Kako je došlo do Trampovog zaokreta ka Putinu i Rusiji

Ali s obzirom na njegovo uobičajeno kratkoročno razmišljanje i nejasnoću o konkretnim koracima koje namerava da preduzme, ključna prepreka za okončanje rata ostaje nepromenjena. Malo je toga što ukazuje na to da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da promeni svoje proračune u sukobu koji vidi kao istorijsku misiju i potencijalno politički odlučujući.

Međutim, neke stvari su se zaista promenile, piše CNN u svojoj analizi, preneo je Index.hr.

Trampov zaokret

Najgori mogući scenariji za prvih šest meseci Trampovog drugog mandata nisu se ostvarili. Ova procena ne uključuje ukrajinske civile ubijene u nedavnom talasu napada dronova i raketa koje je Rusija sprovela, uključujući napade na stambene zgrade.

Ali Tramp nije popustio pred svojim bivšim prijateljem Putinom. Nije napustio Evropu usred najgoreg kopnenog rata na kontinentu od Drugog svetskog rata. Čini se da se više nego godinama zagreva za NATO.

Ukrajina i dalje rizikuje gubitak teritorije u letnjoj ofanzivi Rusije i dalje civilne žrtve. Ali diplomatski, sada je u boljoj poziciji sa Trampovom administracijom nego što se iko nadao nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pretrpeo ponižavajuće poniženje u Ovalnom kabinetu u februaru. To znači da su se šanse Ukrajine da preživi kao nezavisna i suverena država poboljšale.

Trampovo neprijateljstvo prema Kijevu i skepticizam u vezi sa daljom američkom pomoći mogu biti delimično motivisani razočaranjem što je Putin odbio njegove mirovne predloge, koji su bili znatno povoljniji za Kremlj.

Ali izgleda da je konačno napustio iluziju da može slomiti Putina isključivo snagom sopstvene ličnosti. Njegova najava da će poslati sisteme Patriot u Ukrajinu – „već na putu“, rekao je juče – i njegova spremnost da podrži novi paket sankcija protiv Rusije u Kongresu daju mu novi kredibilitet u mirovnim naporima.

Pokušaj da se Putin primora na pregovore možda takođe neće uspeti. Ali barem za sada, Tramp ne odustaje od Ukrajine.

Nova ravnoteža

Trampova promena omogućava svim stranama da se prilagode novim okolnostima. Ali, kako je primetio Metju Čens iz CNN-a, Trampov ultimatum Moskvi da pristane na razgovore u roku od 50 dana ostavlja sedam nedelja u kojima cinici u Kremlju mogu pokušati da osvoje više teritorije – i više vatre i smrti.

Ipak, Tramp je sebi kupio malo vremena da odluči kojim putem će krenuti. Članice NATO-a sada imaju šansu da povećaju svoj značaj u njegovim očima, posebno nakon uspešnog samita alijanse.

Zelenski može pokušati da izgradi bolji lični odnos sa Trampom kako bi uticao na buduće mirovne sporazume – ali iskustvo iz februara je upozorenje da se ne ide predaleko.

I dok Putin i dalje pokazuje spremnost da vodi rat bez vremenskog ograničenja, postoji mala šansa da će narednih nekoliko nedelja ubediti Kremlj da razmotri američku strategiju izlaska – onu koja bi mu mogla omogućiti da zadrži teritoriju koju je osvojio i da je kod kuće predstavi kao pobedu za ruski ponos i bezbednost.

Tramp je u utorak delovao optimistično dok je branio dati vremenski okvir: „Ljudi mogu vrlo brzo da promene mišljenje – možda neće biti 50 dana, možda će biti mnogo ranije“, rekao je.

Hoće li Trampov novi stav potrajati?

Bilo bi pogrešno pretpostaviti da je Tramp zauvek raskinuo sa Putinom.

Čini se da njegov bes više proizilazi iz razočaranja što Putin nije postigao mirovni sporazum koji bi mu doneo Nobelovu nagradu nego iz iskrene zabrinutosti za sudbinu Ukrajine.

Na kraju krajeva, nakon što je prošle nedelje nazvao Putinovu priču „glupostima“, u ponedeljak je za BBC rekao: „Još nisam završio sa njim.“

Tramp je pragmatičan, razmišlja kratkoročno i stalno traži male pobede koje može da istakne. Zato ne bi bilo iznenađenje da najavi samit sa Putinom sledećeg meseca ili da se naljuti zbog nekih Zelenskijevih izjava.

„Zabrinuta sam da Donald Tramp može lako da promeni mišljenje“, rekla je bivša zamenica portparola Pentagona Sabrina Sing za CNN.

„Bojim se da je pitanje vremena kada će ponovo razgovarati sa Putinom, koji će mu ponuditi neku vrstu petodnevnog prekida vatre, a zatim će ga optužiti da ga je Ukrajina prekršila i nastaviti rat“, rekao je Sing.

Hoće li se SAD usuditi da ciljaju Indiju i Kinu?

Ipak, Trampova promena pravca nosi težinu, ističe CNN.

Napravio je veliki korak obećavši da će hitno poslati Ukrajini „najsavremenije oružje“. Sistemi protivvazdušne odbrane Patriot mogli bi da spasu bezbroj života, ali to takođe izlaže Trampa političkom riziku – jer napušta skeptičan stav prema Ukrajini koji dele mnogi glasači MAGA.

Tramp je takođe pokazao veću otvorenost prema sankcijama. Trgovina između SAD i Rusije je ionako minimalna, tako da bilateralne mere neće imati mnogo efekta. Ali ako zaista uvede sekundarne sankcije zemljama koje kupuju rusku energiju, mogao bi da zadavi rusku ekonomiju i ratnu mašineriju.

Pitanje je, međutim, da li će se usuditi da cilja Indiju i Kinu — dva najveća kupca ruske robe. To bi rizikovalo zatezanje odnosa sa globalnim supersilama i izazivanje haosa u svetskoj ekonomiji. Njegova nepredvidiva carinska politika za sada sugeriše da možda neće.

Takođe je nejasno da li će Kijev dobiti dodatno oružje koje bi mu omogućilo napredovanje na bojnom polju. Najoptimističniji saveznici Ukrajine bili su oduševljeni kada je Fajnenšel tajms objavio da je Tramp u telefonskom razgovoru pitao Zelenskog da li može da cilja Moskvu i Sankt Peterburg. Ali, Tramp je kasnije ublažio utisak.

„Ne, ne bi trebalo da ciljate Moskvu“, rekao je novinarima. „Nisam ni na čijoj strani. Znate na čijoj sam strani? Na strani čovečanstva.“
Iako to nikada ne bi priznao, Tramp je u poziciji veoma sličnoj onoj svog prethodnika Džoa Bajdena: razmatra koliki pritisak može da izvrši na Putina, a da ne pređe crvenu liniju i dalje eskalira rat.

NATO uživa retke pohvale od Trampa

Trampovo novostečeno poštovanje, pa čak i priznanje važnosti NATO-a, dolazi nakon stvarnih strahova da bi SAD mogle da napuste alijansu.

Ovaj preokret se pripisuje tihoj diplomatiji britanskog premijera Kira Starmera i francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji su poslednjih meseci radili i na Trampu i na Zelenskom.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute organizovao je samit u Holandiji koji je doneo Trampu političku pobedu. Sporazum da države članice treba da troše 5 procenata BDP-a na odbranu do 2035. godine omogućio je Trampu da se hvali kako je primorao Evropu da preuzme veću odgovornost.

NATO Secretary General Mark Rutte:

Ukraine will receive military equipment from Europe, and then United States will replace that equipment for Europe.

Patriots will arrive „within days“ – President Trump.

Mark Rutte:
But it will mean that Ukraine can get his hands on really… pic.twitter.com/aMYxXLCsCM

— Anton Gerashchenko (@Gerashchenko_en) July 14, 2025

U ponedeljak, dok je Rute bio u Ovalnom kabinetu, Tramp je rekao: „Na kraju krajeva, jaka Evropa je veoma dobra stvar – veoma dobra stvar.“

NATO je sada i praktičan kanal za slanje oružja Ukrajini, što Trampu daje simboličku distancu. Evropske članice šalju baterije Patriot, a američki saveznici u NATO-u kupuju zamenu od SAD.

„Donalde, ovo je zaista veliko“, rekao je Rute. „Pozvao si me u četvrtak i rekao da si doneo odluku – da želiš da Ukrajina dobije ono što joj je potrebno da se brani, ali da Evropljani plate za to. I to je potpuno logično.“

Ovaj model omogućava Trampu da pomogne Ukrajini, izbegavajući direktne kritike baze MAGA, dok prodaje oružje – što može predstaviti kao poslovni uspeh.

Međutim, nije jasno da li će ofanzivno oružje stići do Ukrajine istim putem. I verovatno to neće biti ogromni paketi pomoći koje je Kongres odobrio tokom Bajdenovog mandata.

Promene u Kongresu

Atmosfera u Kongresu se takođe menja. Inicijativa za uvođenje oštrijih sankcija Rusiji već ima dvostranačku podršku u Senatu, a Tramp je pokazao da može da obezbedi većinu u Predstavničkom domu.

Senator Lindzi Grejam i demokrata Ričard Blumental rekli su da bi njihov zakon bio „pravi izvršni malj“ protiv Rusije. Ali predlog bi mogao da izazove razdor unutar Republikanske stranke, posebno zato što je Tramp već razljutio neke saveznike zbog slučaja Džefrija Epštajna.

Senator Džoš Holi iz Misurija, protivnik pomoći Ukrajini, rekao je da zakon nije hitan jer je Tramp već pretio sankcijama.

Senator Rend Pol iz Kentakija nazvao je zakon „jednim od najopasnijih koji je ikada došao pred Senat“, pozivajući na potpuno obustavljanje trgovine sa Kinom, Indijom i Turskom ako budu pogođene sankcijama.

Zato čak ni američka unutrašnja politika u vezi sa Ukrajinom još nije u potpunosti definisana. Pa čak ni globalna.

Tramp je pooštrio svoj stav prema Putinu, ali to nije konačno niti zagarantovano. Obim buduće američke pomoći Ukrajini ostaje nejasan, iako je Kijev sada u boljoj poziciji nego ikada otkako je Tramp stupio na dužnost. Evropske članice NATO-a možda odahnule, ali pretnje trgovinskim ratovima izazvale su dubok transatlantski raskol.

Sve to znači da Putinova ključna računica – da može da nadživi Zapad – za sada ostaje nepromenjena.