog naloga e-pošte koji je od strane suda odobren“.

U optužnici se takođe navodi da je Hanik bio plaćen za svoj rad za Malofejeva, držeći veći deo novca na računu u ruskoj banci, ali je deo sredstava prebacivao na račun u Njujorku.

Malofejev, za koga se pretpostavlja da je u Rusiji, za Njujork tajms u februaru je rekao da će Rusija predvođena Putinom nastaviti da teži pobedi u Ukrajini, „jer i sam naš vrhovni komandant shvata da sada nemamo drugog izbora“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari